Tromboza i antiagregaciona terapija

Tromboza i antiagregaciona terapija
autor: dr Stanimir Elaz, spec. interne medicine, subspec. kardiolog, DZ Novi Beograd

Neke od najčešćih bolesti savremenog čoveka, poput infarkta miokarda, cerebrovaskularnih poremećaja i duboke venske tromboze, predstavljaju klinička stanja uzrokovana stvaranjem ugrušaka u arterijskim, odnosno venskim krvnim sudovima.

Tromb ili ugrušak predstavlja tvorevinu sastavljenu od krvnih sastojaka, prvenstveno trombocita i fibrina, koja dovodi do potpunog ili delimičnog začepljenja krvnog suda. Klinička slika tromboze zavisi od vrste zahvaćenog krvnog suda, stepena zahvaćenosti i sledstvene ishemije, kao i udaljenih embolizacija usled otkidanja dela ili čitavog tromba i njegovog odnošenja cirkulacijom.

Rizik od tromboza, koje u zavisnosti od vrste zahvaćenog krvnog suda mogu biti arterijske ili venske, raste sa starošću pacijenata i određenim stanjima, poput hirurških intervencija i trudnoće. Osim toga, izraz „trombofilija“, predstavlja urođene ili stečene poremećaje hemostaze koji predisponiraju nastanku tromboza.

Arterijska tromboza

Svako oštećenje unutrašnjosti zida arterija dovodi do smanjenja protoka krvi na mestu povrede, čemu doprinosi i lokalna vazokonstrik­cija koja nastaje kako refleksno, tako i pod dejstvom lokalnih činilaca. Pri oštećenju endotela (unutrašnjosti zida krvnog suda), kolagen iz zida postaje ogoljen i na te ogoljene fibrile kolagena, dolazi do adhezije trombocita uz pomoć određenih činilaca koagulacionog sistema.

U daljem procesu, na adherisane trombocite nastavljaju da se prijubljuju trombociti iz cirkulacije stvarajući trombocitne agregate. Iz trombocita se oslobađaju aktivne materije koje doprinose stvaranju definitivnog fibrinskog ugruška.

Faktori koji doprinose aterosklerozi i oštećenju zida aretrijskog krvnog suda, predstvaljaju i faktore rizika za nastanak areterijske tromboze, a to su porodično opterećenje, gojaznost, hiperlipidemija, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, sistemske bolesti vezivnog tkiva, pri čemu je nešto veća sklonost kod osoba muškog pola.

Tromboza i antiagregaciona terapija

Venska tromboza

Najvažnije karike u nastanku ugruška u venskom krvnom sudu su: sporija cirkulacija u venskom krvotoku, povećana viskoznost krvi i oštećenje zida krvnog suda, pri čemu je dovoljno postojanje dva od navedena tri činioca za pojavu tromboze.

Faktori rizika za venske tromboze su urođeni ili stečeni poremećaji procesa hemostaze, upotreba određenih lekova (npr. kontraceptivnih sredstava i kortikosteroida), velike traume i hirurške intervencije, trudnoća, postojanje malignih bolesti, kao i izvesne hematološke bolesti praćene visokim brojem trombocita. U borbi sa ovim vaskularnim konfliktima, na raspolaganju nam stoji antikoagulantna terapija.

Tromboza i antiagregaciona terapija

Antitrombocitni ili antiagregacioni lekovi

Napred je pomenuto da su aktivacija, adhezija i agregacija trombocita ključne za stvaranje arterijskog tromba. Dakle, tri terapijske strategije obezbeđuju antitrombotičnu terapiju- smanjiti aktivaciju, sprečiti adheziju, odnosno agregaciju trombocita i to preko enzima odgovornih za svaku od pomenutih etapa.

Za inhibiciju enzima ciklooksigenaze odgovorna je acetilsalicilna kiselina koja i dalje predstavlja „zlatni standard“ antiagregacione terapije, koristi se kod bolesnika sa koronarnom okluzivnom i cerebrovaskularnom bolešću, kao i u prevenciji tromboze kod pacijenata sa povećanim brojem trombocita, takozvanom primarnom ili sekundarnom trombocitemijom.

Osim toga, acetilsalicilna kiselina je praktično jedina antiagregaciona terapija koja se primenjuje doživotno. Inhibicija adenozin-difosfata, ADP-om posredovane agregacije trombocita se postiže lekovima Clopidrogel i Ticlodipin, dok do inhibicije glikoproteinskih receptora dovode određena monoklonska antitela, koja još uvek nemaju širu kliničku primenu.

Nekada je mnogo korišćen i Dipiridamol (Persantin), inhibitor fosfo-diesteraze i to kod bolesnika sa veštačkim srčanim zaliscima i nakon hirurških revaskularizacija, takozvanih baj-pas intervencija. Kao i kod drugih lekova, uvek postoji mogućnost individualne preosetljivosti i na lekove iz ove grupe, a najčešća komplikacija njihove primene je trombocitopenija i rizik od krvavljenja.

Najvažnije karike u nastanku ugruška u venskom krvnom sudu su: sporija cirkulacija u venskom krvotoku, povećana viskoznost krvi i oštećenje zida krvnog suda, pri čemu je dovoljno postojanje dva od navedena tri činioca za pojavu tromboze.

Komentari