Melanom

Melanom
autor: Prof. dr sc. med. Lidija Kandolf Sekulović, Vojnomedicinska Akademija. www.onkonet.rs

Melanom je maligni tumor ćelija kože odgovornih za stvaranje melanina (melanociti). U ranoj fazi ćelije tumora nalaze se u najpovršnijim slojevima kože, a vremenom se šire ka dubljim slojevima, limfnim i krvnim sudovima preko kojih se mogu proširiti do limfnih čvorova i unutrašnjih organa.

Gde se melanom javlja?

Melanom se javlja na koži, ali i na sluzokožama, noktima ili u oku. U oko 30% obolelih od melanoma kože tumor se javlja u već postojećem mladežu, a kod 70% pacijenata na prethodno potpuno neizmenjenoj koži. Najčešće su smeđe ili crne boje, ali retko mogu biti bez pigmenta (amelanotični), crvene ili boje kože.

Koliko je melanom zloćudan?

Koliko je melanom zloćudan zavisi od stadijuma bolesti. Kada je lokalizovan u koži, maligni potencijal zavisi od debljine. Tako je životni vek osoba koje su uklonile najpovršniji tzv. in situ melanom nepromenjen, što znači da je osoba koja ga je uklonila trajno izlečena. Prognoza bolesti se pogoršava sa većom debljinom tumora. Ako je melanom deblji od 4 mm, veća je verovatnoća da se već rasejao putem limfotoka ili krvi. Zbog toga je neophodno boriti se sa zabludom da „mladež ne treba dirati”. Naprotiv, od same hirurške intervencije nema opasnosti, opasno je ostaviti melanom da raste i da se širi u limfotok i krvotok.

Koliko je česta pojava melanoma u Srbiji?

Prema podacima Registra za rak Centralne Srbije učestalost melanoma je 2008. povećana na 4.6 na 100.000 što je u odnosu na 2001. godinu više za 20%. Godišnje se u Srbiji melanom otkrije kod oko 400 osoba, od čega samo 20% u ranom stadijumu, za razliku od npr. Nemačke gde se polovina otkrije u ranom stadijumu zahvaljujući dugogodišnjoj edukaciji stanovništva o tome kada da se jave na pregled lekaru. Bolest pogađa najčešće osobe od 50-60 godina starosti, ali se relativno često javlja i kod osoba pre 40-te godine. Zna se da je melanom drugi po učestalosti malignitet kod mladih starosti od 15-29 godina i u ovoj populaciji je češći kod devojaka, zbog češćeg sunčanja, upotrebe solarijuma i želje za tamnim tenom koji je još uvek simbol „dobrog izgleda”.

Zaštita dece od sunca – prevencija raka kože

Pojava opekotina od sunca (i to samo crvenila i bolnosti kože, čak i bez plikova) u detinjstvu je direktno povezana sa pojavom većeg broja mladeža i s povećanjem rizika za nastanak karcinoma kože i melanoma u odrasloj dobi. Decu do prve godine života ne treba izlagati sunčevim zracima. Ukoliko je boravak na letnjem suncu neizbežan treba nanositi samo kreme sa fizičkim filterima (cink-oksid i titanijum-dioksid) bez hemijskih filtera.

Kako rano da otkrijemo melanom ?

Samopregled i pregled kože partnera i članova porodice jednom u tri meseca osnov su ranog otkrivanja raka kože. Pregled kod dermatologa jednom godišnje treba da bude deo sistematskog preventivnog pregleda, posebno kod osoba koje imaju preko 50 mladeža. Dermatolog osim kliničkog pregleda koristi i dermoskopiju mladeža koja omogućava značajno bolju vidljivost, precizniju dijagnozu i praćenje promene ili pojave novog mladeža. Kod melanoma veće debljine neretko se javljaju i svrab i krvarenje i to najčešće bez povrede, kada je neophodno javiti se lekaru što pre.

Melanom

ABCDE pravilo

Prilikom pregleda kože, potrebno je obratiti pažnju na oblik, veličinu, boju i ivice pigmentovanih promena na koži. Bilo kakva promena na koži koja se brzo menja i raste zaslužuje uklanjanje i histopatološku analizu.

Asimerija (ASYMMETRY)- Jedna strana mladeža nije ista kao i druga po boji obliku i veličini.
Granica (BORDERS)- Ivice promene su nepravilne podrivene i nejasne.
Boja (COLOUR)- Boja promene je različita i postoje više od dve boje: svetlo i tamno braon, crno crveno, ili plavo i njihove nijanse.
Veličina (DIAMETER)- Mada su melanomi najčešće veći od 6 mm u prečniku, mogu biti i manji.

(EVOLVING OVER TIME)- Bilo koji mladež ili druga promena na koži koja se razlikuje od ostalih i menja se u obliku, boji i veličini tokom vremena, zaslužuje hirurško uklanjanje uz histopatološku analizu.

