Gljivice u usnoj duplji -„soor“

Gljivice u usnoj duplji -„soor“

Soor kod beba

Bebe su vrlo podložne oralnoj kandidijazi što je i razumljivo s obzirom na nerazvijeni imuni sistem i sklonost beba da u vreme rasta zubića različite predmete stavljaju u usta. Infekcija se vrlo lako prepoznaje, najpre samo na korenu a kasnije i na čitavoj površini jezika javljaju se bele naslage. Ukoliko se infekcija ne leči može zahvatiti čitavu usnu šupljinu. Sluznica usta se oštećuje i beba postaje nervozna, kenjkava, izbegava obroke. Prvo što majka treba da uradi kada je beba bezrazložno nervoza ili odbija da jede, je da proveri stanje usta bebe.

Bele naslage sa jezika se uklanjaju gazom koja je natopljena u rastvor sode bikarbone i to je najčešće sasvim dovoljno. Međutim, ukoliko je infekcija uzela maha za lečenje se koristi rastvor nistatina ili daktanol oralni gel. Ukoliko beba sisa, bradavice majke se također moraju tretirati kako se ne bi stvorio začarani krug. Vrlo je retko da je infekcija takva da se moraju koristiti jači, sistemski lekovi.

Kandida se osim u vidu soor-a, odnosno infekcije u ustima kod beba može javiti i kao osip usled nošenja pelena, u genitalnom ili analnom području, usled prisustva vlažne sredine, iritirane kože beba i nedovoljno čestog menjanja pelena. Inficirano područje je vlažno, crveno i sa beličastim naslagama. Zato je neophodno kod beba redovno menjanje pelena pri čemu kožu treba oprati vodom, blagim sapunom i detaljno isprati. Nakon toga je bitno dobro osušiti kožu i namazati je kremom za bebe pre stavljanja novih pelena. Izbegavati upotrebu vlažnih maramica. Zanimljivo je da se infekcija glivicama često javlja i kod dece koja drže prste u ustima, najčešće je to palac. Predeo oko nokta je upaljen, crvene boje i na dodir bolan. Često je Candida uzrok mastitisa kod dojilja. Kako bi se sprečila pojava mastitisa treba održavati redovnu higijenu dojki i bradavica kako pre tako i nakon podoja. Na taj način se sprečava prenos gljivične infekcije sa bebe na majku.

Prisustvo gljivica u usnoj duplji se naziva soor ili mlečac. Najčešće se javlja kod novorođenčadi ali i kod odraslih osoba i to uglavnom hroničnih bolesnika kod kojih je oslabljen imunološki sistem (npr. kod dijabetičara), kod osoba sa veštačkim protezama u usnoj šupljini, kod pacijenata na hemoterapiji, kod smanjenog lučenja pljuvačke, trudnica, obolelih od HIV-a, pušača, ali i kod osoba hronično izloženih stresu.

Najčešća gljivica koja uzrokuje gljivičnu infekciju usne šupljine je Candida albicans, tako da se i infekcija često naziva oralnom kandidijazom. Candida se i kod zdravih ljudi normalno nalazi u usnoj duplji, crevima i koži i u normalnim uslovima ne izaziva nikakve simptome. Kada dođe do pada imunološkog sistema dolazi do prekomernog bujanja ove gljivice i nastanka infekcije. Upotreba nekih lekova takođe može narušiti normalnu ravnotežu u organizmu i uzrokovati autoinfekciju gljivicama. To se dešava usled nekritične upotrebe antibiotika širokog spektra, kod upotrebe kortikosteroida, imunosupresiva, kontraceptivnih pilula. Pored usne šupljine, ždrela, jezika, infekcija gljivicama može zahvatiti i nos, pluća, digestivni trakt, mokraćne kanale, vaginalnu sluznicu, kožu, nokte pa su i mogući simptomi brojni, raznovrsni i nespecifični.

