Predostrožnosti kod osoba sa srčanim oboljenjima

Budući da je srce pumpa koja organizam snabdeva krvlju koja nosi kiseonik do ćelija, u svim slučajevima kada je srčana funkcija kompromitovana neophodan je oprez. Vežbanje je i za srčane bolesnike korisno ali mu se mora pristupiti sa određenom predostrožnošću, poštujući savete lekara. Smernice koje mogu da budu vodič ukoliko ste srčani bolesnik i želite da vežbate:

•   Pre početka vežbanja konsultujte svog lekara.

•   Konsultujte se sa lekarom, ukoliko vam je promenjena terapija, pre nastavka uobičajenog programa vežbanja. Novi lekovi u velikoj meri mogu da utiču na odgovor organizma na fizičku aktivnost.

•   Ukoliko ste suviše umorni i niste sigurni da to ima veze sa preopterećenjem, zapitajte se “Šta sam juče radio?”. Pokušajte da promenite aktivnosti tako što ćete danas početi sa laganijim vežbama (ali ne vežbajte ukoliko se osećate premoreni). Podesite ritam i uravnotežite aktivnosti sa odmorom.

•   Izbegavajte dizanje teških tereta, guranje teških objekata i poslova kao što su kopanje, košenje, ribanje. Kućni poslovi mogu ponekad biti zamorni, stoga potražite pomoć drugih.

•   Konsultujte se obavezno sa lekarom da li možete da učestvujete u aktivnostima kao što su: dizanje tereta, džogiranje ili plivanje.

•   Izbegavajte sklekove, čučnjeve i slično.

•   Izbegavajte čak i kratke periode odmaranja u krevetu posle vežbi, pošto ono smanjuje toleranciju na vežbe. Ukoliko postanete premoreni ili osetite nedostatak daha prilikom vežbanja odmorite se u udobnoj stolici.

•   Nemojte vežbati napolju kada je suviše hladno, toplo ili vlažno. Visoka vlažnost može da dovede do bržeg zamaranja, a ekstremne temperature mogu da utiču na cirkulaciju, dovedu do otežanog disanja i bola u grudima.

•   Izbegavajte ekstremno vrele ili hladne tuševe, odnosno boravak u sauni posle vežbanja.

•   Nemojte se penjati uz strma brda kada god je to moguće. Ukoliko morate da hodate po brdovitim predelima, usporite hod tokom kretanja uzbrdo da biste izbegli preopterećenje. Pratite ritam rada srca i disanja i prilagodite aktivnost.

•   Smanjite nivo aktivnosti ukoliko je vaš program vežbanja bio prekinut nekoliko dana, zatim se postepeno vratite na uobičajen nivo aktivnosti.

•   Nemojte vežbati ukoliko se ne osećate dobro ili imate groznicu. Vežbanje nastavite nekoliko dana nakon prestanka svih simptoma, osim ukoliko vam lekar nije drugačije preporučio.

•   Ukoliko imate kratak dah tokom bilo koje aktivnosti ili osećate povećani napor, smanjite nivo aktivnosti ili se odmorite. Podignite noge tokom odmaranja. Ukoliko i dalje imate problema sa kratkim dahom, pozovite doktora.

•   U slučaju pojave aritmije ili lupanja srca, odmorite se. Proverite puls posle petnaest minuta. Ukoliko je puls i dalje iznad 120 otkucaja u minuti, kontaktirajte lekara za dalje instrukcije.

•   Ne ignorišite bol. Ukoliko imate bol u grudima ili bol u bilo kom drugom delu tela, prekinite aktivnost. Ukoliko nastavite sa aktivnošću trpeći bol, možete da izazovete naprezanje ili oštećenje zglobova. Konsultujte lekara ili fizioterapeuta za posebna uputstva. Naučite da “čitate” vaše telo da bi znali kada treba da prekinete aktivnost.

Vežbanje posle srčanog udara

Posle srčanog udara veoma je važno da ostanete aktivni, i s toga je vežbanje jedno od najvažnijih faktora u oporavku. Aktivnost će pomoći da srce ojača, poboljšaće opšte zdravstveno stanje i smanjiće rizik od novog srčanog udara. Vaš program vežbanje će početi još dok ste u bolnici (pod nadzorom lekara specijaliste), koji će vam pomoći da razvijete individualni plan vežbanja zasnovan na vašem prethodnom fizičkom stanju i nivou aktivnosti. Posle napuštanja bolnice morate se držati programa vežbanja. Obično se preporučuju vežbe poput šetnje i plivanja i to za period od tri meseca.

Primeri lakog, umerenog i intezivnog vežbanja:

Šetnjaje jedna od najjednostavnijih i najjeftinijih načina poboljšanja kondicije. Laka je kardiovaskularna vežba, unapređuje stanje srca i pluća, i poboljšava gustinu kostiju a ne opterećuje zglobove. Šetati se može bilo gde, a korisno je početi sa laganom šetnjom, a kasnije preći na brzu šetnju kojom se koristi više energije nego trčanjem u istom ritmu.

Trčanje,džogiranjesu popularni i efikasni načini intezivnog vežbanja. Trčanje je vežbanje jačeg intenziteta, i može da optereti zglobove ako ste gojazni. Treba početi sa brzim hodom, polako preći u trčanje, postepeno povećavajući dužinu trčanja.

Plivanjeje pristupačan način intezivnog vežbanja, koje pomaže da ojačate i zategnete vaše telo, kao i da razradite kardiovaskularni sistem. To je vežba niskog opterećenja na zglobove, i može se raditi u ritmu koji vam odgovara.

Vožnja biciklaje efikasan način intezivnog vežbanja, pošto troši energiju i pomaže održavanju telesne težine. To je dobar oblik vežbanja za ljude sa problemima sa kostima i zglobovima.

Ples i aerobikpredstavljaju kardiovaskularne vežbe pokretanja tela u skladu sa muzikom. Poboljšavaju balans, snagu mišića i koordinaciju. Aerobik koristi jednostavne plesne korake koji se ponavljaju, s ciljem intezivnog razrađivanja tela.

Dizanje teretaje oblik intenzivne vežbe za povećanje telesne mase, snage, veličine i izdržljivosti mišića. Pošto je dizanje tereta anaerobna vežba, nije toliko korisna za srce kao aerobik, ali pomaže da se poveća ukupna kondicija. Najefikasnije je kombinovati sa ostalim tipovima vežbi.

Joga i pilatespoboljšavaju ravnotežu, fleksibilnost, cirkulaciju i držanje. Joga predstavlja stari indijski sistem koji ima za cilj da ujedini um, telo i duh. Moderna joga se praktikuje korišćenjem kombinacije meditacije, disanja i vežbi držanja i može se prilagoditi da zadovolji potrebe ljudi sa stanjima kao što su astma, artritis i bol u leđima. Pilates je sličan, ali se fokusira na stomačne i leđne mišiće

napisala: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

Komentari