Bolesti kukova u dečijoj populaciji

Bolesti kukova u dečijoj populaciji
autor: Prim. dr Nenad Lujić Mr sc.

U dečijoj populaciji, kroz istoriju najčešće patološko stanje kuka, bio je razvojni poremećaj kuka. Ranije je označen i kao urođeno iščašenje kuka, ali je sa napretkom dijagnostike i preventivnog lečenja ustanovljeno da ovo stanje predstavlja ne adekvatne strukture zgloba kuka koje bi u toku razvoja dovele do iščašenja kuka različitog stepena, a kasnije u životu do rane pojave degeneracije zgloba.

Ovo oboljenje je endemsko na celom Balkanu i u Srbiji, posebno na teritoriji Kosova i Metohije. Češće se javlja kod devojčica. Nije u potpunosti razjašnjeno zašto do njega dolazi, ali se pretpostalja da su delom uzrok genetski faktori koji uslovljavaju loš razvoj acetabuluma i glave i vrata butne kosti kao i labavost zgloba kuka. Pored ovih, takozvnaih endogenih faktora, pretpostavlja se da i određeni egzogeni faktori utiču u nastanak ovog poremećaja.

To bi mogli biti mehanički faktori – položaj deteta u materici i tokom porođaja, kao i neadekvatno povijanje deteta u prvim mesecima života. Međutim, nekoliko decenija unazad kao obavezna metoda skrininga uveden je ultrazvučni pregled kukova kod beba što je dovelo do ranog otkrivanja razvojnog poremećaja i potencijala zgloba za razvoj deformiteta, samim tim i do pravovremenog lečenja, koje kod većine dece podrazumeva adekvatno povijanje i vežbe za kukove koje roditelji sprovode svakodnevno kod kuće. Ređe, lečenje zahteva nošenje posebnih gaćica ili remena (Pavlikovi remeni). Rezultati ovakvog pristupa su doveli do toga da je luksacija dečijeg kuka i njeno operativno lečenje skoro iskorenjeno i da se samo sporadično sreću zapušteni slučajevi koji zahtevaju hiruršku intervenciju.

Infekcije, uzroci bolesti kuka

Drugo značajno oboljenje kuka kod dece je tranzitorni sinovitis. I danas se javlja relativno često. Uzroci su nepoznati, mada je poznato de se često javlja nakon respiratornih infekcija. Radi se o blagom zapaljenju koje se manifestuje bolom i hramanjem pri hodu. Najčešće prolazi spontano i jedina terapija je mirovanje ili hod sa štakama uz resterećenje bolne strane.Nakon prestanka tegoba neophodno je organizovati jos najmanje dve kontrole ordinirajuceg doktora.

Bolesti kukova u dečijoj populaciji

Septični artritis kuka je zapaljenje uzrokovano bakterijama sa stvaranjem gnojnog sadržaja u zglobu. Javlja se u svim starosnim dobima, ali je najčešće kod dece. Ranije se javljalo češće zbog neadekvatne ishrane i lošeg razvoja imuniteta kod dece, mada se i danas javlja čak i u razvijenim zemljama i kod dece koja su prethodno bila potpuno zdrava. Najčešće nastaje hematogenim prenošenjem bakterije (najčešće Staphylococcus aureus) iz drugih žarišta (zub, grlo, koža itd.). Klinički se manifestuje promenom opšteg stanja, povišenom telesnom temperaturom i jakim bolom u kuku uz nemogućnost oslanjanja na nogu.

Pasivni pokreti u kuku su jako bolni i ograničeni. Dijagnoza se postavlja kliničkim i ultrazvučnim pregledom. U kasnijem toku bolesti, kada dođe do oštećenja zglobne hrskavice i kosti, artritis se može verifikovati i na nativnoj radiografiji. Definitivna dijagnoza se postavlja uzimanjem uzorka zglobne tečnosti i mikrobiolokim ispitivanjem. Lečenje najčešće zahteva hirurško otvaranje zgloba i pražnjenje gnojnog sadržaja uz obaveznu dugotrajnu antibiotsku terapiju. Dugoročno, najčešća komplikacija je pojava artroze kuka.

Bolesti kukova u dečijoj populacijiPoremećaji kuka u adolescentnom periodu

U dečijoj populaciji često se sreće i epifizioliza glave butne kosti. Radi se o stanju koje nastaje kod dece u toku rasta dok su hrskavičave epifizne ploče prisutne i kada dolazi do „klizanja“ kroz ploču i njenog odvajanja od glave butne kosti. Najčešće se javlja kod dečaka u periodu adolescenscije, između desete i sedamnaeste godine.

Najčešći uzrok je mehanički pritisak, posebno kod gojazne dece u trenutku trčanja ili skakanja. Klinička slika zavisi od stepena „skiliznuća“. U početku je blaga, manifestuje se blagim bolom posebno prilikom fizičke aktivnosti, retko i hramanjem. Kasnije, sa nastavkom razdvajanja epifize od glave butne kosti tegobe se pojačavaju, dolazi do izraženog hramanja, nekad i nemogućnosti oslanjanja na nogu. Retko, epifizioliza može imati akutan, fulminantan tok kada odmah, u trenutku traume dolazi do izrazitog razdvajanja epifizne hrskavice i kosti što klinički nalaz čini veoma sličnom onom kod preloma kuka. Takav pacijent je nepokretan, sa potpunim ispadom funkcije kuka i jakim bolom.

Lečenje zavisi od stepena epifiziolize. Kod najblažeg skliznjuća lečenje je moguće i samo mirovanjem i rasterećenjem zgloba hodom sa štakama bez oslonca na zahvaćenu nogu. U višim stepenima lečenje se obavlja u bolničkim uslovima. Podrazumeva repoziciju koja se može postići manipulacijom ili višečasovnom trakcijom pod velikim opterećenjem, a zatim produženom višenedeljnom trakcijom sa umerenim opterećenjem. Operativno lečenje se sprovodi kod najtežih oblika skliznuća, kao i tamo gde nije postignuta zadovoljavajuća repozicija neoperativnim potupcima i gde nije moguće zadržati epifizu u odgovarajućem položaju, kao i kod ponovljenih epifizioliza.

Lečenje najčešće prolazi bez komlikacija, ali ponekad može doći do avaskularne nekroze ili hondrolize gde se, u oba slučaja, kao konačna komplikacija razvija artroza kuka.

Komentari