Deformacije stopala

Deformacije stopala
autor: Prim. dr Nenad Lujić Mr sc.

Stopalo kao deo sistema za kretanje, je tokom evolucije doživelo velike promene u funkciji, anatomiji i obliku. Stopalo ima statičku i dinamičku funkciju. Statička uloga je da pri punom opterećenju prenosi težinu tela na podlogu a dinamička da pri hodu odbacuje telo od podloge i amortizuje udarac.

Spušteno stopalo

Snaga muskulature jedan je od glavnih faktora za održavanje svodova stopala i njegove normalne funkcije. Svodovi stopala se formiraju u trećoj godini života, kada je muskulatura koja ih podržava dovoljno ojačala. Kada postoji nesklad između snage muskulature i sile opterećenja stopala, svodovi postepeno popuštaju i vremenom se razvija deformacija stopala koju nazivamo spušteno ili ravno stopalo. Spušteni mogu biti uzdužni svodovi stopala, poprečni ili, i jedni i drugi. Kod mlađih osoba obično su spušteni uzdužni a kod starijih uz uzdužne i porečni. U ranom stadijumu deformacije nema tegoba ali vremenom se javljaju bolovi u stopalima, potkolenicama, osećaj umora i težine u nogama.

Kod starijih osoba mogu da se jave i otoci stopala i gležnjeva kao i grčevi u listovima tokom noći. Kod odraslih osoba sa spuštenim poprečnim svodovima stopala, posebno kod žena koje nose visoke potpetice, javlja se intenzivan bol u prednjem delu stopala (metatarzalgija), i posledica je većeg opterećenja prednjeg dela stopala. Spuštena stopala se preveniraju jačanjem mišića stopala i potkolenice a tegobe ublažavaju nošenjem ortopedskih uložaka. Ulošcima se stopala i mišići rasterećuju ali se postojeći deformitet ne može korigovati.

Čukljevi (Hallux valgus)

Jedna od najčešćih deformacija prednjeg stopala je „hallus valgus“. Ovaj deformitet osim urođene forme, uglavnom se povezuje sa nošenjem neprikladne obuće (uski prednji deo i visoka peta). Tokom spuštanja prednjeg poprečnog svoda stopala palac postepeno počinje da se pomera ka drugom prstu. Na zglobu palca sa bočne strane pojavljuje se koštana izbočina, vremenom koža postaje crvena, prisutan je bolan otok. Deformacija postepeno progedira, napreduje, pa se može desiti da palac potpuno naleže na drugi prst. Jedini način lečenja ove deformacije je operativni zahvat. Na tržištu se mogu naći razne ortoze i aparati ali njima se deformacija ne može ispraviti već se mogu ublažiti tegobe i usporiti progresija.

Za korekciju deformiteta postoji mnoštvo operativnih zahvata a koji će se primeniti zavisi od stepena deformiteta, starosti pacijenta, opšteg zdravstvenog stanja, profesije itd. Postoperativna imobilizacija zavisi od vrste zahvata. Kod nekih zahvata imobilizacija je nužna dok kod drugih nije. Nakon operativnih zahvata osobe su manje više mobilne, a post­operativna rehabilitacija traje do tri meseci. U postoperativnom toku savetuje se pošteda od oslonca na prednji deo stopala u trajanju od 6 nedelja.

Definitivni rezultati zavise od stepena deformacije kao i od odabrane hirurške tehnike, iskustva samog hirurga, eventualnih postoperativnih komplikacija. Treba biti svestan da operacija nije konačno rešenje odnosno, da nakon operacije može ponovo doći do razvoja deformiteta. U cilju prevencije preporučuje nošenje obuće u kojoj ima dovoljno mesta za prste kao i obuće koja nema visoku potpeticu.

Skvrčeni prsti

Druga česta deformacija prednjeg dela stopala je svrčen prst. Prst može biti skvrčen u prvom ili drugom zglobu tako da deformacija može imati dva oblika: klasičan skvrčen prst ili čekićasti prst. Na skvrčenom prstu vremenom se iznad zgloba najpre javlja crvenilo kože koje je posledica pritiska obuće, zatim nastaje otvrdnuće kože kao početak stvaranja kurjeg oka. Kod skvrčenog prsta ponekad dolazi i do postupnog iščašenja zgloba baze prsta što dovodi do pojačanog pritiska na zglob sa strane tabana pa se i tu može pojaviti bolni žulj sa otvrdnućem kože. Kod čekićastog prsta povećan je pritisak na sam vrh prsta a ne na jagodicu kao što je normalno.

