Cilj tretmana alergijskog rinitisa je umanjiti ili potpuno eliminisati alergijske simptome koji su posledica inflamatornog procesa. Bolest se tretira istovremeno farmakološkim i nefarmakološkim putem, kao i imunoterapijom.
Pre svega je neophodno smanjiti izloženost alergenu i obezbediti odgovarajuće mikroklimatske i higijenske uslove u životnom okruženju. Međutim, najčešće je neophodno primeniti i terapiju lekovima. Nekoliko grupa lekova nalazi primenu u terapiji alergijskog rinitisa.
Oralni antihistaminici
Oralni antihistaminici su efikasni u ublažavanju simptoma alergijskog rinitisa, ali ne svih. Ova grupa lekova je posebno efikasna u tretmanu svraba, kijanja, curenja nosa, suzenja očiju, ali je neefikasna kod zapušenosti nosa u alergijskom rinitisu, zato i postoje kombinovani preparati (antihistaminik i dekongestiv) kojima se ublažava i ovaj simptom. Generalno svi antihistaminici su slični po efikasnosti ali se razlikuju po načinu doziranja i profilu neželjenog dejstva leka. Najčešće su ovo lekovi izbora u terapiji alergijskog rinitisa.
Intranazalni koritikosteroidi
Intranazalni koritikosteroidi u poređenju sa ostalim lekovima su svakako najefikasniji u kontroli simptoma poput zapušenosti nosa, curenja nosa, svraba, kijavice, i postanazalnog slivanja. U poređenju intranazalnih kortikosteroida i oralnih antihistaminika, brojne studije su pokazale sveukupno bolje rezultate u ublažavanju simptoma kod primene intranazalnih kortikosteroida. Intranazalni kortikosteroidi smanjuju inflamatorni proces kod alergijskog rinitisa. Idealno je započeti terapiju pre nastanka simptoma i primenjivati je svakodnevno. Najčešće se intranazalni kortikosteroidi doziraju jedan do dva spreja u svaku nozdrvu, jednom do dva puta dnevno. Ukoliko se primenjuju jednom dnevno, onda je bolje primeniti ih uveče, jer je nazalna inflamacija izraženija tokom noći nego tokom dana.. Optimalno je terapiju započeti primenom maksimalne doze u skladu sa uzrastom pacijenta, a zatim dozu postepeno (u jednonedeljnim intervalima) smanjivati do najmanje efikasne. Nekad je dovoljno primenjivati terapiju svakog drugog dana, što je naročito korisno kod dece.
Neželjena dejstva se obično javljaju na mestu primene i najčešće su to: suvoća i atrofija sluzokože nosa, dok se inkrustacija ili krvarenja sluzokože javljaju ređe i to usled dugotrajne primene ili pri samomedikaciji. Poznato je da posebnu pažnju zahteva primena kod dece.
Antileukotrijeni
Antileukotrijeni su lekovi koji su našli primenu u terapiji astme. Jedan od njih (montelukast) se pokazao kao efikasan u terapiji alergijskog rinitisa. Montelukast se može primeniti kod dece starije od dve godine, a posebno je koristan kod pacijenata koji istovremeno imaju i astmu. Pacijenti kod kojih se iz nekog razloga ne mogu primeniti intranazalni kortikosteroidi mogu imati koristi od primene montelukasta samog ili u kombinaciji sa oralnim antihistaminicima.
Lekovi koji nalaze primenu kod alergijskog rinitisa su i topikalni stabilizatori mast ćelija. Hromoglikat primenjen u obliku nazalnog spreja može biti doziran 30 minuta pre izlaganju alergenu što ga čini vrlo korisnim u određenim situacijama. Ipak, efikasnost hromoglikata je slabija u odnosu na intanazalne kortikosteroide i oralne antihistaminike i zahteva češće doziranje (4 puta dnevno), ali ima bolja svojstva u pogledu bezbednosti primene.
Za rešavanje problema curenja nosa primenjuju se i topikalni antiholinergici(ipratropijum) u obliku spreja. Međutim, mnogo veću primenu imaju dekongestivi u oralnom i topikalnom obliku (pseudoefedrin, fenilefrin), od kojih je to danas najčešće oxymetazolin. Nazalni dekongestivise ne preporučuju za dugotrajnu primenu kod alergijskog rinitisa. Zapravo njih ne treba primenjivati duže od 3-5 dana. Ukoliko se u terapiju uvede intranazalni kortikosteroid, potrebno je prekinuti terapiju nazalnim dekongestivom.
Veliki broj pacijenata se odlučuje za primenu komplementarne i alternativne terapije poput homeopatije, biljnih lekova, akupunkture, ali još uvek nema dovoljno podataka o efikasnosti takvih tretmana.
Imunoterapija
Imunoterapija, ili hiposenzitacija, se primenjuje u terapiji kod ozbiljnijih formi alergijskog rinitisa, kod kojih prethodno primenjena terapija nije dala odgovarajući rezultat, kao i kod pacijenata koji istovremeno imaju astmu ili sinuzitis. Imunoterapija je usmerena na specifičan alergen i obuhvata nedeljnu primenu supkutane injekcije u rastućim dozama antigena dok se ne postigne doza održavanja, nakon čega se primenjuje u intervalima (od dvo- do šestonedeljnih). Ova terapija traje tokom nekoliko godina dok se ne postigne potpuni efekat, ali tokom primene se već oseća poboljšanje. Rizik od anafilaktičke reakcije tokom primene je od 5%-10%. Novi pristup koji već daje dobre rezultate je sublingvalna primena antigena. Imunoterapija je kontraindikovana kod pacijenata sa ozbiljnim oboljenjima srca i astme.
Terapija dece
Deca mogu imati simptome alergijskog rinitisa usled različitih bolesti. Da bi smo bili sigurni da je odgovarajuća dijagnoza postignuta, neophodan je lekarski pregled pre primene bilo kakve terapije. Lekovi koji se mogu naći u slobodnoj prodaji ne smeju se primenjivati kod dece, posebno kod mlađe od dve godine bez preporuke lekara. U svakom slučaju natrijum hromoglikat i oralni antihistaminici se prvo uključuju u terapiju. Intranazalni kortikosteroidi nalaze primenu kod ozbiljnijih tegoba. Tokom terapije inranazalnim kortikosteroidima deca moraju biti pod stalnim nadzorom. Svrha istovremene primene i dodatne terapije je da omogući da se primeni najmanja efikasna doza steroida.
Terapija trudnica
Primena terapije kod trudnica uvek zahteva posebnu pažnju. I ovde su izbor natrijum hromoglikat i oralni antihistaminici (hlorfeniramin, loratadin, cetirizin, levocetirizin), a od intranazalnih kortikosteroida najbezbednija je primena budesonid nazalnog spreja. Iako su se intranazalni kortikosteroidi pokazali kao bezbedni za primenu tokom trudnoće, uvek postoji preporuka da se koriste i manje efikasni lekovi, koji imaju bolji bezbedonosni profil.
napisala: mr ph. spec. Jelena Marković
