Prvi dan u vrtiću, kako da odvajanje bude manje teško

odvajanje

Prvo značajnije odvajanje deteta od roditelja obično se dešava kada se majka nakon porodiljskog odsustva vrati na posao i dete krene u vrtić. To je velika prekretnica i za dete i za roditelje, a utisci o prvim danima mogu trajnije odrediti povoljan ili nepovoljan odnos deteta i roditelja prema celokupnom boravku u vrtiću.


Dete je u najranijoj dobi vezano za odrasle osobe, posebno roditelje, i svako odvajanje od njih predstavlja promenu na koju najčešće reaguje nesigurnošću i strahom. Separacioni strah odnosno strah od odvajanja prvi put se kod deteta pojavljuje u dobi od 6. do 8. meseca, a najjače je izražen oko 18. meseca života. Strah je pokazatelj da je dete uspostavilo snažnu emotivnu bliskost sa jednom osobom, najčešće majkom. Snažna emocionalna privrženost kao i komunikacija deteta i majke najintenzivnije se razvija u prvoj godini života.

Teškoće prilikom prilagođavanja

Proces prilagođavanja deteta na vrtić zahteva strpljenje, pažnju i ljubav. U proseku traje oko 15 dana.

Deca mogu biti izuzetno osetljiva na promenu ritma života i uslova. Što je dete mlađe proces prilagođavanja će verovatno biti duži.

Deca koja su bila u centru pažnje roditelja mogu imati poteškoća u prilagođavanju jer u vrtiću ne mogu imati pažnju na koju su inače navikla. Isto tako, povučena deca kao i deca sa teškoćama u razvoju teže se prilagođavaju. Najveći broj dece prođe proces prilagođavanja bez većih teškoća.

Immunotrofina d u tretmanu adenoidnih vegetacija

Neka deca sklonija su reakcijama fiziološkog tipa (odbijanje hrane, poremećaj spavanja, proliv ili zatvor, povraćanje), a druga promenama ponašanja (plač, agresivnost, zlovolja, ljutnja, polačenje u sebe itd). Jedna od mogućih reakcija je i regresija odnosno ponašanje koje je karakteristično za fazu razvoja koju je dete prevazišlo (na primer, dete je ponovo počelo da mokri u krevet, sisa prst, puzi, traži cuclu itd.).

Ove reakcije su normalan deo procesa prilagođavanja i kod većine dece pojavljuju se nekoliko dana od kretanja u vrtić. Dešava se međutim, da nakon brze i naizgled uspešne adaptacije dete počne da pokazuje odbojnost prema vrtiću, plačljivo je, negativistično ili agresivno. Dete je shvatilo da boravak u vrtiću nije samo privremen već deo njegove svakodnevnice. Zato, treba naglasiti da

adaptacija nije gotova kada dete prestane da plače, već kada počne spontano da izražava svoje misli, osećanja i sposobnosti – kada postane socijalno kompetentno.

 

Prepoznajte krizu, ali ne odustajte

Važno je prepoznati krizu i pružiti detetu ljubav i sigurnost ali i pokazati da je takvo ponašanje neprihvatljivo. Period prilagođavanja kod većine dece prolazi bez većih teškoća i vrtić brzo postaje drugi dom i mesto sigurnog i sretnog odrastanja.

Važno je znati

  • Nemojte zastrašivati dete vrtićem ( „Moraš spavati u vrtiću“, „Moraš sve da pojedeš“, „E videćeš kad kreneš“…) kako ne bi stvorilo percepciju opasnog mesta.
  • Prilagođavanje treba da bude postepeno kako bi se dete lagano upoznalo sa novim prostorom, drugom decom i vaspitačima. Ritam i brzina prilagođavanja različiti su za svako dete.
  • U ovom periodu ne treba insistirati na usvajanju novih navika. Isto tako, treba nastojati da dete ne doživi dve nove situacije istovremeno (na primer, preseljenje u drugi stan ili grad i polazak u vrtić).
  • Bez obzira na opiranje, vodite dete redovno u vrtić.
  • Prilikom dovođenja deteta ne treba se dugo zadržavati u grupi. Pozdravite se poljupcem nežno, ali odlučno.
  • Ukoliko je dete tužno prilikom odvajanja, utešite ga, ali poštujte njegova osećanja. U početku po dete treba da dolazi roditelj. Isto tako, važno je poštovati obećanje koje se daje detetu, o vremenu dolaska.
  • Prilagođavanje je gotovo ne kada dete prestane da plače već kada počne spontano da razgovara o vrtiću. Međutim, ako dete samo ne priča o dešavanjima u vrtiću nemojte insistirati.
  • Nastojte da situacija u porodici bude topla i smirena. Pružite detetu više pažnje, provodite vreme zajedno u igri, šetnji….to će zadovoljiti potrebu za pripadnošću.
  • Dopustite detetu da od kuće u vrtić donese omiljenu igračku ili predmet za koji je posebno vezano, to povećava osećaj sigurnosti.
  • Kao i detetu i roditeljima teško pada odvajanje i moraju paziti da svoj osećaj straha, nervoze ili zabrinutosti ne prenesu i detetu.

Šta čitaju drugi?

Adaptacija na vrtić
Agresivnost kod dece
Napadi besa kod male dece
Kako organizovati vreme školarca?
Ovčije boginje – varičela

Komentari