Drugačiji pristup lečenju infarkta miokarda

0
Drugačiji pristup lečenju infarkta miokarda

Primena matičnih ćelija predstavlja budućnost terapije infarkta miokarda, jer će omogućiti regeneraciju oštećenog miokardnog tkiva za razliku od dosadašnjih terapijskih protokola koji se baziraju na lečenju simptoma i uzroka samog infarkta.


napisala: mr ph. spec Jasmina Jović Novaković

Akutni infarkt miokarda je oblik koronarne bolesti koji nastaje usled prekida koronarne cirkulacije. Uzrok ovog prekida je aterosklerotična lezija, praćena rupturom endotela i trombozom. Miokard je metabolički vrlo aktivan organ pa je samim tim i jako osetljiv na ishemiju (nedostatak hranljivih materija i kiseonika). Već 15-20 minuta od prekida koronarne cirkulacije nastupa nepovratno oštećenje ćelija miokarda. Upravo zato, infarkt miokarda predstavlja jedno urgentno stanje koje zahteva neodložnu terapiju. Svi terapijski protokoli koji se primenjuju imaju za cilj da spreče dalju nekrozu tkiva i smanje veličinu infarkta. Ovim metodama ne može se uticati na već stvoreno ožiljno tkivo, pa je bilo neophodno tragati za novim metodama lečenja.

U Belgiji početkom ove godine je počela da se eksperimentalno primenjuje metoda lečenja srčanog mišića matičnim ćelijama. Pacijenti kod kojih je ova metoda primenjena su pre šest i više meseci preležali infarkt miokarda i kod njih se posledično razvila srčana slabost. Zbog stanja svoje bolesti ovi pacijenti nisu kandidati za ugradnju stenta kao ni za kardiohirušku operaciju. U eksperimentalnu studiju za sada je uključeno 40 pacijenata od kojih je jedan iz Srbije.

U čemu je specifičnost ove procedure?

Procedura se sastoji u tome da se pacijentu uzme 50 kubika koštane srži iz koje se izdvajaju matične ćelije. Ove matične ćelije šalju se u belgijski institut „Biosajens 3”. Ćelije se posebnom metodom razmnožavaju 6-8 nedelja. Specifičnost metode je i u tome što se matične ćelije prvo obrađuju kako bi se dobio njihov dovoljan broj i kako bi one dobile naredbu da se diferenciraju u ćelije srčanog mišića, pa tek onda vraćaju u telo pacijenta ubrizgavanjem u srčani mišić.

Koliko je ova procedura bezbedna?

Matične ćelije se ubrizgavaju direktno u miokard, u granični predeo zone koja je infarktom oštećena. Odatle ćelije migriraju u centralnu zonu. Ovako aplikovane matične ćelije mogu da stvore ostrvca u predelu zone infarkta koja postaju supstrat električne nestabilnosti i ventrikularne tahiaritmije. Pacijenti koji su u ovu studiju uključeni su zato pod direktnom kontrolom protiv aritmija. Imaju ugrađen ICD koji omogućava da se aritmija ako započne odmah zaustavi.

Kakvi su rezultati ove procedure?

O rezultatima primene ove metode rano je govoriti. Ovo je eksperimentalna faza i o rezultatima se može govoriti tek kada se obradi dovoljan broj pacijenata. Takođe neophodno je uraditi i brojne druge studije kako bi se došlo do zaključka koliko je metoda ne samo efikasna već i bezbedna za pacijenta. Za sada se metoda primenjuje u Belgiji i Srbiji, a očekuje se da će se i druge zemlje poput Švajcarske, Nemačke, Engleske, Španije i Grčke uključiti u ovaj projekat.

Da li ova metoda može zameniti transplataciju srca?

Ova metoda ima veliki potencijal. Ukoliko se dokaže njena efikasnost i bezbednost verovatno će moći da bude dobra alternativa transplataciji srca.

Da li se matične ćelije izolovane iz pupčane vrpce mogu koristiti u ove svrhe?

Matične ćelije iz pupčanika su pluripotentne, što znači da se mogu diferencirati u sve tipove ćelija. One lako rastu u kulturi, pa se mogu dobiti u velikom broju što je od velikog značaja za terapiju. Ove matične ćelije imaju ogromnu prednost nad adultnim samo ukoliko je sam pacijent njihov izvor. Transplatacija matičnih ćelija iz pupčanika od donora recipijentu može pokrenuti imunološke procese i uzrokovati reakciju odbacivanja. Upravo ova karakteristika otvara neke nove mogućnosti u terapiji budućnosti, kao što je izolovanje matičnih ćelija kod pacijenata kod kojih postoji procena da imaju povećan rizik da obole od akutnog infarkta miokarda, zamrzavanje i čuvanje do trenutka kada će biti potrebno da se upotrebe.

Poslednje vesti iz terapije dijabetes melitusa tipa I

U periodu od novembra 2003. do jula 2006. godine u Brazilu je rađena studija u kojoj je učestvovalo 14 pacijenata kod kojih je u poslednjih šest meseci dijagnostikovan dijabetes melitus tipa I. Pacijenti koji su učestvovali u studiji su starosti od 14-31 godine. Ovi pacijenti nisu imali ketoacidozu.
Kod njih su u terapijske svrhe primenjene njihove matične ćelije, koje su prethodno odgovarajućim postupkom izdvojene iz periferne krvi. Istovremeno je primenjena i visoka doza imunosupresivnih lekova prihvatljive toksičnosti.

Analizirana je bezbednost, metabolički efekti i sposobnost transplatiranih autolognih hematopoetskih matičnih ćelija da pojačaju funkciju beta ćelija kod ovih pacijenata.

Kod svih učesnika funkcija beta ćelija je bila bolja (beta ćelije su odgovorne za sintezu insulina), što je dovelo do poboljšanja bolesti, tj. do perioda bez potrebe za insulinom. Ovaj period je različito trajao.
Ovo su prvi rezultati koji govore o istovremenoj primeni visokih doza imunosupresivnih lekova sa autolognom transplatacijom hematopoetskih matičnih ćelija u lečenju dijabetesa tipa I. Dalja istraživanja su neophodna kako bi se utvrdili mehanizmi ovih promena i šta utiče na dužinu perioda bez potrebe za insulinom. Očekuje se da ovi rezultati pokrenu čitav niz novih eksperimenata koji za cilj imaju promenu prirodnog toka bolesti i kojima će se istovremeno procenjivati doprinos matičnih ćelija ovim promenama.

Komentari