Moringa je vekovima korišćena u ajurvedskoj medicini i poznata je pod nazivom „čudesno drvo“.
Moringu (lat. Moringa oleifera), brojni istraživači širom sveta smatraju biljkom sa najvećim brojem nutrijenata koju, za sada, čovečanstvo poznaje.
Imajući u vidu da je ljudskom organizmu potrebno četrdesetak različitih nutrijenata za uvođenje u stanje homeostaze a da moringa sadrži tek nešto manje od stotinu njih, ne mogu se osporiti pomenuti stavovi naučnika niti sve veća zainteresovanost, kako stručne tako i opšte javnosti, za ovom biljkom.
Najzastupljeniji na našem tržistu jesu prah moringe i dijetetski suplementi tipa kapsula.
Šta moringa sadrži?
Trećinu ove namirnice čine aminokiseline što možda objašnjava podatak da su njeni najčešći konzumenti upravo sportisti.
Prah moringe sadrži višestruke količine vitamina C, vitamina A, vitamina E, vitamina B2, kalijuma, kalcijuma, cinka i gvožđa u poređenju sa istim količinama namirnica koje predstavljaju značajne izvore ovih mirkonutrijenata.
Odličan je izvor polifenolnih jedinjenja sa antioksidativnom i antiinflamatornom aktivnošću, poput flavonoida i fenolnih kiselina.
Flavonoidi, među kojima su miricin, kempferol i kvercetin, predstavljaju veoma dobro izučene bioaktivne komponente dovedene u vezu sa prevencijom pojave ili povoljnim efektima suportivnog tretmana akutnih oboljenja, poput prehlade i gripa ali i hroničnih oboljenja, od kojih su u ljudskoj populaciji najučestalije kardiovaskularne bolesti.
Efekti moringe na nivo šećera u krvi
Od fenolnih kiselina, iz listova moringe izolovane su hlorogena, galska i kofeinska kiselina. Efekti hlorogene kiseline mogu biti od izuzetnog značaja u procesu regulacije koncentracije glukoze u krvi.
Naime, u organizmu se konstantno odvijaju brojni procesi uključeni u regulaciju glikemije, među kojima su i procesi glukoneogeneze, odnosno, stvaranja glukoze i glikogenolize što predstavlja oslobađanje glukoze iz depoa tj. glikogena kako bi se njeni nivoi u krvi održali konstantnim.
U stanjima kada se glukoza ishranom ne unosi u organizam, telo intenzivira ove procese i otpušta glukozu krvotok koji je doprema vitalnim organima i omogućava njihovo nesmetano funkcionisanje.
Iako je, nesumnjivo, pomenuti mehanizam od životnog značaja u stanjima produženog gladovanja, umnogome može biti korisna njegova inhibicija tokom konzumiranja namirnica sa visokim glikemijskim indeksom ili većim udelom prostih šećera koji, za razliku od složenih, mnogo brže povećavaju glikemiju i, nažalost, sveprisutni su u namirnicama koje čovek učestalo konzumira.
Moringa upravo inhibicijom enzima odgovornih za odvijanje procesa glukoneogeneze i glikogenolize u jetri, onemogućava povećanje koncentracije glukoze u krvi prouzrokovano ovim procesima i time održava glikemiju u odgovarajućim opsezima.
Na osnovu obrazloženog, moringa bi mogla biti idealan dodatak poslasticama i sveže ceđenim voćnim sokovima koji su, zbog načina pripreme, lišeni prirodno prisutnih dijetnih vlakana koji regulišu brzinu apsorpcije glukoze čime sprečavaju njen nagli porast u krvi.
Još jedan od mehanizma delovanja kojim se regulacija glukoze u krvi postiže jeste i povećanje osetljivosti tkiva na insulin, čime se olakšava insulin-zavisan proces ulaska glukoze u ćelije i može se prevenirati progresija insulinske rezistencije u dijabetes melitus tipa 2.
