Odvikavanje od pelena

Stavovi pedijatara u pogledu odvikavanja dece od pelena nisu se menjali poslednjih decenija. Pedijatri smatraju da je za odvikavanje od pelena potrebno da dete dostigne određenu zrelost koja je neophodna u procesu kontrole sfinktera kako mokraćne bešike tako i sfinktera creva.

 Svako dete je različito, ali najveći broj dece zrelost i sposobnost da kontroliše sfinktere dostigne između 18. i 24.-tog meseca. Upravo je to vreme kada roditelji treba da krenu sa odvikavanjem deteta od pelena. Često ćete čuti od svojih mama ili baka kako su svoju decu već sa godinu dana odvikle od pelena. Postoji i mišljenje da su današnje jednokratne pelene glavni razlog kasnog odvikavanja jer dete kada ih ima na sebi i ne oseća da je mokro. U svakom slučaju, psiholozi i pedijatri se snažno protive prevremenom stavljanju deteta na nošu jer dete ne zna šta se od njega očekuje. Može se stvoriti odbojnost kod dece usled dugog i uzaludnog sedenja na noši i insistiranja roditelja a sve to kasnije može imati negativne posledice na kontrolu sfinktera.

Postoje znaci koji roditeljima mogu ukazati da je njihovo dete spremno za odvikavanje od pelena: dete ostaje suvo duže od dva sata, nakon velike nužde dete traži da ga presvučete ili se sakrilo da je obavi, izjašnjava se da mu puna pelena smeta u igri… Kada primetite ove znake vreme je da krenete sa odvikavanjem a savet je da se naoružate strpljenjem. Nekoj deci je potrebno par dana a nekoj i par meseci za odvikavanje od pelena. Postoje deca koja se sa dve godine odviknu od pelena a ima i onih koja to učine sa tri ili četiri. Ne postoji pravilo. Ali postoje saveti koji će Vam čitav proces olakšati:

• Ne forsirajte dete ako vidite da nije spremno jer to može imati negativne posledice i stvoriti odbojnost
• Kupite odgovarajuću posudu tj. nošu nešto ranije i držite je na vidnom mestu kako bi se dete naviklo na njeno prisustvo
• Stvorite rutinu odlaska na nošu, npr. nakon buđenja, posle obroka, pre kupanja, pre šetnje…
• Nemojte dozvoliti da dete predugo sedi na noši jer će to izazvati suprotan efekat
• Pitajte svoje dete više puta ima li potrebu da obavi nuždu, podsetite ga, jer se deca zaigraju i previde signale koje im šalje telo
• Obavezno ga pohvalite nakon obavljene nužde
• Idealno vreme za odvikavanje bi bilo proleće ili leto jer možete dete skinuti u gaćice i brzo odreagovati
• Budite pozitivni i nemojte se ljutiti ukoliko dete ponekad napravi „nered“ jer to može dovesti do zadržavanja stolice i zatvora kod dece.
• Nikako nemojte kažnjavati svoje dete!

U svakom slučaju roditeljima će za odvikavanje od pelena trebati puno strpljenja, doslednosti i upornosti. Ali ne zaboravite, i to je jedan period u odrastanju Vašeg deteta i zato uživajte u njemu.
Noćno mokrenje (Enuresis Nocturna)
To što je dete počelo sa kontrolisanjem sfinktera i odbacilo pelene tokom dana ne znači da će to učiniti i tokom noći. Nakon četvrte godine telo deteta je dovoljno zrelo da može i tokom noći da kontroliše sfinktere. Neka deca to učine ranije a neka kasnije. Ukoliko i nakon pete godine dete ne može da kontroliše mokrenje tokom sna radi se o enurezi ili noćnom mokrenju.

Noćno mokrenje može biti primarno ili sekundarno. Primarno noćno mokrenje je kada dete nije prestajalo sa mokrenjem ili je bilo suvo manje od 6 meseci. Sekundarno noćno mokrenje postoji ako je dete makar šest meseci neprekidno bilo suvo, a zatim je počelo da se umokrava.

Noćno mokrenje je čest funkcionalni poremećaj mokrenja kod dece. Noćnu enurezu ima 10-25% dece uzrasta 5 godina, 7-10% dece od 7 godina i 1-2% dece od 15 godina. Češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica i obično se javlja u porodicama u kojima je makar jedan član imao iste simptome kada je bio mali. Do povremenog noćnog mokrenja može da dođe naročito kada je dete bolesno. Takođe je i učestalost mokrenja u toku jedne noći različita. Najveći broj dece mokri jedanput noću, ali neka i češće.

Pre nego što svoje dete odvedete lekaru, postoje stvari na koje treba da obratite pažnju. Prvo, treba obratiti pažnju na konzumiranje tečnosti pre spavanja, zatim, potrebno je ohrabriti dete da piški pre spavanja, pohvaliti dete kada se ujutru probudi suvo, izbegavati bilo kakvu vrstu kažnjavanja, buditi dete tokom noći da piški…Ukoliko navedene mere ne dovedu do prestanka noćnog mokrenja, treba dete odvesti lekaru koji će ustanoviti uzrok noćnog mokrenja i pristupiti lečenju.Najbitnije je da to učinite na vreme, što ranije, nikako nemojte čekati polazak u školu.

Različiti su uzroci noćnog mokrenja. Neki od najznačajnijih su :

• Genetski faktori – kod 40% dece postoji podatak o enurezi jednog od roditelja
• Psihološki faktori –deca sa sekundarnom noćnom enurezom imaju više psiholoških problema i problema u ponašanju u odnosu na svoje vršnjake bez enureze. Kod ove dece različite traume mogu dovesti do sekundarnog umokravanja: razvod roditelja, problemi u školi, preseljenje u novi stan, rođenje brata ili sestre, smrtni slučaj
• San – deca sa enurezom imaju viši prag buđenja, tj. teže se bude iz sna
• Veličina i kapacitet bešike – kod dece sa enurezom je kapacitet nešto manji, ali se ovom podatku ne pridaje veliki značaj jer se kod dece koja su prestala sa umokravanjem funkcionalni kapacitet nije povećao.
• Urinarne infekcije – kod primarne enureze nema značaja, ali usled urinarnih infekcija može nastupiti sekundarna enureza
• Antidiuretski hormon – dokazana je smanjena produkcija hormona vazopresina tokom sna kod dece sa noćnim mokrenjem

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i pregleda. Terapija može biti farmakološka, kondiciona i psihoterapija. Veoma dobri rezultati se postižu kondicionom terapijom (izlečenje kod 65-100% dece a recidivi tj. ponovna pojava mokrenja se javlja kod 9-47%). U kombinaciji sa psihoterapijom se postižu najbolji rezultati. Farmakološka terapija podrazumeva primenu Dezmopresina. Efekat se postiže kod 50-80% dece u toku terapije. Nakon ukidanja terapije često dolazi do recidiva.

Bitno je naglasiti da i samo noćno mokrenje kod dece može biti vid traume i uzrokovati stid i povlačenje deteta u sebe. Deca tada izbegavaju odlaske na školske izlete i druženje sa svojim vršnjacima. Trauma se naravno povećava ukoliko i roditelji kritikuju i osuđuju dete. Upravo tada psihoterapija i podrška roditelja su od izuzetnog značaja.

napisala: Dr Slavica Milovanović – Đorović

Komentari