Povišena temperatura i kašalj

respiratorne infekcije

U sezoni respiratornih infekcija, prehlade i gripa, povišena temperatura i kašalj znaju da prilično otežaju život. Iako je opšte poznato da se za sniženje temperature koriste lekovi sa antipiretičkim dejstvom nailazimo i na mnoge nedoumice. Koji lek uzeti? U kojoj dozi? Koliko često? Šta ako temperatura ne pada..možemo li zameniti lek..?

autor: Mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković


Telesna temepratura nije kod svih ista. Normalna telesna temperatura iznosi 36-370C, mereno pod pazuhom. Temperatura do 38,50C karakteriše se kao povišena a preko 38,50C kao visoka. Manifestacije povišene temperature su neprijatne ali je ona zapravo lekovita. Organizam povećava svoju radnu temperaturu kako bi uništio viruse ili bakterije, uzročnike infekcije, pa je zato i ne treba snižavati.

Povišena temperatura kod dece, bez obzira na uzrast, uvek je povod za brigu. Međutim, kod dece ne mora da bude znak bolesti već može nastati i usled telesnog napora, konzumiranja toplog jela ili pića, boravka u pretoploj prostoriji, pojačanog znojenja i žeđi. Zato, kada dete ima povišenu temperaturu ne treba paničiti i odmah davati lek već sačekati 24h. Ukoliko je temperatura i dalje povišena i iznad 38,5 0C detetu treba dati lek.

Povišena temperatura je iskonski prirodni lek. Mikroorganizmima, uzročnicima infekcija, za rast i razvoj najviše pogoduje normalna temperatura ljudskog tela. Podižući temperaturu na više vrednosti organizam se brani od izazivača bolesti. U tim situacijama važno je uzimati dovoljno tečnosti kako ne bi došlo do dehidratacije. Temperaturu ne snižavati dok ne pređe 38,5 0C, osim kod dece mlađe od 3 meseca.

LEKOVI ZA SNIŽENJE TEMPERATURE

Lekovi za sniženje temperature poznati su pod nazivom antipiretici. Najpoznatiji i najčešće korišćeni su ibuprofen i paracetamol. U apotekama ih možete kupiti u obliku tableta, sirupa, čepića, šumećih tableta. Za decu se preporučuje upotreba sirupa ili čepića. Acetil salicilna kiselina je delujući sastojak Aspirina, Upsarina, Andola itd. i ne daje se deci mlađoj od 16 godina.

PARACETAMOL

Paracetamol je dobar izbor za sniženje temperature kod dece i odraslih. Koristi se i za ublažavanje i uklanjanje blagog do umereno jakog bola. Od drugih lekova iz ove grupe izdvaja se po tome što ne nadražuje sluznicu želuca, što je jako važno za osobe koje inače imaju ovaj ili sličan problem. Iako iskustva ukazuju da je paracetamol vrlo bezbedan lek, usled dugotrajne nekontrolisane upotrebe, mogu se javiti neželjeni efekti poput osip, oštećenja jetre, koštane srži.

 Važno je znati!

Maksimalna doza paracetamola za odraslu osobu je 4g na dan. Znači, smete uzeti 1-2 tablete od 500mg, 3-4 puta na dan. Doze za decu određuju se na osnovu telesne težine. Kod novorođenčadi i dojenčadi do tri meseca, težine do 5kg, doza je 10-15mg/kg, maksimalno 4 puta na dan. Ukupna doza je 60mg paracetamola na dan. Doze za stariju decu su veće a tačne vrednosti naći ćete u uputstvu za upotrebu leka.

IBUPROFEN

Ibuprofen je često korišćen lek za sniženje temperature i bolove različitog porekla. Obično se preporučuje u situacijama kada povišena temperatura ne reaguje na dejstvo paracetamola ili kada je temperatura visoka. U apotekama se nalazi u obliku tableta, mekih želatinoznih kapsula i sirupa za decu.

Važno je znati!

Roditelji se jako uznemire kada nakon davanja paracetamola temperatura detetu ne padne. Javlja se tada i nedoumica da li smeju da promene lek. Ibuprofen smete dati detetu 4h nakon poslednjeg uzimanja paracetamola. Ibuprofen je lek koji se ne sme davati deci mlađoj od 3 meseca. Dnevna doza za mališane starije od tri meseca je 20-30mg/kg telesne težine podeljeno u više pojedinačnih doza. Optimalni razmak između dve doze je 6-8 sati a minimalan 4 sata. Dojenčadi starijoj od 3-6 meseci sirup ibuprofen se daje jednom u 24h.

Odrasli, ibuprofen uzimaju u obliku tableta, mekih želatinoznih kapsula itd. Maksimana doza je 1200mg za 24h. Doziranje se započinje sa 400mg a nakon toga, savetuje se uzimanje 1-2 tablete u razmacima od minimum 4 sata. Ibuprofen se kod odraslih prvenstveno koristi za ublažavanje bolova. Nije preporučljiv osobama sa bolestima želuca i drugih organa za varenje, srca, jetre i bubrega.

PREHLADU NE IZAZIVA HLADNOĆA

Povišena temperatura i kašaljJedan od starih mitova je da hladnoća izaziva prehladu. Činjenica je, da je prehlada češća u hladnijim mesecima ali, hladno vreme nije samo po sebi odgovorno za njen nastanak. Izazivači prehlade su virusi.

