Moždani udar, vreme igra ključnu ulogu

moždani udar dr Ranko Raičević

Kako prepoznati moždani udar, koji su simtomi, faktori rizika, terapijske opcije za PharmaMedica-u, Pukovinik prof.dr sc. med. Ranko Raičević.


Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, što zbog nezdravih životnih navika što zbog činjenice da se životni vek produžava, projekcije su da će do 2040. moždani udar biti vodeći uzrok smrtnosti u svetu.

Moždani udar je treći uzrok obolevanja i umiranja u ukupnoj populaciji. Češći je kod muškaraca ali je kod žena oblik ispoljavanja teži i ishod je lošiji. Kod ćetvrtine pacijenata moždani udar ima smrtni ishod neposredno ili tokom prve godine života, kod četvrtine zaostaje deficit koji zaheva tuđu negu i pomoć (invalidnost), dok se jedna polovina pacijenata oporavi i u većoj meri vraća normalnom životu.

Šta je moždani udar?

Moždani udar predstavlja iznenadni neurološki deficit, koji nastaje kada, usled poremećaja moždane cirkulacije, nervne ćelije ne dobijaju hranjive materije i kiseonik koji su neophodni za rad i preživljavanje što uzrokuje njihovo odumiranje.

Postoje dve vrste moždanog udara, i to: ishemijski, koji nastaje kada krvni ugrušak (tromb), zapuši moždanu arteriju i hemoragijski, koji nastaje usled pucanja krvnog suda u mozgu. Tako su npr. osobe sa povišenim masnoćama u krvi i aterosklerotičnim krvnim sudovima pod većim rizikom za nastanak ishemijskog moždanog udara, dok su osobe sa povišenim krvnim pritiskom pod većim rizikom za hemoragijski moždani udar.

Ishemijski moždani udar je mnogo češći, 85% svih moždanih udara su ishemijski.

Faktori rizika za dobijanje moždanog udara

Najpoznatiji faktori rizika za nastanak moždanog udara su: hipertenzija, poremećaji srčanog ritma, suženje karotidnih arterija, povećan nivo masnoće u krvi, šećerna bolest, gojaznost, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost.

Neki faktori rizika su direktno povezani sa moždanim udarom dok neki deluju indirektno, povećavajući sklonost ka nastanku bolesti koje dovode do nastanka moždanog udara.

Otkrivanjem i uklanjanjem faktora rizika u značajnoj meri se može smanjiti učestalost moždanog udara. Ranije se gojaznost smatrala indirektnim faktorom rizika međutim, dokazano je da gojaznost predstavlja direktni faktor rizika.

Ponekad je, naročito kod mlađih bolesnika, teško je utvrditi faktor rizika. Na žalost, prvo se oglasi moždani udar pa se shvati da neki poremećaj postoji. Kod takvih bolesnika se obavlja vrlo detaljno kliničko ispitivanje, koje često podrazumeva i genetske analize. One mogu otkriti i različite nasledne poremećaje npr. u faktorima koagulacije (zgrušavanja) krvi koji mogu biti uzrok moždanog udara.

Srčani i moždani udar su bolesti koje su vrlo slične i stalno se prepliću pa bi logično bilo da od ovih bolesti oboljievaju i ljudi koji pripadaju istom tipu ličnosti. Utisak je da ipak nije tako i da različiti tipovi ličnosti oboljevaju od srčanog i moždanog udara. Osobe koje oboljevaju od srčanog udara su menadžerskog tipa, ambiciozne i stalno pod stresom, dok su osobe koje oboljevaju od moždanog udara zatvorene, društveno neaktivne, slabijeg imovinskog stanja, socijalno deprimirane.

Kako prepoznati moždani udar

Kako prepoznati moždani udar?

Najčešći simptomi moždanog udara su oduzetost jedne polovine lica i tela, poremećaji govora (nerazgovetan govor, otežan govor, nemogućnost da se nađe određena reč), naglo gubljenje ili zamućenje vida pogotovu na jednom oku ili delu vidnog polja, duple slike pri gledanju, gubitak ravnoteže i koordinacije, utrnulost, slabost. Moždani udar se može manifestovati i poremećajem stanja svesti, bilo dezorjentisanošću ili preteranom pospanošću.

Moždani udar je urgentno stanje pa kada se jave simptomi koji ukazuju na moždani udar neophodno je u što kraćem roku pozvati službu hitne pomoći koja će se pobrinuti da se pacijent adekvatno zbrine.

Po učestalosti moždanog udara mi se nalazimo na vrhu lestvice što se objašnjava neadekvatnim odnosom prema nekim faktorima rizika a važnu ulogu ima i specifičnost naše ishrane u zimskim mesecima kada su brojne slave i druga okupljanja koja podrazumevaju prekomeran unos hrane i pića.