Dijagnostika

Na osnovu kliničkog pregleda i dermoskopije postavlja se samo sumnja na melanom ili neki drugi tumor kože, a konačna dijagnoza je uvek histopatološka analiza uklonjene promene. Ova analiza daje podatke i o tome kakav je maligni potencijal melanoma. Za sve melanome deblje od 1mm primenjuje se i biopsija limfnog čvora stražara (limfni čvor koji drenira tumor), koja treba da otkrije da li je on zahvaćen ćelijama melanoma ili ne.

Ukoliko ima ćelija melanoma u limfnom čvoru stražaru, uklanjaju se svi limfni čvorovi u tom području. Posle dobijanja histopatološke analize melanoma, neophodne su redovne kontrole sa ultrazvučnim pregledima limfnih čvorova i abdomena, radiografija pluća i srca i određene laboratorijske analize. Ukoliko se bolest proširila u limfne čvorove i unutrašnje organe, kompjuterizovana tomografija, u pojedinim slučajevima i PET skener i scintigrafija kostiju su neophodni.

Melanom

Lečenje melanoma

Lečenje melanoma zavisi od stadijuma bolesti. Najuspešnije lečenje je rano otkrivanje i hirurško uklanjanje melanoma uz histopatološku analizu (pregled tkiva pod mikroskopom). Koja će se hirurška metoda primeniti zavisi od proširenosti bolesti.

U fazama bolesti kada se melanoma proširio u limfne čvorove i unutrašnje organe, neophodna je sistemska terapija: hemioterapija i u novije vreme biološka terapija (imunološka i molekularna ciljna). Odluku o vrsti lečenja donosi konzilijum lekara, uz saglasnost pacijenta.

Hemioterapija je primena lekova koji uništavaju tumorske ćelije, a naziva se još i sistemska terapija, jer lekovi krvotokom deluju na čitav organizam. Hemioterapija se primenjuje ukoliko je bolest zahvatila pluća, jetru i druge organe.

Hemioterapija najčešće podrazumeva primenu više različitih lekova (citostatika). Citostatici se primenjuju u određenim vremenskim razmacima (ciklusima) kako bi se omogućio oporavak zdravih ćelija. Dužina lečenja zavisi od vrste hemioterapije i stadijuma bolesti, i najčešće traje tri do šest meseci.

Hemioterapija se prima putem infuzije ili u obliku tableta. Infuzije se primenjuju u bolnici, a tablete se uzimaju kod kuće. U periodu primanja ovih lekova mogu se javiti neželjena dejstva (gubitak kose, proliv, mučnina i povraćanje, osip, poremećaji krvi, zamor i malaksalost).

Zračna terapija je vid lečenja koji koristi visoko-energetske rentgen ili druge vrste zračenja da ubije ćelije tumora ili zaustavi njihov rast. Radioterapija se koristi retko u terapiji melanoma, pre svega kod bolesti koja je proširena u limfne čvorove, a nije ih moguće hirurški ukloniti ili radi smanjenja bolova kod bolesti koja se proširila u kosti.

Imunoterapija, koristi imunski (odbrambeni) sistem pacijenata u borbi protiv tumora. Ovaj vid terapije podstiče, preusmerava ili poboljšava prirodne odbrambene sposobnosti organizma.

Noviji pristup u lečenju i to IV stadijuma bolesti je podsticanje imunološkog odgovora na tumor primenom antitela koji blokiraju supresorske CTLA-4 T ćelije koje inhibiraju imunološki odgovor na melanom. Podsticanjem imunološkog odgovora organizma deluje se na ćelije melanoma, što je osnova efekta ovih lekova.

Ciljana terapija

U poslednjoj deceniji razvijena je i tzv. ciljana terapija melanoma. Ciljanim delovanjem tzv. malih molekula u ćeliji melanoma sprečava se njihovo umnožavanje. Kod 40-60% melanoma u IV stadijumu otkriveno je prisustvo mutacije u BRAF genu. Ukoliko postoji mutacija u ovom genu, ciljanim delovanjem ovih molekula na BRAF ili MEK komponente ovog gena (BRAF ili MEK inhibitori), sprečava se prenošenje signala unutar maligne ćelije koji su odgovorni za umnožavanje ćelija melanoma i na ovaj način se njihov broj, a time i veličina tumora, smanjuje.

Saveti za prevenciju raka kože od maja do septembra

  • izbegavajte nepotrebno izlaganje kože sunčevim zracima u periodu od 10 do 17 časova
  • nosite zaštitnu odeću, šešire i naočare za sunce koje su nepropustljive za UV zračenje
  • nanosite kremu za zaštitu od sunca sa faktorom SPF najmanje 30 UVA+UVB; ponavljati nanošenje svaka dva sata i posle svakog plivanja i znojenja
  • pregledajte svoju kožu: ako primetite novu mrlju ili čvorić na koži koji se menja i raste javite se dermatologu
  • pregledajte kožu partnera i članova porodice
  • nemojte ići u solarijum. Ukoliko je neophodno, koristite sredstva za samopotamnjivanje i nastavite korišćenje krema za zaštitu od sunca
  • zakažite pegled kod dermatologa jednom godišnje

Više informacija iz oblasti onkologije možete pronaći na www.onkonet.rs

Komentari