Zima, vreme preloma kostiju i drugih povreda

prelomi kostiju

Zimsko doba praćeno snegom i niskim temperaturama je period godine kada su povrede tipa preloma i uganuća češće nego obično. Povrediti se može svako, ali iskustva zdravstvenih radnika govore da su povrede učestalije kod dece (zbog sankanja, skijanja i uživanja u ostalim zimskim čarolijama) i kod starijih osoba, koje svesne opasnosti postaju uplašene i nesigurno hodaju.


Prelomi kostiju su povrede koje nastaju kada dođe do diskontinuiteta kosti i mogu biti otvoreni, koji su i jasno vidljie povrede jer pored diskontinuiteta kosti dolazi i do dikontinuiteta kože, i zatvoreni. Kod zatvorenih preloma kontinuitet kože se ne menja pa ne retko osoba kod koje je prelom nastao to u prvom trenutku ne primećuje, već toga postaje svesna kasnije kada se povreda „ohladi” i mesto preloma otekne i javi se bol. Otvoreni prelomi su teži za lečenje.

Kod dece najčešći su prelomi dugih kostiju: nadlaktice, podlaktice, butne kosti, dok stariji najčešće imaju prelome kičme i podkolenice a ređe prelome kuka koji su i najopasniji.
Na prelom se posumnja kada je posle traume neki deo tela bolan, nepokretan i otečen. Kod deteta na prelom treba posumnjati i ukoliko dete povređeni deo tela izbegava da koristi, ili ako jako i dugo plače kada se povređeni deo dodirne. Pelome je na prvi pogled vrlo teško razlikovati od iščašenja ali i jedna i druga povreda predstavljaju hitan slučaj i treba se obratiti lekaru.

Kako pružiti prvu pomoć kod preloma?

Ukoliko posumnjate da je kod povređene osobe došlo do preloma nikako je ne pomerajte i ne pokušavajte da kost „namestite”. Učvrstite povređeni deo tela u položaju u kom se nalazi. Za imobilizaciju možete koristiti savijene novine, daščice, trougao iz automobila itd. Tvrde predmete koji će Vam pomoći da imobilizaciju izvršite najpre omotajte nekim mekanim materijalom kako dodatno ne bi došlo do povrede. U tu svrhu mogu Vam koristiti odeća, vata, zavoj… da bi imobilizacija bila adekvatna potrebno je da imobilišete dva susedna zgloba. Vrlo često povređenoj osobi se skidaju cipele ili odeća kako bi se imobilizacija bolje uradila ali to je pogrešan pristup i može uzrokovati dodatne povrede. Posle izvršene imobilizacije obratite pažnju da li je cirkulacija neometana. To se najbolje vidi ako se pritisne koža ispod imobilisanog dela. Ona prvo pobeli a onda joj se povrati prvobitna boja. Ukloliko se boja ne vrati i ako je koža hladna i plava, prilikom imobilizacije napravili ste isuviše jak pritisak, pa je potrebno pritisak smanjiti. Ukoliko povređeni može da hoda odvedite ga do najbliže zdravstvene ustanove a ako on to nije u mogućnosti pozovite hitnu pomoć.

Kako se postavlja dijagnoza?

Po dolasku u zdravstvenu ustanovu lekar će prvo utvrditi da li povređeni ima povrede koje ugrožavaju život i napraviti prioritet u zbrinjavanju. Ukoliko je prelom otvorenog tipa, prvo se rana obrađuje kako bi se smanjila mogućnost infekcije.
Posmatranjem se utvrđuju spoljašnje promene, bolnost i pokretljivost povređenog dela tela. Za postavljanje sigurne dijagnoze svih vrsta preloma neophodno je rendgensko snimanje povredjenih kostiju, koje pokazuje obim i vrstu preloma. Za ispravnu radiološku dijagnozu snimak treba načiniti u dva pravca, jer često na snimku u jednom pravcu nema nikakvih promena, a u drugom se jasno vidi prelom i pomeranje okrajaka. Ponekad nije ni to dovoljno, već treba napraviti specijalne snimke, koje određuje specijalista radiolog. Rendgenski snimak trebalo bi uraditi neposredno posle traume i ovaj snimak predstavlja dijagnostički dokument a ujedno i temelj za planiranje terapije. Snimanje bi trebalo uraditi i posle repozicije („nameštanja kostiju”) u cilju kontrole.
Kasnijim snimcima kontroliše se u raznim vremenskim razmacima zavisno od kliničkog nalaza, vrste i mesta preloma, da li su reponirani odlomci ostali u korektnom položaju ili je potrebno ispraviti položaj odlomka.
Postoje slučajevi kod kojih se neposredno posle traume ne vidi nikakva promena ili eventualno samo lupom vidljiva prskotina, iako je klinički opravdano sumnjati na prelom.
Kada se posle nedelju, dve ili tri ponovi snimak, on pokazuje proširenu prskotinu i znake srastanja, što je često kod preloma rebara.