Najčešći simptomi oralne kandidijaze su: bele naslage na jeziku i u usnoj duplji na unutrašnjoj strani obraza ali isto tako na desnima i krajnicima, ili uglovima usana, nadražaj na kašalj, suvo kašljucanje, osećaj otežanog gutanja hrane, grebanje u ždrelu, nadražaj za iskašljavanje. Mesto na kome se nalaze bele, siraste naslage može biti bolno i pri uklanjanju ovih naslaga vidi se tačkasto krvarenje iz lezija koje tu postoje. Kod pušača naslage gljivica na jeziku i unutrašnjoj strani obraza se nazivaju hronična oralna kandidijaza.

Kandidijaza usne šupljine je uglavnom akutnog toka ali kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom često je hronična. Dijagnoza se postavlja mikroskopskim pregledom materijala uzetog iz usne šupljine (bris grla ili jezika), mada je i sam izgled beličasto-sirastih naslaga često dovoljan.

Lečenje je uglavnom jednostavno. U lečenju se koriste lekovi antimikotici i to najčešće Nistatin ili imidazolski preparati u različitim podlogama – u vidu rastvora, tableta ili gelova. Lečenje traje različito u zavisnosti od raširenosti infekcije, ali najčešće 10-14 dana i lokalno je. Preporučljivo je lečenje nastaviti sedam dana nakon smirenja simptoma. Kod beba ali i odraslih se beličaste naslage mogu skidati gazom natopljenom u rastvor sode bikarbone.

Oralna kandidijaza može biti prvi simptom neke ozbiljnije bolesti. Upravo zbog toga je bitno da se javite svom lekaru koji će postaviti dijagnozu i ordinirati terapiju, sagledati Vaše opšte zdravstveno stanje, odnosno utvrditi pravi uzrok nastanka gljivične infekcije. Na osnovu rezultata laboratorije i fizikalnog nalaza utvrdiće da li se radi o pojavi gljivica zbog pada imuniteta, usled hroničnog stresa i nepravilne ishrane, ili su gljivice posledica terapije kontraceptivima, ili posledica neregulisane hiperglikemije ili neke ozbiljnije bolesti. Na sreću, gljivice u ustima su uglavnom posledica manje ozbiljnih stanja, ali svakako postavljanje dijagnoze i lečenje prepustite svom izabranom lekaru.

Suva sluznica usne šupljine – odlična podloga za razvoj kandide

Suva usta mogu biti simptom oderđenih bolesti i stanja. Kada se pacijent požali lekaru, prvo na šta se posumnja je dijabetes odnosno šećerna bolest. Međutim, mnogo češći uzrok su problemi sa gornjim disajnim putevima, kada zbog otežanog disanja na nos dišemo na usta. Pošto je sluznica usne šupljine takve građe da nije prirodno prilagođena disanju, isušuje se. Uzroci otežanog disanja mogu biti različite upale, alergije, polipi, devijacija nosnog septuma itd. Kod žena u menopauzi kao i onih u starijoj životnoj dobi može se javiti noćna suvoća usta koja je posledica hormonskih promena odnosno atrofičnih promena sluznice i pljuvačnih žlezda. Suvoća usta se može javiti i kao posledica uzimanja nekih lekova, u sklopu sistemskih bolesti, hemoterapije, zračenja.
Suva usta predstavljaju odličnu podlogu za razvoj kandide što je samo jedan od razloga za posetu lekaru kada ovaj simptom primetite.

Postoje različiti načini da i sami sprečite pojavu gljivične infekcije u ustima:

  • Vodite računa o oralnoj higijeni, redovno perite zube (minimum dva puta dnevno) i koristite zubni konac bar jednom u toku dana;
  • Nemojte preterivati sa tečnošću za ispiranje usta ili sprejevima za osvežavanje daha jer oni mogu narušiti normalnu floru u Vašoj usnoj šupljini i dovesti do bujanja gljivica;
  • Redovno odlazite na kontrole kod svog stomatologa, naročito ukoliko nosite proteze ili ste dijabetičar;
  • Kontrolišite nivo šećera u krvi jer povišene vrednosti šećera pogoduju razvoju gljivica;
  • Ostavite pušenje, ili za početak smanjite broj cigareta.

napisala:Dr Slavica Milovanović – Đorović

Komentari