Kijavica jedan od simptoma prehlade

kijavica

Kijavica, kašalj, bol u grlu, curenje i osećaj zapušenosti nosa, povišena temperatura simptomi su prehlade.Od ostalih simptoma, mogu se pojaviti bol u mišićima (mialgija), umor, glavobolja i gubitak apeitita. Simptomi se obično povlače za 7-10 dana ali, neki simptomi mogu trajati do tri nedelje.

autor: Doc. dr Aleksandar Perić, Klinika za otorinolaringologiju VMA

Prehlada je lako prenosiva infektivna bolest gornjih disajnih puteva koja uglavnom zahvata nosnu šupljinu i gornji sprat ždrela (nazofarinks) i najčešća je zarazna bolest kod ljudi. Prosečna odrasla osoba boluje od dve do tri prehlade godišnje dok dete preboli između šest i dvanaest prehlada godišnje. Kašalj izazvan rinovirusima je obično blag.

Uporan, iscrpljujući kašalj i povišena telesna temperatura su više karakteristika infekcije virusom gripa (influence).

Umor, osećaj hladnoće, kijavica i glavobolja prvi su znaci prehlade. Ostali simptomi, kao što su curenje iz nosa i kašalj, pojavljuju se kroz dva ili više dana. Simptomi su obično najizra­ženiji drugog ili trećeg dana nakon početka infekcije.

Prehlade su češće zimi

Virus prehlade se prenosi na dva načina: udisanjem iz vazduha kapljica koje sadrže virus ili kontaktom sa zaraženom sluzi iz nosa ili zaraženim predmetima. Prenos virusa je posebno čest u obdaništima i školi zbog bliskog kontakta velikog broja dece. Ove infekcije se potom kod kuće prenose na druge članove porodice.

Tradicionalno je verovanje da prehlada može nastati usled produžene izloženosti hladnom vremenu kao što je slučaj tokom jesenjih i zimskih meseci, po čemu je i bolest dobila svoj naziv.

Uloga sniženja telesne temperature kao faktora rizika za nastanak prehlade je kontraverzna. Danas se veruje da je većina virusa koji izazivaju prehlade sezonskog karaktera, jer se češće javljaju tokom hladnog i vlažnog vremena. Slab imuni sistem takođe predstavlja faktor rizika od oboljevanja. Nedostatak sna i loša ishrana su povezani sa povećanim rizikom od razvoja infekcije nakon izloženosti virusima.

Kijavica, jedan od simptoma prehlade

Prehlada je bolest koja pogađa gornji respiratorni trakt. Simptomi prehlade su povezani sa reakcijom imunog sistema na virus. Mehanizam odgovora imunskog sistema je uglavnom specifičan za svaki virus. Na primer, rinovirus se vezuje za receptore za koje se takođe vezuje adhezioni molekul ICAM-1, što pokreće pro­dukciju i oslobađanje medijatora zapaljenske reakcije. Upravo taj „višak” u količini infla­mato­rnih medijatora dovodi do ispoljavanja simptoma prehlade.

Jedan od najviše ispoljenih simptoma je kijavica.

Kijavica je odlika ne samo infektivnih već i alergijskih i neinfektivnih-nealergijskih rinitisa i osnovi je jedan složeni refleksni mehanizam, koji se zove nazotorakalni refleks.

Kada virus izazove zapaljenje sluzokože, medijatori zapaljenja stimulišu receptore 5. moždanog živca (n. trigeminusa). To dovodi do aktiviranja refleksnog luka. Dolazi do dubokog udaha, a u isto vreme dolazi do približavanja glasnih žica, čime se disajni put kratkotrajno zatvara. Vazdušni pritisak u prostoru ispod glasnih žica je sada mnogo viši nego pritisak iznad. Kada ta razlika pritisaka nadvlada silu zatezanja i primicanja glasnih žica, vazduh se iz donjih disajnih puteva naglo, gotovo eksplozivno izbacuje u spoljašnju sredinu.

Rinovirusi i koronavirusi obično ne dovode do oštećenja nosne sluzokože. Za razliku od njih, virus gripa i adenovirusi mogu dovesti do veoma teškog oštećenja sluzokože nosa i to najčešće u oblasti „mirisne sluzokože”.

Teški rinofaringitisi i rinosinuzitisi prouzrokovani virusom gripa mogu ponekad dovesti do trajnog gubitka čula mirisa, što je za pacijente veliki hendikep.

Prevencija prehlade

Jedini efikasan način za prevenciju prehlade je fizičko sprečavanje širenja virisa. Ovo prvenstveno obuhvata pranje ruku i nošenje maski za lice. Vakcinacija se pokazala efikasnom kod većine oblika virusa gripa, mada treba uzeti u obzir činjenicu da su ti virusi veoma skloni mutacijama, odnosno izmenama genetskog materijala. Pomoćna lekovita sredstva na bazi cinka mogu biti efikasna u smanjenju broja prehlada, na­ro­­­­č­ito u dečijoj populaciji.

Preventivni unos vitamina C, kako su pokazali rezultati istraživanja, ne smanjuje rizik od nastanka prehlade, mada može skratiti trajanje simptoma.

Terapija je simptomatska

Lečenje podrazumeva ublažavanje simptoma bolesti.

Preporučuju se odmor i unos tečnosti. Pacijentima se preporučuje uzimanje lekova za ublažavanje bolova i snižavanje temperature (analgoantipiretici). Kod odraslih, kao i kod dece starije od 6 godina, kijavica, zapušenost nosa kao i curenje nosa se mogu ublažiti primenom nazalnih dekongestiva u obliku sprejeva i kapi, ali ne duže od 5 dana u kontinuitetu. Još uvek nije jasno da li je udisanje vlažnog i toplog vazduha (tzv. inhalacije) koristan metod u lečenju prehlada.

Lekovi protiv kašlja (antitusici) mogu biti korisni u terapiji upornih napada kašlja, naročito kod poteškoća prilikom spavanja. Antibiotici nemaju nikakvog dejstva protiv virusnih infekcija, a samim tim nemaju nikakvog efekta prilikom prehlade. Dejstvo brojnih antivirusnih lekova je još uvek u fazi kliničkih ispitivanja. Primena ekstrakata leko­vitih biljaka se pokazala kao efikasna u lečenju akutnih virusnih rinosinuzitisa, a to su pokazale brojne kliničke studije, realizovane u različitim delovima sveta.

Reč je uglavnom o kombinovanim preparatima, sastavljenim od aktivnih supstanci više lekovitih biljaka. Ovi lekovi ispoljavaju sekretolitičke i antizapaljenske efekte, što, zajedno sa njihovim antivirusnim svojstvima, doprinosi poboljšanju ventilacije i drenaže paranazalnih sinusa.

Prehlada je obično blaga bolest koja prolazi sama od sebe, a većina simptoma nestaje kroz nedelju dana. Teže komplikacije, ukoliko do njih dođe, javljaju se kod starijih osoba, male dece ili kod osoba kojima je oslabljen imuni sistem. Može se razviti sekundarna bakterijska infekcija i dovesti do akutnog sinuzitisa, faringitisa ili akutnog zapaljenja srednjeg uva.

Komentari