Glaukom

Glaukom
autor: Mr sc med dr Gordana Suvajac, očna bolnica „Profesional dr Suvajac"

Glaukom predstavlja progresivnu bolest očnog živca koja vremenom može napredovati i do potpunog gubitka vida. On predstavlja drugi vodeći uzrok slepila na svetu. Najčešće je posledica povišenog očnog pritiska, obično kad su njegove vrednosti više od 21 mHg. Očni pritisak zavisi od produkcije očne vodice i njene evakuacije iz oka. Ukoliko se naruši ravnoteža između stvaranja očne vodice i njenog oticanja iz oka, dolazi do povišenja očnog pritiska.

To je najčešće posledica otežanog oticanja očne vodice kroz trabekularnu mrežu, specijalizovan sistem za drenažu očne vodice. Povišeni pritisak zatim dovodi do oštećenja nervnih vlakana. Ono što je važno napomenuti, oštećenja očnog nerva se mogu razviti i kada je očni pritisak u okviru normalnih vrednosti (12-22 mmHg) i tada govorimo o normotenzivnom glaukomu ili glaukomu bez povišenog pritiska.

Često se za ovu bolest kaže da je podmukla i da je tihi kradljivac vida, zato što u početku ne daje nikakve simptome a za to vreme postepeno napreduje. U kasnijim fazama, osoba koja boluje od glaukoma može primetiti da njen periferni vid slabi. Objekti direktno ispred i dalje se dobro vide, ali objekti sa strane mogu da se slabije vide ili uopšte i ne vide.

GlaukomUkoliko se ne preduzme lečenje, vremenom dolazi do potpunog gubitka perifernog vida i ostaje samo centralni vid (takozvani tubarni vid). U tom stadijumu pacijent se zbog gubitka perifernog vida teško kreće samostalno. Kao poslednji stadijum javlja se i gubitak centralnog vida što dovodi do slepila.

Tipovi glaukoma

Glaukom otvorenog ugla – najzastupljeniji oblik glaukoma, karakteriše ga širom otvoreni ugao između dužice i rožnjače, a promene koje otežavaju oticanje očne vodice se nalaze u samoj trabekularnoj mreži (kao što je gore napomenuto, trabekularna mreža je odvodni sistem koji se nalazi u uglu između dužice i rožnjače i kroz koji otiče očna vodica). Pošto očna vodica slabije odlazi iz oka dolazi do porasta očnog pritiska.

Glaukom zatvorenog ugla kod kog postoji suženje ili zatvaranje ugla koji formiraju rožnjača i dužica i kroz koji očna vodica odlazi iz oka. Ukoliko je on sužen dolazi do otežanog isticanja očne vodice. Rezultat je isti, povišenje očnog pristiska i nastanak glaukoma.

Normotenzivni glaukom: Ovaj oblik odlikuju promene karakteristične za glaukom u smislu oštećenja nervnih vlakana mrežnjače s tim što ne postoje povišene vredsnoti očnog pritiska.

Očni pritisak može biti povišen i kao posledica nekog drugog očnog oboljenja. Najčešća oboljenja koja dovode do glaukoma uključuju: šećernu bolest, povrede oka, upotrebu kortikosteroidnih preparata u vidu kapi, katarakte i druga. Ne sme se izostaviti i genetska komponenta u razvoju glaukoma.

Potrebno je pomenuti i kongenitalni glaukom kao poseban oblik glaukoma koji se javlja u prvim mesecima života i koji se javlja kao posledica poremećaja pri formiranju struktura oka za oticanje očne vodice.
Najčešće se klinički prezentuje uvećanim očima, primećuje se da detetu smeta svetlost i registruju se povišene vrednosti očnog pritiska. Nelečeno, oboljenje može da dovede do slepila još u detinjstvu.

Kako se postavlja dijagnoza

Imajući u vidu pomenute činjenice da početni stadijumi glaukoma ne daju simptome, a momenti kada pacijent primeti promene u vidu su već uznapredovale faze bolesti, od izuzetnog je značaja rano otkrivanje bolesti. To se postiže sledećim dijagnostičkim postupcima:

MERENJEM OČNOG PRITISKA: To je veoma bitan deo oftalmološkog pregleda, obzirom da povišeni očni pritisak prethodi mesecima, nekad i godinama, promenama na očnom dnu i u vidnom polju. Sve vrednosti preko 21 mmHg su suspektne i zahtevaju dalje ispitivanje na moguće postojanje glaukoma. Zbog podmukle prirode glaukoma svako ko dolazi na prvo određivanje naočara za čitanje (obično oko 45. godine) treba da izmeri i očni pritisak.

