Karcinom štitaste žlezde, terapijske mogućnosti

karcinom štitaste žlezde

Karcinom štitaste žlezde u svom početnom stadijumu ne daje sipmtpme. Progesijom bolesti pojavljuju se: izraslina u vratu i oticanje, opipljivi čvorići, bol u prednjem delu vrata, promuklost ili promene u glasu, otežano gutanje, problemi sa disanjem, stalni kašalj koji nije uzrokovan prehladom.

autor: dr Ivan Marković, zdravstveni sistem Euromedik


Štitasta žlezda (štitnjača, latinski tireoidea) je žlezda sa untrašnjim lučenjem i pripada endokrinom sistemu. Njeni hormoni regulišu metabolizam i kontrolišu kalcijum u organizmu.

Izrasline u štitastoj žlezdi su česte, u medicini se nazivaju nodusi (čvorovi) ili tumori. Većina su benigni tumori, ali neki su maligni, što znači da se mogu širiti u obližnja tkiva, limfne čvorove i druge organe u telu.

I benigni i maligni tumori štitaste žlezde se operišu, a odluku o tome donose endokrinolog i hirurg.

Karcinom ili maligni tumor štitaste žlezde je najčešći karcinom endokrinog sistema i predstavlja oko 2% svih karcinoma kod ljudi. Broj obolelih je u stalnom porastu širom sveta u poslednje tri decenije.

Žene višestruko češće obolevaju nego muškarci, ali nije utvrđeno iz kog razloga.

Karcinom štitaste žlezde            

Postoji nekoliko tipova karcinoma štitaste žlezde, a najčešći su papilarni i folikularni.

Papilarni karcinom štitaste žlezde čini 80-85% karcinoma štitnjače. Najčešće raste veoma sporo, a obično ga karakteriše postojanje više tumora. Često se šire (metastaziraju) na limfne čvorove u vratu (i do 80%). Pravovremenom i adekvatnom operacijom mogu biti potpuno izlečeni.

Folikularni karcinom štitaste žlezde čini do 10% karcinoma štitnjače. Obično je u pitanju samo  jedan tumor, retko se širi na limfne čvorove, ali je u 10-30% slučajeva raširen u udaljene organe, kao što su pluća ili kosti, već u vreme dijagnoze. Lečenje je uglavnom hirurško, a prognoza veoma dobra.

Znaci i simptomi karcinoma štitaste žlezde 

Rak tj. karcinom štitaste žlezde može dati različite znakove ili simptome:

  • izraslina u vratu, koja ponekad raste brzo
  • oticanje u vratu
  • opipljivi čvorići i bol u prednjem delu vrata koji se ponekad širi do ušiju
  • promuklost ili promene u glasu koje ne prolaze
  • otežano gutanje
  • problemi sa disanjem
  • stalni kašalj koji nije uzrokovan prehladom

Međutim, najčešće nijedan od ovih znakova i simptoma nije prisutan kada je bolest u početnom stadijumu.

Kako se karcinom štitaste žlezde otkriva

Karcinom štitaste žlezde se može otkriti pri rutinskim pregledima ili na snimanjima, najčešće ultrazvukom ili drugim metodama, zbog drugih zdravstvenih problema.

Pregledi koji se rade

Detaljni pregled podrazumeva: fizikalni pregled lekara, ultrazvučni pregled štitaste žlezde i celog vrata, uzimanje krvi za određene testove, biopsija tumora i drugi pregledi: scintigrafija štitaste žlezde, rendgenski snimak pluća, kompjuterizovana tomografija (CT), magnetna rezonancija (MRI), pozitronska emisiona tomografija (PET), pregled glasnih žica, ultrazvuk trbuha, kardiološki pregled.

Odluku o izboru dijagnostičkih procedura, daljem lečenju ili praćenju donosi iskusan dijagnostičko-terapijski tim lekara: endokrinolog, hirurg, radiolog,specijalista nuklearne medicine i patolog. Posle operacije uključuju se medikalni onkolog i radioterapeut.

Kako se leči rak štitaste žlezde

Lečenje raka štitaste žlezde zavisi od proširenosti (stadijuma) bolesti i faktora rizika koji se procenjuju tokom dijagnostičkih pregleda.

Koriste se:

  • hirurgija
  • terapija hormonima štitaste žlezde
  • terapija radioaktivnim jodom
  • spoljašnje zračenje
  • hemioterapija
  • posebni lekovi

Najbolji pristup je primena dve ili više metoda.

