Gotovo svi smo doživeli da nam se po ceo dan u glavi vrti pesma koju smo negde čuli a da često toga nismo ni svesni. Krećemo ujutru na posao, sedamo u kola, uključujemo omiljenu radio stanicu a tamo se ponovo vrti 40 istih pesama kao i prethodna tri meseca. Stižemo na posao i u liftu hvatamo sebe kako pevušimo jednu od tih 40 pesama i već smo svesni da će nam se ista vrzmati po glavi tokom celog dana.
autor: mr ph. Aleksandra Dumić
ZAŠTO SU NEKE PESME „ZARAZNE“?
Istraživači sa Durham Univerziteta koji su se bavili istraživanjem „zaraznih“ pesama, veruju da se neke pesme lakše zadržavaju u glavi od drugih zbog svojih osnovnih karakteristika koje se ogledaju u: tempu, obliku melodije i nekoliko jedinstvenih muzičkih intervala koji se često ponavljaju.
„Zarazne pesme imaju brži tempo, deo melodije koji je dobro poznat slušaocu, zajedno sa neuobičajenim intervalima i ponavljanjima. Ovaj muzički oblik se dobro može čuti u uvodnom delu pesme „Smoke On The Water“ grupe Deep Purple ili u horskom delu pesme „Bad Romance“ koju izvodi Lady Gaga“ kaže Dr Kelly Jakubowski, glavni autor studije o „zaraznim“ pesmama, profesor odseka za muziku Univerziteta Durham.
Kod oko 90% ljudi se ovakav osećaj, pesme koja neće da izađe iz glave, javlja bar jednom nedeljno dok ima osoba kod kojih se ovo dešava i mnogo češće, prema rečima dr Jakubowski. Pesme se češće vezuju za naš mozak onda kada on nije previše aktivan: dok se tuširamo, šetamo ili radimo „kućne“ poslove.
U studiji objavljenoj u časopisu Psychology of Aesthetics, Creativity and the Arts, istraživači sa Durham Univerziteta su identifikovali tri različite karakteristike koje čine pesme „zaraznim“:
tempo,
oblik melodije i
nekoliko jedinstvenih muzičkih intervala koji se često ponavljaju.
Zarazne pesme su bržeg tempa i sa više optimizma u ritmu; ritam „zaraznih“ pesama se uglavnom opisuje kao ritam uz koji poželite da se krećete. Ranija istaživanja na sličnu temu, dala su rezultate koji prikazuju najučestalije pesme na plejlistama za trčanje ili vežbanje, ove pesme dovode, prema rečima ispitanika, do stanja u kom se potpuno prepuštate onome što radite i imate osećaj da vama upravlja autopilot. Tipično, plejliste za vežbanje počinju muzikom za zagrevanje i istezanje, a onda progreduju u „kardio“ pesme, čiji gradijent intenziteta tempa raste tokom vežbanja. Takva plejlista se završava blagom melodijom koja dovodi do postepenog opuštanja. „Kardio“ pesme se češće zadržavaju u glavi jer njihov gradijent intenziteta tempa raste, zatim opada i nakon toga se ponovo intenzivira.
Oblik melodije takođe određuje da li je pesma „zarazna“. Takve pesme imaju jednostavnu strukturu, ali i određeni obrazac u ritmu. Na primer, pesme za uspavljivanje, kao što je „Twinkle, Twinkle, Little Star“ uglavnom se razvijaju ka sve višim tonovima, zatim visina tonova lagano opada a ova dva perioda se naizmenično ponavljaju u odgovarajućim intervalima do samog kraja pesme. Ovakva melodija se vrlo lako pamti i gotovo neizbežno je zarazna.
Pesma grupe Maroon 5 “Moves Like Jagger” je jedan od najboljih primera „zarazne“ pesme gde takođe oblik melodije prati učestali tok gde tonovi naizmenično rastu i opadaju u visini.
Kako bi došli do svih navedenih podataka, istraživači su koristili upitnike kojima su ispitivali koja je najčešća „zarazna“ pesma za 3000 ispitanika. Pesme su bile ograničene modernim žanrovima kao što su pop, rok, rep i R&B muzika. Nakon toga, spisak „zaraznih“ pesama je poređen sa pesmama koje su najpopularnije na top listama.
„Ono što smo pored ostalog saznali u istraživanju je da osobina neke pesme koja se karakteriše kao „zarazna“ ne znači i da će se ova pesma naći među prvim na top listama slušanosti“ kaže dr Jakubowski.
