Matične ćelije

Kada čovek bude ovladao tajnama matičnih ćelija tj kada bude bio u stanju da iskoristi njihov terapijski potencijal biće to prekretnica u medicini 21.veka. Sa sadašnjim poznavanjem matičnih ćelija na pragu smo novog terapijskog pristupa tj na početku regenerativne medicine.


napisala: mr ph.spec. Jelena Marković

Poslednjih godina značajno je poraslo interesovanje roditelja za čuvanje stem ćelija iz krvi pupčane vrpce njihovog novorođenčeta, što je i potpuno razumljivo jer matične tj. stem ćelije predstavljaju osnov regeneracije . Poslednjih 20 godina, klinička upotreba stem ćelija raste pa su i privatne banke za čuvanje stem ćelija postale uobičajena pojava.

Šta su to stem ćelije?

Stem ili matične ćelije su nespecijalizovane ćelije koje imaju sposobnost da se diferenciraju i stvore bilo koji drugi tip ćelija. Njihova je uloga da stvore sva tkiva i organe u telu. Pod odredjenim fiziološkim i eksperimentalnim uslovima mogu biti indukovane da se transformišu u različite tipove ćelija ljudskog organizma npr. ćelije jetre, kože, crvena krvna zrnca. Za razliku od specijalizovanih ćelija poput mišićnih, krvnih ili nervnih, koje se obično ne replikuju, stem ćelije se mogu replikovati mnogo puta.

Da li postoji više tipova matičnih tj stem ćelija?

Postoji tri tipa stem ćelija. To su: embrionske, adultne i stem ćelije izolovane iz pupčane vrpce novorođenčeta. Ove ćelije se međusobno razlikuju po poreklu ali i vitalnosti. Embrionske stem ćelije nastaju nakon začeća. Ove nespecijalizovane pluripotentne stem ćelije se razvijaju u različite tipove ćelija od kojih se formiraju tkiva i organi. Jedino su dostupne ukoliko se embrion razori u laboratoriji, što je totalno neprihvatljivo i sa etičke i sa pravne tačke gledišta. Adultne (zrele) matične ćelije su one koje nakon rođenja, ostaju u našem organizmu i učestvuju u reparaciji oštećenog tkiva. Rezerve ovih ćelija tokom vremena se smanjuju. Stem ćelije stare kao i sam organizam pa tako adultne stem ćelije vremenom gube na vitalnosti. Dobijaju se punkcijom koštane srži, a manje populacije se mogu naći i u krvi, mozgu, jetri, itd. Uzimanje matičnih ćelija iz koštane srži nije nimalo jednostavno. Ponekad je potrebno više od 300 puta ubosti bedrenu kost radi uzimanja. Zbog svega ovoga u polednjih 10 godina prednost se daje čuvanju matičnih ćelija koje su dobijene iz krvi pupčanika, koja se inače smatra biološkim otpadom. Stem ćelije iz pupčane vrpce su mlade i vitalne, kategorišu se kao adultne ali pošto su stare svega nekoliko meseci plastičnost tj. mogućnost diferentovanja je slična onoj koja se sreće kod embrionalnih. One se mogu zamrznuti za eventualnu dalju primenu u tretmanu donora ćelija ili drugih pacijenata.

Kako se matične ćelije čuvaju?

Posle porođaja uzorak krvi iz pupčane vrpce se šalje u laboratoriju gde se testira na različite bolesti i infekcije. Iz uzorka se izdvajaju matične ćelije, zamrzavaju i iz siguronosnih razloga čuvaju u dve epruvete na dve različite lokacije. Niska temperatura zaustavlja sve hemijske procese koji dovode do starenja ili oštećenja ćelija.Ovaj način čuvanja obezbeđuje vitalnost stem ćelija tokom mnogo godina, gotovo zasigurno za jedan ljudski vek i u svakom trenutku ćelije su dostupne na zahtev njihovog vlasnika. Matičnim ćelijama do punoletstva deteta raspolažu roditelji a nakon toga sva prava prelaze na dete čije su ćelije deponovane.

Gde su matične ćelije pronašle primenu?

Postoje dve vrste primene stem ćelija u terapiji: autologna i alogena. Kod autologne terapije stem ćelijama, koriste se stem ćelije samog pacijenta. U alogenoj terapiji, koriste se stem ćelije donora.
Stem ćelije se najviše koriste u terapiji nekih malignih oboljenja krvi, kao što su leukemije, i predstavljaju alternativu transplataciji koštane srži. Prvi put su alogene stem ćelije pupčane vrpce upotrebljene 1988. godine u tretmanu leukemije do danas je izvedeno oko 15 000 transplatacija sa stem ćelijama krvi pupčane vrpce. Tretmani su imali jednaku stopu uspeha kao oni sa stem ćelijama koštane srži.

Vodeći medicinski časopisi navode da je primena autolognih stem ćelija već sada moguća u terapiji različitih vrsta kancera, bolesti limfnog sistema kao sto je Hodgkinova bolest, nekih vrsta tumora (uključujući tumore dojki i jajnika) i autoimunih oboljenja kao sto su multipla skleroza i juvenilni artrtis.

Koliko ćelija je neophodno za terapiju?

Dugoročna garancija da će ćelije biti od koristi zahteva da se odgovarajuća količina ćelija mora uzorkovati da bi se obezbedio adekvatni transplant. Npr. minimum ćelijski je 2.0x10na7|kg telesne težine primaoca za odrasle za tretman hematološkog oboljenja. U proseku u jednoj jedinici krvi iz pupčane vrpce ima 1X10NA9 stem ćelija, što je dovoljno za tretman pacijenta prosečne težine 50kg.
Danas se puno istražuju tehnike koje će omogućiti da se broj ćelija multiplicira u laboratorijskim uslovima. Tako bi i materijal sa manjim sadržajem stem ćelija mogao biti upotrebljen.

Koja je statistička verovatnoća da će se ove ćelije iskoristiti?

Danas, stem ćelije se primarno koriste za tretman određenih vrsta kancera. Tako da je verovatnoća da će vaše dete imati potrebu za svojim matičnim ćelijama izrazito mala, možda jedan u nekoliko hiljada. Bliski rođaci, kao što su braća i sestre mogu takođe, imati koristi od zamrznutih stem ćelija.
U svakom slučaju, pravi razlog čuvanja stem ćelija iz pupčane vrpce je steći prednost uzimanjem ćelija u trenutku rođenja, kada su one lako dostupne neinvazivnom metodom – potpuno bezbolnom za majku i dete, ćelije su vitalne, neoštećene, i sve je više dokaza da će one biti u širokoj primeni u budućim medicinskim tretmanima. Verovatnoća da će stem ćelije deteta biti od koristi kod eventualnih oboljenja raste sa porastom njihove kliničke primene.

Komentari