Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je progresivno neurološko obolenje. Zahvata nervne ćelije u mozgu koje stvaraju dopamin. Simptomi bolesti uključuju mišićni rigiditet (ukočenost), tremor (podrhtavanje) i promene u govoru i hodu. Specifičnim lekovima se postiže olakšanje simptoma, ali izlečenja nema.

Znaci i simptomi bolesti se razlikuju od osobe do osobe. Rani znaci mogu biti blagi i proći nezapaženo. Uobiča­jeno je da simptomi počinju na jednoj strani tela i na njoj najčešće ostaju izraženiji čak i kada se kasnije jave sa obe strane.

Uzrok nastanka

U osnovi Parkinsonove bolesti nalazi se pro­padanje moždanih ćelija. Najveći deo simpto­ma nastaje zbog gubitka neurona koji stvaraju neurotransmiter dopamin. Razlog propadanja nije razjašnjen. Smatra se da je to kombinacija genetskih i faktora okoline. Bolest je češća kod muškaraca kao i kod osoba koje među bliskim rođacima imaju obolele od Parkinsonove bolesti. Rizik za nastanak bolesti povećava se sa godinama života. Smatra se i da rizik povećava izloženost nekim pesticidima i herbicidima.

Znaci i simptomi bolesti

Parkinsonova bolestTremor je simptom koji uobičajeno prati Parkinsonovu bolest. Prisutan je od samog početka. Prvo se javlja na ekstremitetima i to najčešće na šaci ili prstima. Karakteristični su tremor palca i kažiprsta (tremor brojanja novca) i tremor šake u mirovanju. Kasnije u toku bolesti tremor zahvata i ostale mišićne grupe. Rigidnost mišića se može javiti u bilo kom delu tela.

Ukočenost mišića ograničava pokrete i čini ih bolnim. Bradikinezija je simptom koji napreduje sa vremenom. Predstavlja usporenje pokreta i ograničava pokretljivost osobe. Koraci se skraćuju, teže se podižu noge tokom hoda. Svakodnevne aktivnosti postaju teže, ograničene su i zahte­vaju više vremena. Poremećeni su držanje tela, prisutna je pognutost tela i neravnote­ža. Povećava se nestabilnost u hodu i veća je mogućnost pada.

Gube se automatski po­kreti npr. treptanje, mahanje rukama u toku hoda, gestikulacija prilikom govora. Menja se govor koji postaje ubrzan, nerazgovetan ili isprekidan. Ton govora postaje jednoličan i bezizražajan. Pisanje postaje otežano, slova su manja, rukopis nesiguran.

Postavljanje dijagnoze

U slučaju sumnje na postojanje Parkinsonove bolesti neophodno je obratiti se neurologu. Ne postoji specifična dijagnostička proce­dura već se dijagnoza postavlja na osnovu anamneze, uvida u pacijentove tegobe i de­taljnog neurološkog i fizikalnog pregleda. Od koristi u postavljanju dijagnoze je i proba da­vanja specifičnog leka (levodopa). U slučaju značajnog poboljšanja izvesna je dijagnoza Parkinsonove bolesti. Na samom početku bolesti ili kod slabije izraženih simptoma za postavljanje dijagnoze potrebno je praćenje i redovne kontrole da bi se dijagnoza potvrdila i započelo lečenje. Prognoza je bolja što se le­čenje ranije započne.

Pet stadijuma u razvoju bolesti

Klinička slika Parkinsonove bolesti razlikuje se od pacijenta do pacijenta. Bolest uobičajno pro­lazi kroz pet stadijuma. Vreme trajanja svakog se razlikuje. Nije neuobičajeno da se neki stadi­jum i „preskoči” pri prelasku iz jednog u drugi.

Parkinsonova bolestPrvi stadijum. Na samom početku bolesti simptomi su obično blagi, uglavnom je to tre­mor. Iako blagi, simptomi mogu otežavati svakodnevno funkcionisanje. Poriodica i prijatelji primećuju promene kao što su po­remećeno držanje tela, neravnoteža i gubitak mimike.

Drugi stadijum. U drugom stadijumu simp­tomi se javljaju na obe strane tela. Hod i održavanje ravnoteže su otežani. Vidno je otežano i obavljanje uobičajenih fizičkih aktivnosti.

Treći stadijum. U ovoj fazi simptomi su izra­ženi u toj meri da značajno onemogućavaju samostalan hod i uspravno stajanje. Pri­metno je i usporenje pokreta (bradikinezije).