Zato nastaje jako bolan žulj tik uz vrh nokta. Skvrčen i čekićast prst takođe se ispravljaju operativnim zahva­tom. Zahvatu se pristupa kada tegobe postanu svakodnevne i ograničavaju osobu u svakodnevnim aktivnostima., odnosno kada korišćenje standardne obuće više nije moguće. Kod ovih zahvata nema imobilizacije, osobe su relativno mobilne. Nekada je deformacija toliko izražena da se neki ortopedi i hirurzi odlučuju za amputaciju prsta, što je velika greška jer nastaju još veće tegobe i deformacije susednih prstiju.

Svaka deformacija prsta se može i mora ispraviti. Naravno, ne može idealno, ali i delimično poboljšanje stanja je bolje rešenje od amputacije. Kod lakših deformiteta od pomoći može biti nošenje ortopedskih uložaka.

modrice

Metatarzalgija

Prednja trećina stopala stručno se naziva metatarsus, a bolno stanje ovog područja, meta­tarzalgija. Metatarzalgija u širem smislu označava bolno stanje prednjeg dela stopala bez obzira na uzrok: spuštena stopala i nepravilnosti luka stopala (visoki luk, stopalo uvrnuto prema unutra ili spolja), Mortonovo stopalo (palac kraći od drugog prsta stopala), napete tetive na gornjoj strani stopala, neodgovarajuća obuća, starija dob, prelomi metatarzalnih kostiju, ponavljajuća opterećenja (npr. trčanje), šećerna bolest, različita upalna reumatska stanja (npr. giht ili reumatoidni artritis) itd.

U praksi se međutim, ustalio uži smisao termina metatarzalgija, koji se odnosi na tegobe koje se pojavljuju između baze drugog, trećeg ili četvrtog prsta stopala, kao posledica pojačanog mehaničkog pritiska i posle­dične upale. Pacijent oseća bol koji se pojačava nakon dužeg stajanja, prilikom doticanja bolnih delova stopala kao i savijanja prstiju.

Na donjem delu stopala, na mestima pojačanog pritiska, može se pojaviti višak grube očvrsnute kože (kalus). Tegobe su uzrokovane strukturnim promenama na stopalima i najčešće se uspešno ispravljaju nošenjem odgovarajućih orto­pe­dskih uložaka, metatarzalnog jastučića, obućom s prostranim delom za prste i programom rehabilitacije, koji uključuje vežbe istezanja i jačanja mišića stopala i potkolenice. U težim slučajevima uključuju se lekovi protiv bolova i upale, injekcije u bolno mesto (tzv. blokade), fizikalna terapija ili hirurško lečenje. Zahvati su relativno jednostavni, a osobe se rešavaju tegoba praktično preko noći. Važno je napomenuti da se nikada ne pristupa operativnom zahvatu pre nego što se pokuša sa konzervativnim lečenjem.

Statičke deformacije stopala se mogu sprečiti nošenjem adekvatne obuće, odnosno one sa potpeticom ne višom od 3cm i korišćenjem ortopedskih uložaka koje rasterećuju stopalo i muskulaturu. Ako osoba ima povećanu telesnu težinu treba je redukovati.

Za održavanje snage muskulature stopala vrlo je važan izbor obuće. Ona mora biti komotna tako da omogući minimalni pokret prstima odnosno da omogući da muskulatura stopala bude neometano aktivna (u uskoj obući mišići su praktično imobilisani). Povećanje snage muskulature stopala može se postići svakodnevnim vežbama za jačanje mišića stopala i potkolenice. Lečenje operativnim putem rezervisano je za osobe kod kojih sva prethodna konzervativna terapija nije dala zadovoljavajući rezultat, odnosno kod kojih se poboljšanje od konzervativne terapije nije ni očekivalo.

Komentari