Poremećaj čula mirisa može se ogledati kao delimičan gubitak tj. hiposmija ili potpuni gubitak čula misrisa tj. anosmija.
Anosmija ili gubitak čula mirisa, s kojim uglavnom ide i nestanak čula ukusa, uglavnom se registruje kao jedan od najčešćih simptoma COVID-19. Neki ljudi su uplašeni kada im se ovo desi i pitaju se kada će se njihovo čulo mirisa oporaviti. O potpunom ili delimičnom gubitku čula mirisa koje je nastalo kao posledica COVID-19 razgovarli smo sa Prof. dr Aleksandrom Perićem.
Anosmija predstavlja potpuni gubitak osećaja za mirise. Od ovog pojma treba razlikovati pojam hiposmije, odnosno delimični gubitak osećaja za mirise. Istraživanja su pokazala prisustvo fenomena tzv. postviralne olfaktorne disfunkcije (POD), koji podrazumeva prisustvo potpunog ili delimičnog gubitka čula mirisa u oko 58% pacijenata obolelih od COVID-19, ali se taj procenat kod pacijenata sa umereno teškom i teškom formom bolesti povećava do 85%.
Ageuzija (ili hipogeuzija), odnosno smanjen osećaj za ukuse, javlja se kod oko 44% COVID pacijenata, a u umerenoj i teškoj formi bolesti se javlja kod oko 88% obolelih.
Da li može jasno da se kaže kako i zašto COVID-19 utiče na čulo ukusa i mirisa? Kao jedan od razloga, se navode zapaljenska stanja gornjih disajnih puteva, koja utiču na promene u ukusu i mirisu.
Tačno je da SARS-CoV-2 dovodi do zapaljenja sluznice nosne šupljine i do simptoma akutnog rinosinuzitisa, ali je takođe uočeno da su anosmija i hiposmija daleko više zastupljene u odnosu na otežano disanje na nos, pojačanu nazalnu sekreciju, bol i pritisak u predelu sinusa i povišenu telesnu temperaturu. Dakle, ovde uzrok narušavanju čula mirisa i ukusa pre svega treba tražiti u direktnom oštećenju struktura olfaktornog neuroepitela i olfaktornog bulbusa, dela mozga gde se nalaze tela neurona 2 olfaktornog puta.
Dosta ljudi posmatra sve ovo s nevericom i tvrdi da je gubitak čula mirisa i ukusa, takođe nekada pratilac obične prehlade, zapaljenja sinusa ili gripa. Molim Vas, da li se, prema dosadašnjim saznanjima uočavaju neke razlike i koje, kada je u pitanju poremećaj čula mirisa i ukusa kod covid infekcije u odnosu na grip i druge bolesti?
Dosadašnja istraživanja su pokazala da su različite vrste koronavirusa, a ima ih oko 80 vrsta, najčešći uzročnici akutnog zapaljenja sluznice nosa i sinusa gde dolazi do pojave prolaznog oštećenja čula mirisa.
Sa druge strane, virus gripa nešto ređe oštećuje olfaktorni neuroepitel, ali je stepen oštećenja u proseku znatno veći u odnosu na infekcije koronavirusima. Oštećenje čula mirisa je u sklopu COVID-19 najčešće, ali je, na svu sreću, uglavnom prolaznog karaktera, dok virus gripa češće dovodi do trajne POD.
U kojim se slučajevima najčešće javlja poremećaj čula mirisa i ukusa u smislu gubitka, kod kojih je bolesti najčešći, da li možda i u kojim slučajevima može da bude simptom nekih ozbiljnijih zdravstvenih problema i kojih?
Različita akutna i hronična zapaljenja nosne šupljine i sinusa mogu dovesti do potpunog ili delimičnog gubitka čula mirisa: akutni rinosinuzitis (virusni ili bakterijski), hronični rinosinuzitis, češće onaj sa nosnim polipima, tzv. primarni i sekundarni atrofijski rinitis, teže forme alergijskog rinitisa i drugih formi hroničnon neinfektivnog-nealergijskog rinitisa.
Ovde do poremećaj čula mirisa nastaje usled otežanog protoka mirisnih molekula do olfaktorne nosne sluznice usled otoka nosne sluznice, prisustva sekreta i polipa u nosnoj šupljini, ali i usled dejstva medijatora hroničnog zapaljenja na olfaktorni neuroepitel. Anosmija i hiposmija su obično prolaznog karaktera, ali mogu duže da traju, naročito kod hroničnog rinosinuzitisa sa polipima. Takođe, povrede glave, promene na nosnoj sluznici usled starenja, neki endokrini poremećaji, mentalni poremećaji i urođene anomalije koje obuhvataju olfaktorni sistem mogu biti uzrocima oštećenja ili gubitka čula mirisa.
Posle koliko dana, nakon zaražavanja se čula vraćaju u normalu. Koliko ima istine u nekim pretpostavkama da osobe koje nemaju poremećaj čula mirisa i ukusa ređe dobijaju najtežu kliničku sliku korone?
Do oporavka čula mirisa i ukusa u proseku dolazi nakon 10-15 dana od pojave ovog simptoma. Nije tačno da pacijenti sa oštećenjem čula mirisa i ukusa imaju lakšu formu bolesti. Upravo je obrnuto. Pacijenti sa težom formom bolesti imaju teži stepen oštećenja čula mirisa i ukusa, ali su prisutni i brojni drugi simptomi vezani za donji disajni put, neurološke poremećaje i drugo. Suština je u tome da su pacijenti sa lakšom formom bolesti fokusirani na simptome koje imaju, a poremećaji čula mirisa su najčešći.
Postoje li možda registrovani slučajevi pacijenata kojima se i posle nekoliko meseci, nakon bolesti, nije vratilo čulo mirisa i ukusa?
