Stres briše benefite “dobrih” masti

stres briše benefite dobrih masti
Stres plus doručak sa dobrim mastima = doručak sa lošim mastima!

Sigurno ste već čuli kaje su prednosti “dobrih” u odnosu na “loše” masti u ishrani аli, nova studija objavljana u časopisu Molecular Psychiatry, pokazuje da stres briše sve pozitivne uticaje “dobrih” masti.

autor: mr ph. Aleksandra Dumić


“Postoji više dokaza da je stres ima veliki uticaj na zdravlje organizma,” kaže Jan Kiecolt-Glaser, profesor psihijatrije i psihologije na Ohio državnom univerzitetu, Columbus. Prof. Kiecolt-Glaser kaže da je studija koju su sproveli ona i njene kolege prva koja pokazuje kako stres može poništiti benefite unosa “dobrih” masti.

U vodiču Američkog udruženje za srce (American Heart Associations – AHA) navodi se da je unos masti krucijalan za energiju  tela i rast ćelija i da pored toga masti štite organe i održavaju telesnu temperaturu.

Ipak neke masti su bolje od drugih. Zasićene i trans masti su masti koje mogu povisiti nivo lošeg holesterola u krvi, dok mononezasićene i polinezasićene masti dovode do smanjenja nivoa holesterola. Ove masti nazvane su “dobre” masti.

“Dobre” masti se nalaze u namirnicama kao što je riba, orašasti plodovi i biljna ulja. Kao nepisano pravilo AHA  navodi da su “loše” masti uglavnom čvrste na sobnoj temperature dok su “dobre” masti u istim uslovima uglavnom u tečnom stanju.

Prof. Kiecolt-Glaser i kolege su krenuli u istaživanje svesni činjenice da ishrana i stres utiču na inflamacione procese u telu koji su povezani sa bolestima srca, dijabetesom i reumatoidnim artritisom. Ipak, hteli su da ispitaju interakciju između stresa, ishrane i markera inflamacije koji se mogu lako meriti u krvotoku.

Stres plus doručak sa dobrim mastima = doručak sa lošim mastima!

Istraživači su studiju sproveli na 60 žena od kojih su 38 žene koje su preživele rak dojke. Prosek godina ispitanica bio je 53. Tokom dva dana, učesnice istraživanja su posećivale Univerzitet i nasumično dobijale za doručak jednu od dve mogućnosti: keks i sos sa jajima i ćurećom kobasicom u prvoj opciji pripremanih sa paliminim uljem koje sadrži zasićene (loše) masti a u drugoj opciji pripreman sa suncokretovim uljem koje sadrži nezasićene (dobre) masti.

Pored toga, istraživači su pitali ispitanice o tome kako su provele prethodni dan koristeći Upitnik o dnevnoj količini stresa kako bi zaključili da li je žena bila pod stresom ili ne. Tim je odbacivao manje stresne situacije ali nije zanemarivao stres tokom čuvanja starih roditelja sa demencijom koji su odbijali pomoć, celodnevno ribanje stana nakon što je dete prosulo veliku kantu boje na pod i slično. Sve ukupno gledano, 31 žena je imala bar jedno stresno iskustvo pre bar jedne od dve posete Univerzitetu a 21 žena je oba puta imala stresno iskustvo pre posete. Samo 6 žena nije imalo ni jedno stresno iskustvo tokom istraživanja.

Nakon uzimanja uzoraka krvi, istraživači su merili nivo CRP-a i serumskog amiloida A koji su dva najžnačajnija markera inflamacije i dva markera koji označavaju povećanu mogućnost od formiranja plaka u arterijama.

Rezultati su pokazali da su žene koje su za doručak uzimale hranu bogatu zasićenim mastima imale viši nivo sva četiri markera od žena koje su dobile doručak sa nezasićenim mastima. Ipak, studija ukazuje da ja takva razlika u potpunosti poništena kod žena koje su bile izložene stresu.

Istraživači zaključuju da je upravljanje stresom izuzetno bitno kada se vodimo načinom života koji uključuje zdravu ishranu i da jedno bez drugog gubi svoju značajnost na dobrobit organizma.