Bolesti prljavih ruku


Dizenterija

Bolest se prenosi u najvećem broju slučajeva zaraženom hranom i prljavim rukama. Prenose je bakterije roda Schigellakoje se razmnožavaju u sluzokoži debelog creva i ulaze u bela krvna zrnca. Bolest počinje bolovima u stomaku, učestalim prolivima, temperaturom, jakim nagonom za pražnjenjem.

Najteži oblik dizenterije prenosi Schigella dizenteriae, kada se pored temperature, slabosti, povraćanja i bolova u stomaku, javljaju krvave i sluzave stolice i to do 50 stolica na dan.

Dijagnozu uspostavlja lekar na osnovu analize stolice. Prvi korak terapije je nadoknada tečnosti i elektrolita pa se obolelom infuziono primenjuje rastvor soli. Obično se terapija sastoji od antibiotika koji se primenjuje oko 5 dana. Antibiotik se uzima još par dana nakon što prestanu prolivi. Ne smeju se davati lekovi koji sprečavaju kontrakciju mišića creva odnosno lekovi koji zaustavljaju proliv.

Uz svu terapiju pacijent je na dijeti (pirinač, tečnost…) a nakon poboljšanja zdravstvenog stanja i normalizacije stolice postepeno se unose i druge namirnice. Pacijent treba da leži u izolaciji kako ne bi preneo bolest na druge osobe, a nakon izlečenja prostoriju gde je ležao treba dezinfikovati.

Amebna dizenterija

Ova zarazna bolest nastaje kada u organizam dospe parazitEntamoeba histolityca. Ova ameba se stolicom izbacuje iz organizma u cističnom obliku koji ako dodirom zaraženih ruku dospe u hranu, vodu i sl., može da zarazi drugu osobu. Tok bolesti može da bude lakši i tada traje do par meseci a odlikuje ga bol u stomaku, temperatura, slabost, nadutost, sluzasti i krvavi prolivi kašastog oblika, 4-5 puta dnevno. Često bolest prelazi u hroničan tok kada se oboljenje s vremena na vreme „vraća”. Komplikovanije forme ređe nastupaju i to u vidu ulceracije sluzokože creva, što može biti i fatalno u malom broju slučajeva. Sa druge strane, ukoliko parazit dospe do organa, odnosno jetre, pluća, mozga, kože, može da izazove akutna zapaljenja i apscese jetre, upalu pluća, gnojni pleuritis i sl.

Najčešće zaraze dešavaju se u tropskim predelima kada se parazit prenese preko zaražene vode, nedovoljno opranog voća, povrća i sl. Pri uspostavljanju dijagnoze, obično se pacijent pita da li je boravio u tim područjima (delovi Azijie, Afrike…), a analizom stolice potvrđuje se prisustvo ove vrste amebe u organizmu.

Terapija se sastoji od primene metronidazola i antiparazitika u zavisnosti od stadijuma bolesti, a nadoknada tečnosti i elektrolita preporučuje se kao i u prethodno opisanim slučajevima bolesti prljavih ruku.

Putnički prolivi

Putnički prolivi najčešće zadese putnike koji su osetljivi na promene mesta boravka, hrane, vode… Uzročnici su različite vrste bakterija i virusa, koje se unose u organizam preko prljavih ruku (kada kliconoše zaraze okolinu svojim prljavim rukama), odnosno zaražene (neprečišćene) vode, hrane, a najčešći uzročnik je bakterija Escherihia coli.

Simptomi su prolivi u kojima nema krvi, obično zelenkasto-žućkaste boje, neprijatnog mirisa, a mučnina i povraćanje može a i ne mora da se javi. Za razliku od prethodnih slučajeva, zaraženi obično nema povišenu temperaturu. Terapija se sastoji od nadoknade tečnosti i elektrolita kao i primene određenih antibiotika koje propisuje lekar.

Prevencija

Ono što svako može da uradi za sebe je da redovno održava higijenu, redovno pere ruke, a ukoliko putuje u druge krajeve, naročito tropske, svako bi trebalo da izbegava vodu koja nije flaširana, kao i konzumiranje povrća i voća koji nisu dobro oprani ili koji zahtevaju detaljnije pranje poput zelene salate, kupusa i sl.

Decu predškolskog uzrasta takođe treba dobro edukovati i stimulisati da redovno peru ruke, a mlađoj deci treba češće prati ruke budući da deca igrajući se često stavljaju igračke u usta. Ukoliko u blizini nema česme, ruke se mogu dezinfikovati vlažnim antibakterijskim maramicama ili antiseptičkim gelom. Antibakterijske maramice kupujte u apotekama. Kupujte one koje imaju sertifikatom potvrđeno antimikrobno dejstvo. Antibakterijske maramice i gelovi služe kao privremena pomoć kada u blizini nema mogućnosti da se ruke operu. U svakom slučaju važno je oprati ruke sapunom i vodom što je pre moguće.

Komentari