U hladnijem periodu više vremena se provodi u zatvorenim, zagušljivim prostorijama pa je samim tim i širenje infekcije lakše.

Takođe, opstanku virusa pogoduje i niža vlažnost vazduha, što je opet vezano za hladniji period. Hladan vazduh i boravak u zagrejanim prostorijama isušuju sluznicu nosa pa je njena zaštitna uloga smanjena, što je još jedan olakšavajući faktor za prodor mikroorganizama i razvoj infekcije.

Prehlada i grip, isti simptomi ali različitog intenziteta

Povišena temperatura i kašaljKao i u slučaju prehlade i uzročnici gripa su virusi. Kod prehlade su to prvenstveno rhinovirusi a kod gripa različiti sojevi virusa influence. Zbog sličnosti simptoma prehladu i grip je nekada teško razlikovati.

Prehlada ima blage simptome: crven i zapušen nos, grebanje i bol u grlu, glavobolja, kijanje, kašljanje, ponekad i povišena temperatura. Simptomi gripa su mnogo intenzivnijii i počinju naglo. Temperatura je visoka, praćena bolovima u mišićima i zglobovima i opštom slabošću. Nakon par dana ovi simptomi su znatno blaži ili se povlače a preovladavaju simptomi koji su karakteristični za prehladu ali, jačeg intenziteta. Terapija i kod prehlade i kod gripa je simptomatska.

KAŠALJ

Kašalj je redovan pratilac respiratornih infekcija. Kao i povišena temperatura, zna da bude neprijatan i da remeti uobičajene aktivnosti čoveka ali, zapravo je koristan mehanizam odbrane.

Opšte je poznato da se tegobe koje kašalj uzrokuje mogu olakšati upotrebom sirupa ali, kao i kod lekova protiv povišene temperature i ovde postoje brojne nedoumice. Kada u apoteci tražite sirup za kašalj, prvo pitanje koje će farmaceut postaviti je, koji tip kašlja imate jer, različiti tipovi kašlja zahtevaju i različit tretman.

SUV I NADRAŽUJUĆI KAŠALJ

Na početku prehlade i gripa obično se javlja suv i nadražujući kašalj koji može biti toliko neprijatan i uporan da iscrpljuje i onemogućava osobu da normalno funkcioniše. Ovaj tip kašlja može dodatno da bude isprovociran suvim ili jako hladnim vazduhom, dimom itd. Suvi kašalj nastaje usled nadražaja receptora za kašalj usled čega se javlja refleks naglog izbacivanja vazduha, dok stvaranje sekreta izostaje. Suvi, nadražajni kašalj treba ublažavati jer pored neprijatnosti, može dovesti do oštećenja sluznice bronhija što će dalje voditi ka njegovom pogoršavanju i komplikacijama.

Za ublažavanje suvog kašlja najviše se koriste se sirupi sa belim slezom i kamilicom. Zahvaljujući visokom sadržaju sluzi, beli slez se smatra najboljim biljnim sredstvom za ublažavanje kašlja. Skliska i mekana struktura sluzi omogućava prijanjanje uz sluznicu, štiti je i ublažava iritacije. Takođe, u disajnom sistemu ekstrakt ove biljke umanjuje spazam mišića što dodatno pogoduje umirivanju suvog i nadražajnog kašlja. Kamilica je od davnina poznata po spsobnosti umirivanja zapaljenja pa je i vrlo važna komponenta sirupa za kašalj.

Povišena temperatura i kašaljPRODUKTIVNI KAŠALJ

Posle suvog i nadražujućeg kašlja obično nastupa produktivan kašalj koji se odlikuje iskašljavanjem sekreta. Ovaj tip kašlja ne treba suzbijati jer se njime disajni putevi čiste, već koristiti sirupe kojima se olakšava izbacivanje nakupljenog sekreta odnosno iskašljavanje. U tu svrhu tradicionalno se koriste jagorčevina, timijan, bršljen. Ekstrakti ovih biljaka, omekšavaju nakupljen sekret i podstiču iskašljavanje.

PUŠAČKI KAŠALJ

Bez obzira na uzrok kašlja u osnovi je uvek nadražaj disajnih puteva. Sastojci duvanskog dima deluju jako nadražajno na sluznicu organa za disanje pa je kašalj redovan pratilac pušenja. Statistike pokazuju da polovina strastvenih pušača (više od 40 cigareta na dan) ima hroničan kašalj. Kod pušača kašalj nastaje jer se pod uticajem sastojaka dima nadražuje sluznica disajnih puteva. Organizam da bi se zaštitio od ovog uticaja, pojačano luči sluz.

U početku ćelije koje su odgovorne za eliminaciju sluzi nisu oštećene, sluz se eliminiše i pušač nema nekih većih problema. Vremenom i ove ćelije se oštećuju a nekada čak i potpuno uništavaju što za posledicu ima nemogućnost ili otežano izbacivanje sekreta. Stvara se začarani krug. Sekret se nakuplja i stvara se plodno tlo za razvoj mikroorganizama i nastanak bolesti. Specifični problemi vezani za pušački kašalj i nadražaj disajnih organa usled konzumacije duvana zahtevaju specifičan preparat kojim se obezbeđuje delovanje na više nivoa.