Elastični zavoj postavlja se tako što se uvija od prstiju na stopalima pa do prepona. Prilikom uvijanja svaki naredni navoj treba da prekriva od polovine do trećine prethodnog i pritisak postepeno povećavati. Pacijenti se obično teško privikavaju na pritisak pa se preporučuje pa se prvih nekoliko dana zavoj uvija tako da pritisak bude slabiji a kasnije ga pojačati.
Kod pacijenata koji imaju oštećenja kože, zbog kontakta sa gumom prilikom nošenja čarapa ili elastičnog zavoja, može doći do alergijske i zapaljenske reakcije. Ovaj problem rešava se tako što se ozleđena mesta prekrivaju sterilnom gazom pa se preko nje navlači čarapa odnosno postavlja zavoj.

Da bi se simptomi olakšali i usporilo napredovanje bolesti neophodno je izbegavati stajanje ili sedenje u jednom položaju duže od 30 minuta kao i sedenje sa prekrštenim nogama. U svakodnevnu rutinu treba uvesti što više šetnje. Izbegavati nošenje uske odeće posebno oko struka, nogu i prepona kao i dokolenica sa uskom ili jakom gumom. Nošenje neudobne obuće kao i one sa visokim potpeticam, bez obzira na estetski momenat treba izbegavati. Nošenjem obuće sa nižom petom aktiviraju se mišići lista i olakšava vraćanje krvi ka srcu. Poželjno je tokom dana napraviti nekoliko predaha i podignuti noge iznad visine srca da bi se poboljšala cirkulacaija u njima. Ishrana je takođe vrlo važna, trebalo bi regulisati telesnu težinu, smanjiti unos soli a povećati unos biljnih vlakana kako bi se sprečilo stvaranje otoka koji mogu biti posledica zadržavanja vode i konstipacije.

Ukoliko se kolor Dopplerom dokaže oboljenje površinskog venskog sistema a nošenje čarapa za vene kao i mere kućnog liječenja ne pomognu ili ako je stanje same bolesti mnogo teže, lekar može predoložiti neki od zahvata.
Endovenska laserska ablacija i radiofrekventna ablacija su kateterske procedure, koje podrazumevaju zatvaranje oštećenih dugih površinskih vena iznutra, pomoću toplote (endovenska termokoagulacija). Razlika između radiofrekvencije i lasera je u tome što se za koagulaciju vene u slučaju radiofrekvencije koriste mikrotalasi, a kod laserske terapije, snop svetlosti. Obe metode se izvode u lokalnoj anesteziji, zahvat traje kratko, nakon zahvata ne zaostaju rane od rezova, podlivi krvi, niti ožiljci. Bolesnik je odmah nakon zahvata radno i socijalno sposoban, i oseća veliko poboljšanje simptoma. Ove procedure mogu se izvoditi i u letnjim mesecima. Nakon intervencije još 3 nedelje neophodno je nositi elastične čarape ili zavoj.

Sklerozacija penom – zasniva se na hemijskom oštećenju zida vena upotrebom smese hemijskog sredstva (sklerozansa) i vazduha, koja se pod kontrolom ultrazvuka uštrcava u vene. Ova je metoda naročito dobra za rešavanje potkožnih varikoznih vena koje zaostanu nakon laserske ili radiofrekventne endovenske ablacije magistralnih vena.

Postoji i sklerozacija tečnim sklerozansom, ali ona se uglavnom primenjue kod pacijenata kod kojih kolor Doppler da negativan nalaz, ali pacijenta estetski zabrinjavaju tzv. „Metličaste vene ili kapilari“ (eng. Spider veins). Jedna od glavnih mana ovog tretmana je pojava hiperpigmentisane tj. zatamnjene kože u području gde se nalaze tretirane vene, tako da bi svako ko se odluči za tretman ovom metodom trebao da bude upoznat sa ovom nus pojavom.
Nakon izvršene sklerozacije penom ili tečnim sklerozansom, pacijent je već nakon 24 sata sposoban da obavlja uobičajene aktivnosti. Nekoliko dana treba izbegavati ekstremne napore kao i odlazak u saunu. Prva kontrola je nakon nedelju dana.

Mini – flebektomija je metoda vađenja bočnih proširenih vena pomoću posebne kukice, u lokalnoj anesteziji, kroz vrlo sitne rezove na koži. Metoda je minimalno invazivna i najčešće se izvodi ako nakon laserske ili radiofrekventne endovenske ablacije zaostane po koja površinska vena, koja i dalje predstavlja estetski problem pacijentu.

Hirurško liječenje (eng. Crossectomy, Stripping) se bazira na odstranjenju oštećenih vena. Ovaj metod koristi se u praksi uz manje izmene, vrlo dugo. Hirurško lečenje je invazivno i izvodi se u opštoj anesteziji. Neophodan je boravak u bolnici, rezovi i šavovi su brojni. Javljaju se i veliki krvni podlivi pa se izvođenje ovih operacija ne preporučuje u toku toplijih letnjih i prolećnih meseci jer je tada njihova resorpcija otežana i produžena. Nakon operacije pacijent je duže vreme radno nesposoban, oko tri nedelje. Veoma je važno da se prilikom hirurške intervencije odstrane sve oštećene vene kako se posle kraćeg vremenskog perioda bolest ne bi povratila, što obično zahteva novu operaciju a svaka nova operacija često je zahtevnija od prethode. Takođe se po pravilu izbegava istovremeno lečenje obe noge ovom metodom. Stopa recidiva kod ovog postupka je preko 60% za 10 godina. Uz savremene metode lečenja vena hiruški pristup se uglavnom može izbeći.

O tome koja je metoda najuspešnija teško je govoriti. Rezultati meta analize koja je objavljena u Journal of Vasuclar Surgery 2009. godine idu u prilog laserske ablacije gde je uspešnost nakon 5 godina praćenja 95%, kod radiofrekventne ablacije 80%, sklerozacije penom 74%, dok je uspešnost u slučaju klasičnog hiruškog lečenja nakon 5 godina praćenja 76%.

Veliki broj bolesnika ne shvata ozbiljno svoje stanje. Izostanak ili nepravilno lečenje doprinose napredovanju bolesti pa bi generalni savet bio: Javite se lekaru na vreme!

napisala: Dr Milena Drašković

Komentari