Teški oblici anosmije, gde i nakon nekoliko meseci ne dolazi do oporavka čula mirisa su više vezani za infekciju virusom influence (gripa), mada su zabeleženi i nakon preležane COVID-19. S obzirom da ovu bolest poznajemo tek nešto više od dve godine, još nije određena incidenca funkcionalne anosmije.
Ukoliko možete molim Vas opišite neki slučaj iz prakse, pacijenti uglavnom tvrde da im hrana ima ukus kartona, papira, metala. Priča se takođe da ima slučajeva da kod nekih pacijenata počne da se vraća izmenjeno čulo mirisa i ukusa. Koliko je ovo tačno? U kom smislu je onda čulo izmenjeno? Da li imate neka saznanja koja idu u tom pravcu?
Upravo tako. Pacijenti sa anosmijom i ageuzijom nemaju jasan uvid u to šta zapravo jedu. Zbog narušenosti procesa retronazalne olfakcije, može biti prisutna parosmija. To je fenomen da pacijenti na izmenjen (izopačen) način osećaju neke mirise, a u skladu s tim i ukuse. Ponekad se dešava da sve mirise koje udišu pacijenti doživljavaju kao neprijatne, što predstavlja fenomen kakosmije. Vremenom, kako se mirisni aparat oporavlja, senzacija mirisa se vraća ka normalnom stanju, ali je interesantan fenomen da mnogo pacijenata i nakon vraćanja čula mirisa, pojedine olfaktorne i gustatorne senzacije doživljavaju na nešto drugačiji način.
Pretpostavlja se da tokom zapaljenja olfaktorne sluznice u sklopu COVID-19 dolazi do izmene u hemijskoj strukturi receptora za prijem mirisnih senzacija. Još nema jasnih podataka da li se vremenom ta izmenjena struktura molekula receptora vraća na početno stanje.
Kad se pojavio virus, smatralo se da je gubitak čula mirisa ili ukusa mnogo pouzdaniji znak da osoba ima koronu nego samo testiranje. Molim Vas za komentar
Ovo zapravo nije u potpunosti tačno. Postoje brojni virusi koji dovode do akutnog rinosinuzitisa, a među njima su i različite vrste koronavirusa. Međutim, specifičnost akutnog rinosinuzitisa prouzrokovanog SARS-CoV-2 je da dominiraju poremećaji čula mirisa i ukusa, dok su drugi simptomi poput otežanog disanja na nos, pojačane nazalne sekrecije i pritiska i bola u predelu zahvaćenih sinusa znatno ređe prisutni. Ovo, međutim ne treba shvatiti suviše striktno, jer se pokazalo da se COVID-19 među adolescentima češće ispoljava sa klasičnom slikom akutnog rinosinuzitisa, dakle sa svim simptomima.
Dakle, gubitak čula mirisa i ukusa bez nazalne opstrukcije i pojačanog vodenastog sekreta, naročito van jesenjih i zimskih meseci kada je sezona respiratornih infekcija, treba da pobudi sumnju na COVID-19, ali ne može biti pouzdan znak. PCR test i brzi antigenski test ostaju suverene dijagnostičke procedure za potvrdu infekcije SARS-CoV-2.
Neke Vaše kolege svedoče da pojedini pacijenti samoinicijativnu uzimaju antibiotike čim izgube čulo ukusa i mirisa ili dobiju malo povišenu temperaturu. Koliko je ovo opasno i zbog čega?
Samoinicijativno uzimanje antibiotika, ali i njihova preporučena prekomerna upotreba van protokola lečenja je preduslov za nastanak rezistencije bakterijskih sojeva na različite antibiotike. Svedoci smo da se pacijentima suspektnim na COVID-19, pa i onima kojima je infekcija potvrđena, u COVID ambulantama ordiniraju antibiotici. Ovo je kod nas poprimilo masovne razmere, a pritom nije u skladu sa protokolima lečenja COVID-19. COVID-19 je virusno oboljenje i ne postoji jasna potvrda da antibiotici imaju bilo kakvog efekta. Druga je situacija sa COVID-19 pacijentima kod kojih se razvila pneumonija. Tu je primena antibiotika opravdana u cilju prevencije ili lečenja bakterijske superinfekcije.
Ima li možda saznanja koji receptore COVID-19 najviše napada, za slano, slatko, gorko, ljuto? Da li je istina da naša čula možemo jednostavno testirati i u kućnim uslovima? Smatra se ako osećamo miris kafe, agruma ili belog luka da je sve u redu. Molim Vas objasnite koliko je ovo tačno?
Ne postoji jasna potvrda koji od ukusa je najviše pogođen usled COVID-19. Što se tiče čula mirisa, praktično svi receptori ispoljeni na bipolarnim neuronima olfaktornog neuroepitela mogu biti zahvaćeni. U većini slučajeva se čulo mirisa u roku od 10-15 dana oporavi bez bilo kakve stimulacije jakim mirisima. Ukoliko se to ne desi, takvi pacijenti se tretiraju tzv. olfaktornim treningom.
Olfaktorna sluznica se stimuliše koncentrovanim mirisima ulja ruže, eukaliptusa, limuna i karanfilića, 2 puta na dan u trajanju po 10 sekundi tokom 12 nedelja. Pre toga se na osnovu olfaktornih testova proceni koliki je stepen oštećenja čula mirisa.
U većim dijagnostičkim centrima se na osnovu analize snimaka magnetne resonance olfaktornog područja procenjuje ima li svrhe krenuti sa olfaktornim treningom. Konkretno, na osnovu volumena olfaktornog bulbusa se procenjuje da li su u njemu nastupile atrofične promene ili nisu. Ova procedura se primenjuje ukoliko anosmija traje nekoliko meseci.