Kako se prelomi kostiju leče?

Kada je dijagnoza postavljena i nema eventualnih drugih povreda koje bi mogle da ugroze pacijenta, kosti se „nameštaju” tako da se dovedu u položaj koji je najbliži idealnom i vrši se imobilizacija stavljanjem gipsa ili na neki drugi način. Cilj gipsane imobilizacije je da se delovi polomljene kosti ili susedne zglobne površine zadrže u idealnom položaju kako bi zarastanje bilo pravilno odnosno, kako bi zglob sačuvao svoju stabilnost. Za gipsanu imobilizaciju se može koristiti običan ili plastičan gips. Nakon postavljanja gipsa potrebno je obratiti pažnju, da li se kod pacijenta javljaju bol ili smetnje u cirkulaciji. Ponekad je neophodno da se gips skine i ponovo postavi drugi. U slučaju teških i komplikovanih preloma neophodno je hiruško lečenje.

Koliko vremena je potrebno da kost zaraste?

Zarastanje preloma vidi se u početnoj fazi već posle 10 do 14 dana, stvaranjem novog koštanog tkiva, a kod većih dislokacija okrajaka potreban je duži vremenski period. Koliko dugo će vremena trebati da prelom zaraste zavisi od mnogo faktora: vrste preloma i težine preloma, starosti, da li je bilo još nekih povreda, da li je nameštanje okrajaka bilo dobro itd. Kada lekar posle rendgenskog snimanja utvrdi da je prelom zarastao pacijent se upućuje na fizikalnu terapiju. Zarastanje preloma kada su nameštanje kostiju i imobilizacija dobro urađeni ima dobru prognozu. Posle nekoliko meseci najčešće na radiološkom snimku nema tragova preloma.

Zarastanje pršljenova, butne kosti i karlice traje oko 12 nedelja. (kod mladih, proces zarastanja je brži nego kod starijih), tibia zarasta za 8 nedelja, kosti podlakta za 6 do 8 nedelja, ključna kost, fibula, i metatarzalne kosti zarastaju od 4 do 6 nedelja. Metakarpalne kosti i kosti falange od 3 do 4 nedelja, rebra za 4 do 6 nedelja.
Povrede pa samim tim i prelomi kostiju se nikada sa sigurnošću ne mogu sprečiti ali se može umanjiti rizik od njihovog nastanka. Na primer, koristite zaštitnu opremu prilikom bavljenja sportom ili dok radite, deci odaberite mesto za igru na kojem su opasnosti od povrede male, nosite udobnu obuću koja se ne kliza, adekvanom ishranom uz dodatak dijetetskih suplemenata obezbedite svojim kostima dovoljne količine neophodnih nutritijnata kako bi bile čvrste.

Invazivni i bolni hiruški zahvati kada su prelomi kostiju u pitanju možda broje svoje poslednje trenutke. Britanski naučnici su proizveli veštačku kost koja se može injektovati direktno na mesto preloma odnosno oštećenja. Injektovana veštačka kost se na temperaturi tela stvrdnjava i podstiče stvaranje nove koštane mase. Početak primene ove metode u lečenju preloma očekuje se u SAD u toku ove godine. Smatra se da će se na ovaj način najviše pomoći osobama sa komplikovanim prelomima kod kojih je hiruška intervencija neophodna.

Komentari