Gavez, pomaže u terapiji povreda kostiju i zglobova

gavez

Prvi put spomenut u 1. veku u jednom od najstarijih zapisa antičke medicine, gavez se danas smatra nezamenjivom pomoćnom terapijom za povrede kostiju i zglobova.

autor: mr ph. Nikola Kitanović


Gavez je višegodišnja zeljasta biljka poznata u narodu i kao volovski jezik. Gavez ima veoma razvijen i snažan koren, plavoljubičaste zvonaste cvetove i dlakave listove. Postojbina gaveza su Evropa i Azija, ali se danas može naći u celom svetu – rasprostranjen je i kod nas. Raste uglavnom u nizijama i prijaju mu vlažna staništa poput livada i obala potoka.  Jako se brzo širi i za kratko vreme ova korovska biljka osvaja velike površine.

Koji delovi gaveza se koriste u lekovite svrhe

U lekovite svrhe mogu se koristiti koren ili list gaveza.

Koren sa rizomima vadi se u proleće ili u ranu jesen, nakon čega se suši na promajnom mestu, dok se list bere za vreme cvetanja – od maja do avgusta.

Gavez, delujuće supstance

Gavez sadrži mnogobrojne aktivne supstance, čija količina u gavezu varira u zavisnosti od godišnjeg doba i starosti i berbe biljke, a najviše ih ima u korenu.

Najznačajnija supstanca gaveza jeste alantoin koji stimuliše stvaranje novih ćelija.

Osim njega, po novijim istraživanjima, vrlo bitna za dejstvo gaveza jesu i fenolna jedinjenja (prvenstveno rozmarinska kiselina), koja deluju antioksidativno ostvarujući poboljne efekte na fibroblaste ljudske kože i štiteći kožu od UV zračenja.

Sijaset drugih korisnih jedinjenja takođe je prisutan u gavezu – tanini, triterpenski saponini, sluzi, folna kiselina, karoten.

Takođe ima i vitamina i minerala, kao što su vitamini B kompleksa, vitamin A, kalcijum, fosfor, vitamin E, kalijum, hrom, jod, magnezijum.

Uticaj na kosti i zglobove

Gavez se danas najčešće koristi kod povreda kosti i zglobova, gde se može primeniti u vidu gela, masti, krema, melema, obloga, tinkture.

U Rusiji gavez nazivaju i živokost, a njegovo latinsko ime, Symphitum, potiče od grčke reči Symphio što znači ‘’srasti, spojiti se’’ – ukazujući na uticaj gaveza na brže zarastanje preloma kostiju.

Moć gaveza potvrđuje i verovanje u narodu da predugo držanje obloga od gaveza oko 2 prsta može dovesti do njihovog srastanja – međutim ovo je naravno samo mit.

Gavezom su se bavila mnoga istraživanja koja su potvrdila njegovu klinički dokazanu efikasnost kod bolesti i povreda kostiju i zglobova.

Konkretno, sa naučnom potporom gavez se može koristiti kod istegnuća, iščašenja, uganuća, kontuzija, sportskih povreda, artritisa, i dovodi do smanjenja zapaljenja, bola i otoka, te i bržeg oporavka.

Dugogodišnja tradicionalna upotreba gaveza potvrdila je i njegovu efikasnost u bržem zarastanju preloma kostiju.

Takođe, gavez može biti koristan kod onih koji imaju problema sa upalom tetiva ili sa kolenom – usled povrede ili gonoartroze (osteoartritisa kolena), kao i kod reume i gihta.

U nedavnoj studiji gavez je dao dobre rezultate kod bola u donjem delu leđa, koja je sve češći problem savremenog života usled dugog i nepravilnog sedenja, a malo fizičke aktivnosti. Kod ove indikacije gavez trenutno predstavlja moguće najbolju alternativnu opciju nasuprot trenutno najkorišćenijim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (ibuprofen, diklofenak, naproksen, itd.).

Gavez krem vs. diklofenak gel

U drugom istraživanju poređene su efikasnost gavez krema i diklofenak gela kod uganuća skočnog zgloba. Pokazano je da je gavez krem (krem sa ekstraktom korena gaveza) efikasniji u smanjenju bola i zapaljenja od diklofenak gela, što opovrgava uverenje da su biljni lekovi obično slabiji od sintetskih.

I u ovom slučaju gavez je fantastična alternativna opcija nesteroidnim antiinflamatornim lekovima.

Kod bola u zglobovima, gavez smanjuje bol u mirovanju, bol pri pokretima zgloba i bol na pritisak, pomaže kod ograničenosti u pokretima i značajno smanjuje jutarnju ukočenost zglobova kod osteoartritisa.

Anti-age svojstva gaveza

Najbitniji sastojak zbog kog se gavez (prvenstveno koren, a potom i list) spominje kod anti-age preparata jeste alantoin, koga inače retko ima u biljkama.