Da li moringa može uticati na sniženje nivoa holesterola u krvi
Statini, najčešće korišćeni lekovi u tretmanu hiperholesterolemija danas, svoje efekte ostvaruju inhibicijom enzima odgovornog za endogeno sintetisanje holesterola u organizmu.
Naučnici veruju da antidislipidemijski efekat određeni polifenoli moringe ostvaruju na identičan način.
Ipak, potrebno je sprovesti opsežnija istraživanja kako bi konačni zaključak mogao biti izveden.
Tom prilikom bi trebalo detaljnije ispitati i uticaj moringe na apsorpciju egzogeno unetog holesterola što se pripisuje postojanju saponina, biljnih metabolita, koji mogu vezivati i povećavati eliminaciju žučnih kiselina, čime se smanjuje količina holesterola preuzetog iz namirnica kao i produkcija endogenog holesterola u jetri, usled preusmeravanja jetre sa sinteze holesterola na stvaranje žučnih kiselina.
Moringa i antikancerogena svojstva
Moringa, takođe, u svoj sastav ubraja i izocijanate, tanine i glukozinolate, među kojima je i često spominjan sulforafan zahvaljujući antikancerogenim efektima koji mu se pridaju. Najveće koncentracije glukorafanina, prekursora sulforafana, pronađene su u brokoliju.
Ovo jedinjenje biva prevedeno u svoju aktivnu formu, sulforafan, delovanjem mirozinaze, enzima koji se iz namirnica u kojima je sadržan, oslobađa nakon narušavanja njihovog integriteta što se dešava mehaničkim usitnjavanjem odnosno žvakanjem.
Ipak, kako se brokoli uobičajeno konzumira nakon termičke obrade čime mironaza većinski biva uništena, u organizam se unesu tek male količine sulforafana.
Poznavajući način izrade praha moringe, što podrazumeva sušenje i mlevenje listova biljke pri čemu se mironaza iz biljke oslobađa ali ne i inaktivira, veruje se da se uvršćivanjem ove namirnice u ishranu može obezbediti adekvatan unos sulforafana.
Uzimajući u obzir da gotovo sva pomenuta bioaktivna jedinjenja koje moringa sadrži odlikuje gorak ukus, javila se potreba za inkapsulacijom praha moringe čime je konkretna senzorna karakteristika prikrivena i ova visokovredna namirnica postala prihvatljiva većini korisnika.
Moguća korist kod oštećenja bubrega i jetre
Kako se pomoću jetre i bubrega metaboliše i izlučuje najveći broj lekova koji se koriste u lečenju različitih bolesti, često se uviđa pojava neželjenih dejstava na nivou ova dva organa.
Najčešće proveravani markeri oštećenja jetre jesu aspartat amino transferaza (ASL) i alanin amino transferaza (ALT) dok se u slučaju oštećena bubrega opaža povećana koncentracija kreatinina u plazmi.
Istraživanja vršena na eksperimentalnim životinjama kod kojih je hemijskim agensima prouzrokovano oštećenje jetre i bubrega, pokazala su smanjenje markera oštećenja oba organa u grupi životinja u čijoj je ishrani korišćena moringa naspram poredbene grupe iz čije je dijete izostala.
Ipak, moringa se u ovu svrhu ne sme nekritički primenjivati već se o njenim benefitima ali i potencijalnim interakcijama sa lekovima treba posavetovati sa farmaceutom ili lekarom.
Mere opreza za upotrebu moringe
Dijetetske suplemente na bazi moringe ne bi trebalo preporučivati trudnicama s obzirom na mogući potencijal izazivanja kontrakcije materice.
U obliku praha, moringu mogu primenjivati i deca, u skladu sa napomenama proizvođača o preporučenoj količini koja se konzumira, ali treba biti izuzetno obazriv imajući u vidu visoke koncentracije gvožđa u ovoj namirnici i činjenicu da preopterećenje grožđem u ovoj populaciji za posledicu može imati mnogo ozbiljnije neželjene efekte od onih koji se javljaju kod odraslih.
