Antibiotici, pravilna primena sprečava pojavu rezistencije

antibiotici

Antibiotici su grupa lekova čije je otkriće jedno od najvećih dostignuća medicine zahvaljujući kojim su spašeni milioni života. Njihova osnovna uloga u organizmu je uništavanje patogenih bakterija koje su izazvale infekciju.

autor: mr ph.spec. Jasmina Jović Novaković


Neracionalna primena antibiotika (infekcija ne postoji, izazivač infekcije je virus a ne bakterija, uzimanje na svoju ruku tzv. samomedikacija, nepoštovanje protokola lečenja itd.) dovela je do razvoja otpornosti (rezistencije) bakterija na njihovo dejstvo. Pojava sve više rezistentnih sojeva bakterija otežava lečenje i držanje bolesti pod kontrolom i isto tako doprinosi razvoju novih oboljenja.

Ulazimo u začarani krug: imamo uzročnike bolesti koji više ne reagiju na postojeću terapiju a novih visokopotentnih antibiotika nema. Da bitku sa bakterijama ne bismo izgubili neophodno je da se vratimo korak unazad i lečenje antibioticima sprovedemo isključivo po nalogu lekara poštujući propisane doze, učestalost uzimanja leka i dužinu terapije. Kada su antibiotici u pitanju samomedikacija kojoj smo svi skloni dugoročno donosi više štete nego koristi.

Osnovna pravila primene terapije

Antibiotici se primenjuju dok se patogeni mikroorganizmi potpuno ne eliminišu iz organizma što je nekad i nekoliko dana nakon nestanka simptoma. Antibiotici se retko kad primenjuju manje od 5 dana (izuzetak su nekomplikovane urinarne infekcije). Prerani prekid terapije može dovesti do “povratka” bolesti, kao i do razvoja rezistencije na antibiotike.

U zavisnosti od mesta delovanja, puteva metabolizma leka u organizmu i mesta željenog dejstva leka, postoje i preporuke kada i na koji način antibiotik treba uzeti. Neki antibiotici se uzimaju na prazan stomak, neki nakon jela. Najvažnije je uzimati ih u pravilnim vremenskim intervalima. Danas imamo i antibiotike koji se uzimaju jednom dnevno i tako se obezbeđuje dobra komplijansa – redovna upotreba- što je neophodno za postizanje željenog efekta lečenja.

antibiotici

Antibiotici i hrana, interakcije

Antibiotici kao i lekovi generalno, mogu intereagovati sa hranom, aloholom i drugim lekovima koje pacijent uzima. Kao posledica ove reakcije može doći do promene aktivnosti samog antibiotika (efekat se pojačava, slabi ili izostaje) ili drugog leka sa kojim je antibiotik stupio u reakciju. Neki antibiotici mogu da povećaju fotoosetljivost (osetljivot kože na sunčevo zračenje) kože.

Za konzumaciju alkohola u toku terapije antibioticima važi isto pravilo kao i kada je terapija bilo kojim drugim lekom u toku-NE.

Mada se smatra da alkohol nema interakcije sa svim vrstama antibiotika, posebno se upozorava na zabranu korišćenja alkohola uz metronidazol jer dovodi do halucinacija, povraćanja i smetnji u disanju. Simptomi koji se javljaju u toku konzumiranja alkohola za vreme antibiotske terapije grizeofulvinom mogu biti veoma opasni.

Grejpfurt ne bi trebalo konzumirati u toku terapije antibiotikom jer se smatra da može umanjiti njihovo dejstvo.

Magnezijum u suplementima, ako se uzima u isto vreme kad i antibiotik, može umanjiti dejstvo leka. Da bi ste izbegli ovaj efekat, uzmite magnezijum dva sata pre uzimanja antibiotika ili dva sata posle.

Tetraciklini, fluorohinoloni i neki penicilini imaju umanjeno dejstvo kada se uzimaju uz preparate aluminijuma, kalcijuma i gvožđa.

Mlečni proizvodi se mogu konzumirati ali se preporučuje da to bude dva – tri sata od uzimanja leka. Smatra se da jogurt, kefir i drugi proizvodi ove vrste doprinose obnavljanju naše crevne flore – biote, jer sadrže dobre bakterije i tako umanjuju neželjena dejstva antibiotika u crevima. Međutim,  upotreba mlečnih proizvoda sa dodatkom probiotskih bakterija nije dovoljna da spreči nastanak neželjenih dejstava kao ni da se flora obnovi.

antibiotici i grejp

Zašto probiotik uz antibiotik

Antibiotici neselektivno uništavaju kako loše, tako i dobre, probiotske bakterije prisutne u crevima. Kao posledica ovakvog stanja omogućava se razmnožavanje i rast patogenih mikroorganizama (izazivači bolesti) koji su u normalnim okolnostima u crevima prisutni u malom broju, što dovodi do dijareje, bolova u stomaku pa čak i ozbiljnih kolitisa.