PREGLEDOM OČNOG DNA: Ovim pregledom se utvrđuje postojanje promena na samom očnom nervu koje se javljaju kao posledica povišenog očnog pritiska. Pregled očnog dna se radi pomoću specijalne lupe pod biomikroskopom, pri čemu je neophodno proširiti zenice.

KOMPJUTERIZOVANIM VIDNIM POLJEM: Ovim postupkom se otkrivaju eventualni ispadi u vidnom polju koji su karakteristični za glaukom, a kojih pacijent nije svestan. Treba napomenuti, da iako se radi o subjektivnom testu koji zavisi od saradnje pacijenta i postojanja udruženih očnih bolesti (kao što je katarakta), ima veliku dijagnostičku vrednost.

HRT – laserskim snimanjem očnog živca: Ovo je objektivna dijagnostička metoda, što znači da rezultati ne zavise od saradnje pacijenta i samim tim su dosta pouzdaniji.

Sastoji se iz laserskog snimanja očnog živca, određivanja njegove strukture kao i debljine sloja nevrnih vlakana mrežnjače, što sve može da ukaže na postojanje glaukoma i njegovu uznapredovalost.

OCT – optičkom koherentnom tomografijom: Ovo predstavlja takoođe lasersku metodu koja funkcioniše po sličnom principu kao i HRT.

Lečenje

Jedina terapija koja je danas dostupna je usmerena na sniženje očnog pritiska koje se može postići lekovima, laserom, ili hirurški. Terapija se sprovodni doživotno. Glaukom je moguće kontrolisati, ali za sada ga nije moguće izlečiti. Kada lekar odabere lekove, najčešće su to u pitanju kapi za sniženje očnog pritiska.

Neke od njih se koriste jednom, a neke dva puta dnevno. To su kapi koje deluju ili na smanjenu produkciju očne vodice ili na njeno povećano oticanje ili i na jedno i drugo.

U sva tri slučaja imaju za posledicu snižavanje očnog pritiska. Ukoliko one ne daju rezultat, može se probati sa invazivnijim terapijskim procedurama kao što su Yag laserska iriditomija, laserska trabekuloplastika i trabekulektomija, hirurška metoda koja se primenjuje ukoliko nijedna od prethodnih manje invazivnih metoda nije dala rezultat.

Glaukom

Glaukom ne može da se izleči, ali zato može da se kontroliše. Izuzetno je važno da se ova bolest rano dijagnostikuje, zato što su u takvom slučaju velike šanse da se vid sačuva.

Jeste li znali?

Svi se rađamo kratkovidi i sa sivo-plavim očima, a prava boja i nijansa razvijaju se kasnije. Takođe, rađamo se slepi za boje, i sve do šestog, a u nekim slučajevima i osmog meseca života u očima nema suza pa se kaže da bebe u ovom uzastu plaču na „suvo”. Zbog problema izoštravanja vida, bebe prvih nedelja škilje. Inače, najjasnije možemo videti predmete koji su 10-15 cm udaljeni od nas.

Oči imaju sofisticirane mehanizme zaštite. Treptanjem se ispiraju suze preko očnih jabučica što ih održava vlažnim i čistim. Ukoliko postoji pretnja da nam nešto uđe u oko ili nas udari, aktivira se refleks treptanja. Od prašine i drugih nečistoća, štite i trepavice. Ne treba umanjivati ni značaj obrva, one štite oči od znoja koji se sliva niz čelo.

ZANIMLJIVOSTI:

Očna jabučica čoveka u proseku je teška 28g
Oko može razlikovati 500 nijansi sive boje
Godišnje trepnemo više od 10 miliona puta
Rožnjača morskog psa je vrlo slična ljudskoj
Čovek ne može kinuti otvorenih očiju
Nekada su mornari nosili zlatne minđuše jer su verovali da im one izoštravaju vid
 

Komentari