Vreme je ključan faktor za uspešnost lečenja 

Ishemijski moždani udar nastaje kada krvni ugrušak zapuši moždanu arteriju, usled čega nervne ćelije dela mozga, koga ovaj krvni sud ishranjuje, ostaju bez kiseonika i glukoze i one odumiru. Nervne ćelije koje su na rubnim područjima se pritaje tj. umanjuju svoju funkciju, „hibernišu se” i, ako u određenom roku dobiju kiseonik i hranjive materije, ove ćelije mogu da povrate svoju funkciju. Upravo zato vreme igra ključnu ulogu kada su oštećenja koja su uzrokovana moždanim udarom u pitanju.

Trombolitička terapija-otapanje krvnog ugruška

Trombolitička terapija ishemijskog moždanog udara je vrlo efikasna i neophodno je da se primeni unutar 4,5 sata od nastanka moždanog udara. Ona deluje tako da otapa krvni ugrušak, krvni sud ponovo postaje prohodan pa i pritajene ćelije ponovo vraćaju svoju funkcionalnost. Ova terapija je kod nas uvedena na samom kraju 20. veka i pokazala se kao jako moćna, preko 50% bolesnika posle dobijanja terapije ostaje bez bilo kakvog invaliditeta i vraća se svom ranijem životu.

Što se pre primeni i stepen oštećenja biće manji. Veliki procenat bolesnika, njih oko 60% reagovaće potpunim oporavkom. Ipak terapija je i agresivna, pa samim tim izvesne grupe bolesnika ovu terapiju ne smeju da dobiju. Postoji čitav niz kriterijuma koji moraju da budu zadovoljeni da bi ova terapija mogla da se primeni.

Mehanička tromboektomija nova metoda lečenja moždanog udara

Nova metoda lečenja akutnog moždanog udara je mehanička tromboektomija. Ova metoda predstavalja enodovaskularno uklanjanje ugruška iz zapušenog krvnog suda koji opskrbljuje mozak, pa se cirkulacija ponovo uspostavlja i sprečavaju dalja oštećenja. Postupak je sličan koronarografiji, samo što se umesto u srce endovaskularnim kateterom ulazi u krvne sudove mozga. Postupak je prikladan za pacijente kod kojih postoji zapušenje jednog od velikih krvnih sudova mozga. Ovi bolesnici najčešće imaju teška neurološka oštećenja.

Vremenska ogranićenja za primenu terapije

Za oba postupka postoje vremenska ograničenja. Sistemska tromboliza se može primeniti 4.5 sata od pojave simptoma moždanog udara kod pacijenata mlađih od 80 godina, a kod starijih od 80 godina unutar 3 sata.

Mehanička tromboektomija trebalo bi da se sprovede unutar 6 sati od pojave simptoma moždanog udara. Podaci iz literature ukazuju da bi lečenje moglo da bude uspešno i ako se metoda primeni unutar 24h ali uvek treba imati na umu da što se pre ponovo uspostvai cirkulacija oštećenja tj. posledice će biti manje.

Svakog minuta u moždanom udaru propada dva miliona neurona.

neurolog dr Ranko Raičević

Kako sprečiti ponovni moždani udar?

Najveći rizik za pojavu drugog moždanog udara postoji odmah nakon prvog dok 3% preživelih pacijenata ima drugi udar u roku od godinu dana a čak 30% pacijenata u toku prve dve godine. Može se reći i da svaki deseti bolesnik u narednih 3-5 godina ponovo dobije moždani udar. Najvažnije je kako sprečiti da do moždanog udara ponovo dođe.

Delovanjem na faktore rizika i uvođenjem terapije (antiagregacione i u nekim slučajevima antikogulantne), koja sprečava stvaranje ugruška i njegovo širenje, učestalost pojave ponovljenog moždanog udara se smanjuje. Bolesnicima koji imaju poremećanu koagulaciju i bolesnicima sa aritmijom absolutom daje se antikoagulantna terapija.

U cilju prevencije ponovnog moždanog udara neophodno je promeniti i životne navike. U ishranu treba uvesti nezasićene masti, voće, povrće, ribu. Pušenje cigareta se mora potpuno obustaviti, a veoma je važna i fizička aktivnost, pa se savetuje svakodnevna šetnja u trajanju od najmanje 30 minuta.

Žene i moždani udar

Učestalost moždanog udara je veća kod muškaraca ali je oblik ispoljavanja moždanog udara kod žena teži i ishod je lošiji.

Žene imaju veći ukupan rizik za moždani udar, veću stopu smrtnosti, veću stopu invaliditeta.

Tokom svog života žene imaju i dodatne faktore rizika za nastanak moždanog udara koji su povezani sa hormonskim promenama. To su: trudnoća i period nakon trudnoće (puerperijum), uzimanje kontraceptivnih pilula, menopauza.

Kada je u pitanju prepoznavanje simptoma moždanog udara, razlika između muškaraca i žena nema ali, činjenica je da se žene kasnije javljaju lekaru. Tradicionalno, žene su više okrenute brizi o porodici i ne žele da porodicu izlažu brizi i problemima, čekaju da se simptomi povuku odnosno nadaju se da će pomoći ako se odmore ili uzmu lekove, skrivaju simptome od bližnjih i nastavljaju uobičajene aktivnosti. Ishodi lečenja su samim tim lošiji i posledice dugotrajnije.