Alantoin ima moć regeneracije i epitelizacije kože, tj. stvara nove ćelije i obnovlja kolagen, što znači da bi gavez mogao imati primenu u anti-age preparatima za staru i naboranu kožu. Alantoin je čest sastojak preparata za negu i hidrataciju suve i oštećene kože lica (kreme, serumi…), a osim hidratantnog poseduje i emolijentni efekat tj. poboljšava glatkoću kože.

Pored toga, alantoin podstiče i deskvamaciju (ljuštenje gornjih slojeva mrtvih ćelija kože). Svi ovi efekti alantoina ispoljavaju se i prilikom primene gaveza kod povreda kostiju i zglobova.

Može li gavez pomoći kod opekotina

Iz korena i stabljike gaveza je nedavno izolovan biopolimer PDGA koji bi mogao imati primenu kod lečenja opekotina. Ovaj polimer je netoksičan i ne izaziva iritaciju ili alergijske reakcije, a osim toga poseduje analgetsko, antiinflamatorno i antimikrobno dejstvo. Takođe, i fenoli u gavezu imaju blagotvorno dejstvo kod iritacija kože izazvanih UV zracima i blagih opekotina od sunca.d

Više o opekotinama pročitajte: https://www.pharmamedica.rs/dermatologija/opekotine-najcesce-kucne-povrede/

Ostale primene gaveza u medicini

Iz gaveza su izolovani polisaharidi za koje se u istraživanjima pokazalo da su bioaktivni, jer imaju antioksidantno i antihiperglikemijsko dejstvo (snižavaju nivo šećera u krvi) koje ostvaruju inhibicijom aktivnosti alfa-glukozidaze.

  • Gavez se je jedna od alternativnih opcija lečenja fibromijalgije (bolnog sindroma), budući da pomaže kod bolova u mišićima i kod artritisa. Međutim, ova indikacija nije naučno potpomognuta i treba dobro proceniti korist i rizik ovakve terapije, ili koristiti preparate gaveza oslobođene od pirolizidinskih alkaloida.
  • Neka rana istraživanja pokazuju da se gavez potencijalno može iskoristiti kao pomoć kod raka prostate.

Primena gaveza putem usta

Tokom istorije, gavez se često, pored spoljašnje primene, koristio i putem usta:

  • kod problema sa disajnim putevima, što ima smisla budući da gavez ima demulcentno dejstvo (svojim sluzima oblaže spoljašnji sloj disajnih puteva smanjujući bol, iritaciju i zapaljenje respiratornog epitela). Stoga, interno je najčešće korišćen kod bronhitisa, astme, emfizema pluća.
  • kod gastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao i kod dijareje (zbog prisustva tanina). Gavez se u ove svrhe najčešće upotrebljavao u vidu čaja, a osim toga listovi gaveza konzumirani su u narodu kao vrsta povrća.

Međutim, gavez je dobar podsetnik da nisu sve biljke bezbedne samo zato što su prirodne – naučna istraživanja opovrgla su dobrobit primene gaveza putem usta.

Danas se zna da je oralna primena gaveza nebezbedna – usled prisustva pirolizidinskih alkaloida.

Šta su pirolizinski alkaloidi

Pirolizidinski alkaloidi su prirodni biljni molekuli koje biljke stvaraju kako bi se zaštitile od insekata koji se biljkama hrane. Pirolizidinski alkaloidi gaveza (simfitin, ehimidin, simlandin, likopsamin, intermedin) opasni su po ljudsko zdravlje.

Međutim, treba napomenuti da nisu svi pirolizidinski alkaloidi štetni (toksičnost zavisi od stepena zasićenosti hemijskih veza u njima), a neke studije su pokazale da neki od ovih alkaloida imaju i povoljna farmakološka dejstva (antimikrobno, antiinflamatorno, pa i antikancersko – pirolizidnski alkaloid indicin-N-oksid se trenutno proučava kao antikancerogena supstanca).

Osim gaveza, opasne pirolizidinske alkaloide sadrže i podbel, staračac, lopuh

Količina pirolizidinskih alkaloida u gavezu zavisi od vrste gaveza, njegove starosti i vremena berbe. Poznato je da mladi listovi gaveza sadrže više ovih toksičnih supstanci od starijih.

Takođe, postoji preraspodela alkaloida u samoj biljci – najviše ih ima u korenu, koji je istovremeno i najbogatiji korisnim aktivnim supstancama.

Unešeni preko usta, pirolizidinski alkaloidi mogu teško oštetiti jetru, zato što izazivaju veno-okluzivni sindrom tj. začepljenje vena jetre. Takođe, metaboliti ovih alkaloida se vezuju za proteine, DNK i RNK jetrenih ćelija i osim oštećenja, mogu uzrokovati cirozu jetre ili kancer (što je eksperimentalno potvrđeno na životinjama).

Oštećenje jetre može se javiti i nakon par meseci od početka uzimanja oralnog preparata gaveza (velike količine čaja ili kapsula sa ekstraktom gaveza), sa simptomima kao što su bol u području jetre, mučnina, žutica.