Većina karcinoma štitaste žlezde se može izlečiti, pogotovo ako se nisu proširili (metastazirali) na udaljene delove tela.

Lečenje karcinoma štitatse žlezde hirurškim putem 

Hirurgija je glavni oblik lečenja za skoro sve slučajeve karcinoma štitaste žlezde, sem uznapredovalih ili neoperabilnih.

Štitasta žlezda i limfne žlezde se operišu čak i kada su prisutne udaljene metastaze.

  • Lobektomija je operacija u kojoj se uklanja jedan režanj štitaste žlezde, u kome se nalazi karcinom. Najčešće se uklanja i tkivni most ispred dušnika, koji povezuje dva režnja. Veoma retko se operativno lečenje završava samo lobektomijom, i to kod mikroskopskih karcinoma, kada postoji samo jedan fokus. Najčešće se na ovaj način samo postavlja definitivna dijagnoza raka, a zatim uradi totalna tiroidektomija.
  • Totalna tiroidektomija je operacija kojom se uklanja cela štitasta žlezda. Preporučuje se kod svih karcinoma i ima za cilj uklanjanje svih fokusa karcinoma, jer su posebno papilarni često multifokalni i u oba režnja. Takođe, na ovaj način se omogućava efikasna primena radioaktivnog joda u lečenju. Tokom operacije se najveća pažnja poklanja čuvanju nerava za glasne žice i paraštitastih žlezda.
  • Operacija limfnih čvorova podrazumeva uklanjanje okolnih limfnih čvorova u vratu.

Pacijenti koji su operisani uglavnom imaju uredan postoperativni tok i mogu da napuste bolnicu posle 2-3 dana. Ukoliko operaciju izvodi iskusan i dobro obučen hirurg i njegov hirurški tim, navedene komplikacije su izuzetno retke, i javljaju se kod manje od 1% pacijenata.

Šta nakon operacije karcinoma štitaste žlezde

Nadoknada hormona. Posle uklanjanja štitaste žlezde, organizam ne može više da proizvodi tiroidni hormon, pa je neophodno da se on uzima u obliku pilula (tableta). Time se obezbeđuje regulisanje metabolizama, odnosno utroška energije u telu i sprečavanje rasta eventualno zaostalog tkiva štitaste žlezde i mogući razvoj novog karcinoma.

Radioaktivni jod. Terapija radioaktivnim jodom (J131) ubija ćelije i štitne žlezde i karcinoma i  primenjuje se  prema određenim protokolima, a najčešće kada postoji ostatak tkiva štitaste žlezde, metastaze u limfnim čvorovima ili drugim organima.

Zračenje. Spoljašnje zračenje se koristi kod karcinoma koji ne reaguju na terapiju radioaktivnim jodom ili kada je operacija nemoguća.

Hemioterapija. Hemioterapija predstavlja upotrebu antikancerskih lekova koji se daju preko vene ili u obliku tableta. Hemioterapija nije naročito efikasna kod karcinoma štitaste žlezde, ali srećom najčešće nije ni potrebna. Ponekad se koristi kod uznapredovalih karcinoma, kada drugi oblici lečenja nemaju efekta.

Ciljana terapija. Poslednjih godina ispituju se i koriste drugi tipovi lekova, koji se nazivaju ciljana terapija, a deluju na posebne delove ćelija raka. Uspešnost lečenja je različita i najčešće se primenjuju u sklopu kliničkih studija.

Da li se karcinom štitaste žlezde može ponovo pojaviti (recidiv bolesti)

Karcinom, koji se ponovo pojavi posle lečenja, zovemo recidiv ili relaps bolesti. Obično se promene javljaju u vratu, ređe na mestu ležišta štitaste žlezde, ako je uklonjena u celosti, a češće u limfnim čvorovima, posebno ako nisu uklonjeni tokom prve operacije.

Ukoliko se dopunskom dijagnostikom proceni da je operacija moguća, radi se takozvana reoperacija.

Kontrole i praćenje posle lečenja

Posle završenog lečenja vaš lekar će vam savetovati česte kontrole. Kontrole obuhvataju razgovor o subjektivnom stanju i simptomima, fizikalni pregled, uzimanje krvi za testiranje hormonskog statusa radi određivanja optimalne doze leka. Povremeno se može predložiti ultrazvučni pregled ili scintigrafija celog tela sa radioaktivnim jodom.

Sve ovo je neophodno da bi se pratilo stanje zdravlja ili ustanovilo da li se rak vratio. Većina pacijenata sa karcinomom štitaste žlezde ima dobru prognozu, ali su kontrole obavezne do kraja života..