Ishrana kao faktor rizika

Ishrana kao faktor rizika

U urbanim sredinama u ishrani dominiraju rafinisani ugljeni hidrati, masti i mesne prerađevine dok je upotreba svežeg voća i povrća smanjena. Učestalost karcinoma debelog creva je u ovim sredinama mnogo veća u odnosu na nerazvijene gde su navike u ishrani potpuno drugačije.

Karcinom debelog creva je podmukla bolest, pacijenti se najčešće javljaju lekaru tek u uznapredovalim stadijumima kada je lečenje komplikovano a ishod neizvestan. Najčešći simptomi su promene u radu i navikama pražnjenja debelog creva. Mogu se javiti proliv, zatvor, promene u sastavu stolice, osećaj da pražnjenje nije bilo potpuno, krvarenje ili prisustvo sluzi u stolici. Hiruško lečenje karcinoma debelog creva je osnovni vid lečenja, hemio i radioterapija poboljšavaju rezultate lečenja.

U poslednjih trideset godina učestalost oboljevanja od ove bolesti je u stalnom porastu. Tačan uzrok nastanka nije poznat ali identifikovani su brojni faktori rizika kao i protektivni faktori koji značajno mogu uticati na pojavu bolesti. Faktori rizika se svode na genetske (nasledni) i na one koji proizilaze iz životne sredine i stila života.

Najznačajniji faktor rizika je ishrana. Naučno je dokazano da ishrana bogata prirodnim vlaknima smanjuje rizik od nastanka karcinoma debelog creva. Koristan efekat vlakana pripisuje se njihovoj sposobnosti da vezuju sekundarne žučne soli koje su poznat kancerogen i skraćuju vreme prolaska kroz završni deo debelog creva pa samim tim i kontakt sluzokože sa kancerogenima. Ishrana bogata vlaknima, posebno mekinjama se preporučuje u celom svetu kao preventivna mera za nastanak tumora debelog creva.

Međutim, nisu sva vlakna podjednako vredna. Ishrana bogata priridnim vlaknima je neuporedivo bolja od klasične ishrane karakteristične za visokorazvijene zemlje gde su vlakna pridodata. Nauka stoji iza tvrdnje da dodatak vlakana ishrani ne smanjuje rizik od nastanka bolesti dok ishrana bogata svežim voćem i zeljastim povrćem ima jasnu zaštitnu ulogu. Poseban protektivan efekat ima neleguminozno povrće (kupus i brokoli) ako se uzimaju najmanje jednom nedeljno.

Ishrana bogata crvenim mesom i životinjskim mastima dovodi do povećane učestalosti adenoma i karcinoma debelog creva. Takođe, ustanovljeno je da omega-3 masne kiseline iz ribljeg ulja smanjuju proliferaciju ćelija sluzokože debelog creva i incidencu kolorektalnog karcinoma. Kalcijum ima protektivnu ulogu na pojavu kolorektalnog karcinoma. On vezuje masne i žučne kiseline, inhibira proliferaciju kolonocita, redukuje citotoksični potencijal tečnog dela fecesa i sprečava razvoj tumora kod životinja izloženih karcinogenima.

Značajnu ulogu u nastanku karcinoma debelog creva imaju i slobodni radikali. Oni dovode do povećanja oksidativnog stresa i na taj način do smrti ćelije ili do oštećenja DNK što dalje dovodi do mutacija gena. Srećom, postoje i supstance, takozvani antioksidansi koji dovode do smjanjenja slobodnih radikala i koriste se u merama takozvane hemoprevencije karcinoma debelog creva. Lista potencijalnih protektivnih faktora je duga, najčešće spominjani su vitamin C, vitamin E, vitamin D, beta karoten, ali nema čvrstih dokaza o njihovoj efikasnosti koji bi opravdali rutinsku upotrebu u prevenciji kolorektalnog karcinoma. Najbolje je ove antioksidantne supstance unositi u organizam svežim voćem i povrćem.
 

Komentari