Proširene vene se ne mogu izlečiti, ali primenom odgovarajuće terapije i promenom stila života, mogu se bitno olakšati simptomi, poboljšati izgled i sprečiti nastanak komplikacija.
Proširene vene su vrlo čest zdravstveni problem. Najčešći uzrok nastanka su slabost i gubitak funkcije venskih zalistaka. Za većinu ljudi proširene vene predstavljaju estetski problem ali ima i onih koji se žale na bolove, svrab, peckanje, otečene i teške noge. Ukoliko se proširene vene ne leče mogu nastati vrlo ozbiljni problemi koji narušavaju radno i socijalno funkcionisanje obolele osobe.
Cirkulacija krvi predstavlja stalno kruženje krvi kroz organizam u kojem srce ima centralnu ulogu. Od srca do drugih tkiva i organa krv stiže putem arterija dok se u srce krv vraća putem vena. Da bi se krv vratila ka srcu, vene u nogama moraju da rade nasuprot sili gravitacije, što je moguće zahvaljujući mišićnoj kontrakciji u donjim delovima nogu koja ima ulogu pumpe i, postojanju venskih zalistaka. Venski zalisci imaju ulogu „šrafa“ koji se, kada pumpa potisne krv na više, zatvore i sprečavaju da se krv pod uticajem gravitacije vraća. Kod obolelih osoba zalisci počinju da popuštaju, što uzrokuje zadržavanje krvi u venama, koje tada počinju da se šire. Oštećenja venskih zalistaka daleko najčešće se javlja kod vena nogu a ponekad su pogođene i vene levog testisa (varikokela), vene oko analnog otvora (hemoroidi), vene jednjaka, vulve.
Pored poremećaja u funkciji venskih zalistaka veoma važan faktor u nastanku proširenja vena je i fizička neaktivnost. Ukoliko mišićni rad izostane, odnosno ukoliko osoba dugo sedi ili stoji, ne kreće se, nastanak proširenih vena je neminovan.
Osobe koje imaju proširene vene imaju osećaj težine u nogama koji je posebno izražen nakon dugog stajanja. Bol je tup i lokalizovan iznad mesta proširenja. Noge su otečene, posebno u predelu skočnog zgloba i stopala. Nakon podizanja ekstremiteta ili ujutru otoci se povlače. U toku noći javljaju se bolni grčevi mišića. Osim ovih tegoba, mnogi bolesnici a naročito žene pate i zato što proširene vene loše izgledaju. Kao i svaka hronična bolest, proširene vene, vremenom se pogoršavaju. Na površini kože javlja se u početku mreža vrlo sitnih vena tzv. kapilara a kasnije i nešto širih retikularnih vena. Kako bolest napreduje vide se nabrekle, kvrgave vene koje su često i bolne. Koža je suva, tamnije prebojena i često svrbi. Bolest se dodatno pogoršava kod izlaganja toploti, naročito za veme leta ili prilikom boravka u termalnim vodama, saunama i slično.
Proširene vene su vidljive pa samim tim postavljanje dijagnoze ne predstavlja problem. Pored vizuelnog pregleda, koji se obavlja kada je pacijent u stojećem položaju, potrebno je uraditi i kolor Doppler vena nogu, da bi se ustanovilo koje su tačno vene oštećene i u kojoj meri. Pregled kolor Dopplerom je potpuno bezbolan i bezopasan za pacijenta. Ako kolor Doppler ne pruži kompletan odgovor, pribegava se drugim radiološkim metodama dijagnostike, kao što su klasična flebografija, CT flebografija, scintigrafija i slično. Na osnovu nalaza kolor Dopplera i mišljenja lekara odrediće se koja je vrsta lečenja potrebna.
Proširene vene se ne mogu izlečiti, ali primenom odgovarajuće terapije i promenom stila života, mogu se bitno olakšati simptomi, poboljšati izgled i sprečiti nastanak komplikacija.
Prvi korak u terapiji proširenih vena najčešće je nošenje kompresivnih čarapa ili elastičnog zavoja. Čarape za vene i elastični zavoji nose se ceo dan, pružaju kompresiju koja se od članaka prema butinama postepeno povećava i na taj način se zaostala krv vraća u srce.
Mogu se kupiti u apotekama i dostupne su u različitim jačinama (prema kompresiji koju ostvaruju na vene) i veličinama. Obuvanje odnosno navlačenje čarapa ponekad može da predstavlja problem jer su one prilično jake i mnogo manje elestične od klasičnih čarapa. Najbolje je nogu podići do nivoa grudnog koša i čarapu navlačiti tako da se izbegne kontakt čarape sa člankom. Prilikom navlačenja, čarapa treba da se ravnomerno razvuče kako bi kompresija bila ujednačena i samim tim čarapa udobna. Čarpe za vene moraju da budu dovoljno jake ali ne i preuske. Za mnoge bolesnike nošenje čarapa u početku nije prijatno pa se preporučuje, kako bi se bolesnik privikao, da ih u početku nosi po nekoliko sati i vreme nošenja postepeno produžava.