Što je korišćeni antibiotik šireg spektra delovanja to je veći rizik za nastanak dijareje. Statistika kaže da čak do 35% pacijenata dobije dijareju uzrokovanu antibioticima. U najvećem su riziku mlađi od 7 i stariji od 65 godina.

Jedini način da sprečimo disbalans crevne flore nastao uzimanjem antibiotika i posledično nastajanje dijareje, jeste uzimanje dodatnih količina probiotskih bakterija. Ukoliko ih unesemo u odgovarajućem broju one će neutralisati efekte patogenih sojeva u crevima i omogućiti ponovno uspostavljanje zaštitne barijere.

probiotic

 

Interakcije antibiotika i drugih lekova

  • Laksativi- lekovi protiv zatvora mogu umaniti resorpciju antibiotika.
  • Istovremena upotreba digoksina i makrolidnih antibiotika  (eritromicin, klindamicin) može imati toksične efekte kod srčanih bolesnika.
  • Polusintetski penicilini i tetraciklini umanjuju efekte oralnih kontraceptiva pa može doći do neželjene trudnoće.
  • Sulfonamidi (kotrimoksazol) mogu dovesti do pada nivoa šećera u krvi odn. krvarenja kod dijabetičara koji uzimaju oralne antidijabetike ili oralne antkoagulanse
  • Istovremena primena eritromicina i terfenadina može uzrokovati opasne aritmije.
  • Kombinacija eritromicina sa oralnim antikoagulansima ili antidijabeticima dovodi do pojačanog delovanja antikoagulanasa i antidijabetika što ima ozbiljne posledice.

Postoje još i mnoge druge interakcije tako da je procena lekara i farmaceuta i  njihova preporuka neophodna kako bi se izbegle neželjene situacije u toku lečenja antibioticima.

Neželjena dejstva antibiotika i alergijske reakcije

Mnogi pacijenti mešaju pojavu neželjenih efekata antibiotika sa alergijskom reakcijom.

Potrebno je znati napraviti razliku, jer oni koji su imali alergijsku reakciju ne bi trebalo da koriste taj antibiotik, kao i ni one koji su mu srodni. Međutim, oni koji se žale na blaža neželjena dejstva mogu da pokušaju da nastave terapiju sa sličnim antibiotikom ili čak da nastave sa primenom istog antibiotika. Lekar određuje značaj neželjene reakcije antibiotika kod pacijenta.

Najčešća neželjena dejstva antibiotika su stomačne tegobe, dijareja, i kod žena vaginalne gljivične infekcije.

Neka neželjena dejstva su ozbiljnija, i u zavisnosti od toga koji je antibiotik u pitanju, mogu uticati na funkciju bubrega, jetre, koštane srži i drugih organa.

Kao neželjeni efekat antibiotske terapije može doći do zapaljenja debelog creva odnosno kolitisa. Do kolitisa dolazi usled dejstva toksina koji koji stvara bakterija Clostridium difficile. Ova bakterija je normalan stanovnik creva ali je prisutna u tako malom broju da u uslovima kada je crevna flora očuvana ne može da izazove bolest ali pod uticajem antibiotika stvaraju se uslovi za njeno razmnožavanje.

Antibiotici mogu da prouzrokuju alergijske reakcije. Slabije alergijske reakcije su osip sa svrabom ili blago šištanje. Ozbiljne alergijske reakcije (anafilaksa) mogu životno ugroziti pacijenta i obično uključuju oticanje grla, probleme sa disanjem i sniženje krvnog pritiska.

Kako možete doprineti borbi protiv rezistencije na antibiotike?

  1. Pravilno koristite antibiotike samo po preporuci lekara
  2. Ne koristite antibiotike koji nisu prepisani vama ili koji su vam ostali od ranije terapije
  3. Redovno perite ruke, održavajte redovno ličnu higijenu
  4. Brinite o drugima: pokrite nos i usta kad kašljete i kijate, redovno se vakcinišite.

Komentari