Povrede meniskusa najčešće se dešavaju prilikom bavljenja sportom kada se izvode nagli pokreti u različitim pravcima. Kod osoba starije životne dobi, usled degenerativnih promena vremenom hrskavica slabi i istanjuje se. Ostarelo i istrošeno tkivo je ranjivije i podložno povredama pa tako samo jedan neobičan pokret tokom ustajanja iz stolice može biti dovoljan da do povrede dođe.
Koleno je najveći i najranjiviji zglob a meniskusi najčešće povređivana struktura. Meniskusi su hrskavičave strukture u obliku polumeseca koje pomažu stabilizaciji zgloba. U zglobu kolena postoje dva meniskusa: unutrašnji i spoljšnji.
Simptomi povrede meniskusa su: bol, slabost mišića, nemogućnost savijanja i opružanja noge, nestabilnost.
Neposredno nakon povrede bol ne mora da bude jak pa se dešava da sportisti nastavljaju sa aktivnošću ili ako su u pitanju povrede van sportskog terena, osoba nastavlja da normalno hoda.
Međutim, kako se zapaljenje razvija, intenzitet bola se pojačava.
Kada su povrede teške, ,,otkinuti”delovi meniskusa mogu da zaglave u zglobnom prostoru što može izazvati da se koleno ,,zaključa“, ,,iskoči“ ili ,,isklizne“.
Metode dijagnostike
Nakon uzete anamneze, doktor će pregledati koleno. Proveriće osetljivost prelaskom preko linije gde se meniskus nalazi. Povećana osetnjivost signalizira povredu.
Jedan od glavnih testova povrede meniskusa je McMurray test. Doktor će prvo ispraviti a zatim saviti i okrenuti koleno. Ako je meniskus povređen, ovi pokreti će proizvesti zvuk pucanja. Koleno će ,,pucati“ svaki put kada doktor izvede test.
Kako su simptomi povrede meniskusa nespecifični odnosno isti simptomi mogu postojati i usled drugih povreda kolena, neophodno je uraditi i dodatne dijagnostičke procedure-snimanja.
Rendgensko snimanje. Iako se na rendgenskom snimku ne mogu videti povrede meniskusa, ova dijagnostička metoda je korisna kako bi se isključili drugi uzroci bola u kolenu kao što je osteoartritis.
Magnetna rezonanca. Na ovakvom snimku bolje se vidi meko tkivo zgloba kolena- meniskus. Snimanje magnetnom rezonancom je pouzdana metoda za dijagnostiku povreda kolena uopšte.
Terapija
Terapija je individualna a koja terapijska opcija će se primeniti zavisi od uzrasta povređene osobe, tipa povrede i nivoa aktivnosti.
Spoljašnja jedna trećina meniskusa je dobro prokrvljena i naziva se “crvena zona”.
Povreda u crvenoj zoni, najčešće spontano zarasta. U težim slučajevima povreda se leči operacijom.
Unutrašnje dve trećine meniskusa nisu dobro prokrvljene i nazivaju se “bela zona”. Bez hranjivih materija iz krvi, povreda u “beloj“ zoni teško zaceljuje. Ove kompleksne povrede su češće kod istanjene i istrošene hrskavice a kako ovi delovi ne mogu ponovo da zajedno srastu, odstranjuju se operacijom.
Neoperativno lečenje
Ako povreda nije ozbiljna i nalazi se na spoljnoj ivici meniskusa (crvena zona), hirurški zahvat nije potreban. Sve dok simptomi ne ukazuju na ozbiljniju povredu i koleno je stabilno, operacija može biti izbegnuta.
Mnoge sportske povrede mogu se sanirati primenom RICE protokola. Četiri najbitnija elementa kojih se treba pridržavati su:
- Odmor (eng. Rest). Napravite pauzu od svih aktivnosti koje su dovele do povrede. Doktori preporučuju korišćenje štaka kako ne biste opteretili koleno.
- Led (eng. Ice). Koristite hladne obloge 20 minuta, nekoliko puta dnevno. Nemojte stavljati led direktno na kožu.
- Kompresija (eng. Compression). Kako biste izbegli veće oticanje i gubitak krvi, koristite elastični zavoj.
- Elevacija (eng. Elevation). Radi smanjenja otoka, namestite se udobno tokom ležanja i podignite nogu tako da bude iznad nivoa srca.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi poput aspirina i ibuprofena smanjuju bol i oticanje.
Operativno lečenje
Ukoliko simptomi ne nestaju uprkos preduzetim merama lečenja lekar može predložiti artroskopsku operaciju.
Artroskopska operacija kolena je jedna od najčešće izvođenih operacija. Radi boljeg pregleda unutar kolena, kroz mali rez se ubacuje minijaturna kamera. Hirurg ortoped, uvodi minijaturne instrumente kroz otvor kako bi obavio operaciju.
- Delimična meniscektomija. U ovoj proceduri, povređeno tkivo meniskusa se odstranjuje.
- Popravka meniskusa. Neke povrede meniskusa se mogu rešiti jednostavnim ušivanjem. Da li će popravka biti uspešna zavisi od ozbiljnosti povrede kao i celokupnom stanju povređenog meniskusa.
- Kada se zarastanje završi, doktor će propisati vežbe rehabilitacije. Regularne vežbe će i osnažiti i vratiti pokretljivost kolena. Možete početi sa vežbama koje poboljšavaju raspon pokretljivosti. Vežbe ojačavanja će vremenom biti dodate u rehabilitacioni plan.
- Najveći deo vežbi se može raditi kod kuće, iako vam doktor može preporučiti fizikalnu terapiju.
Rehabilitacija meniskusa obično traje oko 3 meseca. Meniscektomija zahteva manje vremena, otprilike 3 do 4 nedelje.
Oporavak
Povrede meniskusa su jako česte povrede kolena. Sa dobro postavljenom dijagnozom, lečenjem i rehabilitacijom, pacijent u većini slučajeva može da vrati sve sposobnosti kolena koje je imao pre povrede.