Četvrti stadijum. Simptomi bolesti su izra­ženi u punoj meri. Samostalan hod je praktično onemogućen. Jasno su vidljivi ukočenost mišića i bradikinezija. Većina pacijenata vi­še nije u mogućnosti da samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti. U toku ove faze tre­mor se može smanjiti ili čak potpuno nestati.

Peti stadijum. U poslednjem stadijumu po­kreti su toliko ograničeni da pacijent često ne može ni da stoji ni da hoda. Zbog nemogućnosti zadovoljavanja osnovnih životnih po­treba zateva 24 časovnu negu druge osobe.

Ne samo motorni simptomi

Parkinsonova bolest je često praćena i simp­tomina koji se ne odnose na motoriku. Mogu se javiti depresija i emocionalne promene. Osim neraspoloženja javljaju se strah, ank­sioznost, gubitak interesovanja. U kasnijim fazama mogu se ispoljiti problemi sa pamće­njem (demencija).

Problemi sa gutanjem mo­gu dovesti do nagomilavanja pljuvačke u usti­ma ili balavljenja. Osobe s Parkinsonovom bolešću mogu imati probleme sa spavanjem, često buđenje u toku noći, ranojutarnje bu­đenje ili potrebu za spavanjem u toku dana. Zbog ortostatske hipotenzije javlja se vrtogla­vica i nesigurnost prilikom ustajanja. Može se javiti problem sa čulom mirisa u vidu ne­mogućnosti prepoznavanja pojedinih mirisa ili razlike među njima. Često se javlja oseća­nje nedostatka energije i iscrpljenosti. Bolovi se mogu javiti u pojedinim mišićnim gupama ili zahvataju celo telo.

Lečenje

Cilj lečenja je da se poveća nivo dopamina u mozgu i na taj način smanji tremor, uko­čenost mišića i usporenje pokreta. Ovaj neurotransmiter nije moguće dati u izvor­nom obliku. Na početku terapije postiže se značajno poboljšanje („medeni mesec”). Dejstvo leka se, na žalost, smanjuje tokom trajanja terapije. U lečenju Parkinsonove bolesti upotreblja­va ne nekoliko grupa lekova.

Levodopa je najdelotvorniji antiparkinsonik. Prolazi krvnomoždanu barijeru i pretvara se u dopamin. Da bi se izbegla neželjena dejstva (npr. mučnina, pad krvnog pritiska) kombi­nuje se sa supstancama koje sprečavaju njeno pretvaranje u dopamin van mozga. Kako bolest napreduje delotvornost levodope se smanjuje odnosno postaje nestabilna (kao da neko vreme ne deluje, tzv. on-off fenomen).

Agonisti dopamina se za razliku od levo­dope ne pretvaraju u dopamin. Oni se vezuju za dopaminske receptore imitirajući dejstvo dopamina. Nisu delotvorni kao le­vodopa. Mogu se kombinovati sa levodopom i tako smanjiti tzv. on-off fenomen. Potreban je lekarski nadzor i oprez zbog neželjenih dejstava kao što su halucinacije, pospanost i izmene u ponašanju (hiperseksualnost, kockanje, pojačan apetit).

MAO-B inhibitori sprečavaju aktivnost enzima za razgradnju dopamina. Kao neželjena dejstva mogu se javiti mučnina i glavobolje. U kombinaciji sa levodopom povećava se rizik od halucinacija. Takođe se ne preporučuje istovremena upotreba sa antidepresivima i nekim narkoticima.

COMT inhibitori produžavaju dejstvo levo­dope blokirajući enzim koji razgrađuje dopa­min. Neželjena dejstva ove grupe lekova su uglavnom posledica pojačavanja neželjenih dejstava same levodope.

Antiholinergici se koriste za kontrolu tremo­ra. Dejstvo je umereno izraženo, a neželjena dejstva mogu biti suva usta, zatvor, zadrža­vanje urina, problemi pamćenja.

U lečenju Parkinsonove bolesti neophodna je dobra saradnja lekara i pacijenta da bi se napravio plan lečenja koji će najbolje ublažiti pacijentove simptome uz najmanje neželjenih dejstava. Fizikalna terapija je značajna jer pojačava snagu i fleksibilnost mišića i po­boljšava ravnotežu. Ukoliko se jave i drugi simptomi osim motornih neophodno ih je lečiti specifičnom terapijom.

Komentari