Dodatno, može doći do ascitesa (otok abdomena) i povećanja serumskih aminotransferaza. U najgorem slučaju, gavez primenjen preko usta može dovesti i do otkazivanja jetre – kada transplantacija jetre postaje neophodna. Brojna istraživanja o toksičnosti doprinela su padu popularnosti gaveza u sadašnjosti.

Da li su oralni preparati gaveza dozvoljeni

U današnje vreme oralni preparati gaveza (čaj, kapsule) zabranjeni su u mnogim zemljama (Kanada, Nemačka, SAD, Velika Britanija…), te je i oštećenje jetre uzrokovano njime retko.

Ipak, uprkos brojnim istraživanjima na ovu temu, neki travari i dalje preporučuju unos preparata gaveza putem usta, ali uz oprez – biraju se vrste gaveza sa manjom količinom pirolizidinskih alkaloida, biraju se zreliji i krupniji listovi koji su manje toksični, preporučuje se interna upotreba samo tokom kratkih perioda i isključivo osobama bez istorije bolesti jetre.

Ipak, sve ove “mere predostrožđnosti” nisu dovoljne da bi se moglo reći da je upotreba gaveza preko usta u bilo kom slučaju sigurna. Sa druge strane, danas postoje preparati gaveza koji su potpuno oslobođeni pirolizidinskih alkaloida i koji bi se, u teoriji, mogli koristiti neograničeno.

Međutim, ovakvih preparata još uvek nema u Srbiji, a pritom nije bilo istraživanja koja su se bavila njihovom bezbednošću.

Oprez prilikom upotrebe gaveza na koži

Gavez se, kao što je pomenuto, savetuje isključivo za spoljašnju upotrebu. Međutim, ni u tom obliku ga ne treba primenjivati kod trudnica i dojilja, budući da su istraživanja kod životinja pokazala da je reproduktivno toksičan.

Što se tiče upotrebe gaveza kod dece, postoje istraživanja koja su pokazala da je gavez i bezbedan i efikasan kod dece uzrasta 3-12 godina. Međutim, Evropska agencija za lekove radi predostrožnosti ne preporučuje upotrebu gaveza kod dece mlađih od 18 godina, i te preporuke se treba pridržavati.

Takođe, preporuka ove agencije je nanošenje preparata gaveza na kožu u tankom sloju maksimalno 2 puta dnevno i ne duže od 10 dana, a ukoliko simptomi ne prođu u tom vremenskom periodu treba se obratiti lekaru.

Gavez se primenjuje samo na zdravu kožu

Gavez treba primenjivati samo na zdravu, intaktnu kožu, budući da samo takva primena osigurava zadovoljavajuću bezbednost. Iako bi se gavez zbog alantoina i tanina (koji regenerišu, zatežu tkivo i deluju antiupalno) mogao primenjivati i za zarastanje rana i posekotina, činjenica je da oštećena ili inficirana koža vodi do mogućnosti lakšeg prelaska otrovnih supstanci iz gaveza u krv, te se primena gaveza kod ovih stanja kože ne preporučuje.

Gavez lokalno ne treba primenjivati ni kod hemoroida (takođe usled veće mogućnosti prelaska štetnih supstanci u krv), i treba izbegavati kontakt preparata sa očima i sluzokožom. Takođe, upotrebu gaveza bi trebalo izbegavati ukoliko osoba ima problema sa jetrom ili ukoliko primenjuje lekove koji mogu oštetiti jetru, kao što su amjodaron, karbamazepin, metotreksat, paracetamol, izonijazid, metildopa, flukonazol, eritromicin, fenitoin, statini, itd.

Dodatno, kod svih postojećih preparata gaveza namenjenih za primenu na kožu trebao bi biti iskazan sadržaj pirolizidinskih alkaloida.

Kao neka smernica mogu se koristiti nemačke preporuke – ne više od 100 mikrograma pirolizidinskih alkaloida dnevno i ne duže od 6 nedelja godišnje.

Nemedicinske upotrebe gaveza

Gavez se pokazao kao odlično đubrivo, zahvaljujući svom ranije pomenutom razvijenom korenu.

Naime, koren gaveza iz zemlje izvlači minerale (nutrijente) do kojih druge biljke uglavnom ne mogu dopreti – ovo čini gavez dobrom akumulatoskom biljkom sa listovima punim minerala. Listovi se zato mogu odseći kako bi se njima prekrila zemlju koju je potrebno đubriti, budući da se prilikom raspadanja lista svi nutrijenti gaveza vraćaju u zemlju.

Zemlju međutim nikad ne treba prekrivati rizomima kako ne bi izrasla sama biljka. Druga opcija je potopiti listove gaveza u vodu na nekoliko nedelja (dok voda ne postane tamna) – ova tečnost se potom, nakon razblaženja, može koristiti kao đubrivo za baštu.

Takođe, treba napomenuti da se u nekim seoskim domaćinstvma gavez koristi i kao hrana za stoku, što je greška budući da se životinjama na taj način može naškoditi.

Tekst je objavljen u našem 11. broju časopisa, izdanje za Crnu Goru.