Život nakon moždanog udara

Osoba koja je preživela moždani udar mora da bude svesna da je preživela jedno životno ugrožavajuće stanje i da je velika sreća da je iz te bitke izašla kao pobednik. U zavisnosti od stepena deficita ne treba odustajati od mera rehabilitacije bilo fizikalne, motorne, socijalne, psihičke. Ako je stepen deficita takav da se osoba može vratiti svom životnom pozivu, nema razloga da to ne učini, naravno uz poštovanje svih stanja i oboljenja koja su dovela do moždanog udara.

Treba biti svestan da postoji ne tako mali rizik od ponovnog moždanog udara i da svaki novi sa sobom nosi i novo oštećenje kao i novi klinički entitet a to je razvoj kognitivnog poremećaja po tipu vaskularne demencije što je još veći problem. Međutim, isto tako treba biti svestan da se uz redovnu primenu propisane terapije rizik od ponovnog moždanog udara značajno smanjuje.

Osoba koja je preživela moždani udar mora da bude svesna da je preživela jedno životno ugrožavajuće stanje i da je velika sreća da je iz te bitke izašla kao pobednik

Rehabilitacija nakon moždanog udara

Program rehabilitacije nakon moždanog udara se prilagođava stanju svakog pacijenta posebno. Kada lekar ustanovi da je bolesnik stabilan i sposoban za rehabilitaciju, počinje se sa asistiranim fizičkim vežbama. Bitno je rehabilitaciju nastaviti i nakon odlaska iz bolnice, u kućnim uslovima pa je neophodno o tome edukovati porodicu.

Brzina oporavka pacijenata zavisi od tipa moždanog udara, od ozbiljnosti oštećenja mozga, od godina starosti pacijenta i od toga koliko se brzo krenulo sa rehabilitacijom. Najčešće rehabilitacija traje 3-6 meseci ali su istraživanja pokazala da pacijenti koji su nastavili rehabilitaciju i nakon tog perioda imaju znatna poboljšanja.

Osobe sa blažim oblikom moždanog udara se brzo oporave dok oporavak osoba sa težim moždanim udarom može trajati doživotno. Najveće poboljšanje se primećuje u prvih par meseci, ali kod nekih pacijenata i nakon godinu i dve dana. Bitno je da vežbanje postane svakodnevna rutina.

Depresija nakon moždanog udara

Depresija nakon moždanog udara je česta pojava i nastaje usled biohemijskih promena u mozgu. Bolesnik je bezvoljan, zabrinut, plačljiv, ima nesanicu. Depresija značajno usporava oporavak bolesnika. Bitno je da porodica i sam bolesnik budu upoznati sa simptomima kako bi ih blagovremeno prepoznali. Bolesnicma koji imaju depresiju nakon moždanog udara ordinira se terapija lekovima iz grupe inhibitora preuzimanja serotonina i uključuje psihoterapija.

Jedinice za moždani udar

Neurološka zajednica u Srbiji svakodnevno mnogo radi na prevenciji moždanog udara što kroz stručne skupove i stalna usavršavanja lekara to i kroz edukaciju opšte javnosti o merama prevencije, prepoznavanju simptoma i postupcima kada do moždanog udara dođe. Neurološka zajednica u svim pogledima ne zaostaje za evropskim neurološkim školama, tako da imamo razvijenu mrežu jedinica za moždani udar kao i napredne jedinice za moždani udar u Kliničkom centru Srbije, Specijalnoj bolnici Sveti Sava, Vojnomedicinskoj akademiji, Kliničkom centru Niš i Kliničkom centru Vojvodina.

Očekujemo da će i Kinički centar Kragujevac uskoro imati naprednu jedinicu za moždani udar. Takođe, na putu smo da realizujemo celodnevno (24h) zbrinjavanje moždanog udara neurovaskularnim tehnikama bar na teritoriji Beograda jer imamo kadrovske potencijale i očekujemo rešavanje tehničkih pitanja.

Šta treba reći kada pozovete službu hitne pomoći

Vrlo često, zbog nedostatka dobre komunikacije sa službom hitne pomoći, gubi se dragoceno vreme. Prilikom razgovora imajte strpljenja i precizno odgovorite na pitanja koje Vam lekar postavlja. Imajte uvek na umu da lekar u tom trenutku ne vidi pacijenta i da upravo na osnovu informacija koje mu dajete on formira sliku i moguću dijagnozu. Vrlo je važno što pre reagovati pa su zato i napravljene skale odnosno set pitanja koje vam dispičer postavlja kako bi se stekao uvid o urgentnosti stanja. Jedna od tih skala je i FAST skala. Ona podrazumeva pitanja:

Da li je lice iskrivljeno? Da li ruka pada?  Da li postoje smetnje govora?

Ako dispečar dobije bar jedan pozitivan odgovor na ova pitanja može posumnjati na moždani udar i samim tim adekvatno reagovati. Hitna pomoć će pacijenta odvesti do odgovarajuće zdravstvene ustanove.

Intervju sa prof.dr sc. med. Rankom Raičevićem možete pogledati na našem YouTube kanalu.

Komentari