Bol u leđima – zašto se javlja i kako ga preduprediti

bol u ledjima

Bol u leđima je još uvek česta tegoba koja savremenog čoveka remeti u svakodnevnim aktivnostima. Tehnološki napredak nije doprineo smanjenju učestalosti pojave bola u leđima.

Ranije je glavni krivac za pojavu bola bio težak fizički rad, a danas je to sedalni način života, uz odsustvo fizičke aktivnosti.

autor: mr ph. spec Jasmina Jović Novaković


Bol u donjem delu leđa ili popularno rečeno krstobolja, često pogađa modernog čoveka. Statistike govore da se 80% odraslih osoba bar jednom u životu susretne sa ovom tegobom. Najčešće se javlja kod osoba između 30. i 50. godine života i to delom kao posledica starenja, ali i kao rezultat loših životnih navika koje podrazumevaju malo ili nimalo fizičke aktivnosti.

Najveći broj pacijenata (90%) se spontano oporavi i to najduže u roku od 4 nedelje, dok mali broj, njih oko 5%, oseća bolove duže od 3 meseca. Bol u krstima pogađa veliki broj ljudi, pa je samim tim i uvek aktuelna tema. Ovom temom bavila se i narodna medicina koja nudi brojne prepruke, međutim, mnoge od ovih preporuka su se ipak pokazale neuspešnim.

deep relief

DEEP RELIEF gel je lek koji se preporučuje za bol u mišićima i zglobovima. Kombinacija dva aktivna sastojka, omogućava da DEEP RELIEF efektom hlađenja deluje brzo (levomentol), a analgetski efekat ibuprofena traje i nekoliko sati.

Zašto se javlja bol u leđima

Bol u leđima je samo simptom, ne ukazuju na uzrok nastanka. Uzrok je jako teško sa sigurnošću utvrditi, što često može da predstavlja frustraciju kako lekara tako i pacijenta. Najčešći uzroci pojave bola u donjem delu leđa su mišićno-koštane bolesti. Bol nastaje kao posledica malih povreda mišića, ligamenata ili zglobova leđa. Ovom bolu pridonose i loše držanje, slabi trbušni mišići, kao i stres. Mišićno-koštanu bol je jako teško sa tačnošću lokalizovati, jer ima tendenciju širenja od mesta nastanka ka drugim delovima leđa. Tokom dugotrajnog sedenja ili ležanja se pojačava i može biti praćena ukočenošću, grčevima i smanjenom pokretljivošću.

Kada se javlja bol u leđima

Često stanje čija je jedna od karakteristika i bol u leđima je fibromijalgija. Bol je hroničnog karaktera, praćena je napetošću u vratu, ramenima i bokovima, a kao dodatni simptomi javljaju se poremećaji sna, anksioznost, jutarnja ukočenost i umor.

Bol u donjem delu leđa može se javiti i kao posledica pritiska diskusa na nerv išijadikus. Bol je probadajućeg karaktera i praćena je bolovima u natkolenici duž jedne noge do ispod kolena. Ovo stanje poznato je kao išijas’’.

Spondilolisteza nastaje kada jedan od pršljenova isklizne sa svog mesta što se najčešće dešava prilikom povreda. Može proći asimptomatski i dijagostikovati se „usput”, kada se rendgenski pregled uradi iz nekog drugog razloga, a može se manifestovati bolom koji je karakterističan za išijas. Vrlo se često javlja u adolescentnom periodu.

Hernija diska nastaje kada usled preteranog trošenja diska dođe do hernijacije. Između pršljenova nalaze se diskovi koji su izgrađeni od spoljašnjeg sloja koji je tvrd i unutrašnjeg mekog tkiva. Uloga diskova je da poput jastuka štite kosti ublažavajući mehaničke stresove. Kada se disk preterano troši može doći do pucanja spoljnog, čvrstog omotača i ispadanja mekog tkiva u okolni prostor. Meko tkivo „nalegne” na živac i javljaju se bol i upala. Bol je praćena trnjenjem, pacijent ima osećaj mravinjanja, golicanja i peckanja.

Lumbalna spinalna stenoza nastaje kada se kičmeni kanal suzi, što se dešava u slučaju upale jednog ili više oštećenih diskova. Bol se spušta duž zadnjeg dela jedne noge i pogoršava se pri ispravljanju donjeg dela kičme, npr. pri hodanju, a smanjuje se pri savijanju ili naginjanju unapred.

Koji su faktori rizika za pojavu bola u donjem delu leđa?

Kod velikog broja pacijenata se ne može utvrditi tačan uzrok bola u leđima. Ono što se sa sigurnošću može reći je da su faktori rizika za pojavu ove vrste bola:

  • podizanje teških predmeta,
  • iznenadni i nespretni pokreti,
  • gojaznost,
  • pušenje,
  • smanjena gustina kostiju,
  • nepravilno držanje tela.

Bol u leđima u trudnoći

Tokom trudnoće u telu žene dešava se veliki broj bioloških promena koje direktno utiču na koštano-mišićni sistem. Te promene uključuju zglobove i vezivna tkiva, koji postaju savitljivi, mekani i opušteni, što je direktna priprema za porođaj. Usled ovih promena dolazi do povećanog napora i pritiska na zglobove kičme i karlice, u donjem delu leđa i kukovima.

Bol u leđima ili karličnom delu se javlja kod preko 50% trudnica. Obično traje duže od 3 meseca i karakterističan je za drugi i/ili treći trimestar trudnoće. Najčešće nije razlog za brigu i postepeno se ublažava kako se bliži porođaj. Međutim, ukoliko je bol jak ili traje duže od dve nedelje, potražite pomoć lekara, koji vam može preporučiti neki lek ili tehniku za ublažavanje bolova.

Kako da zaštitimo kičmu

Kičma je prirodno izložena stalnom mehaničkom opterećenju, pa je i sasvim normalno da se vremenom troši. Međutim, njeno preterano habanje se može sprečiti poštovanjem vrlo jednostavnih pravila ponašanja:

  • Od ranog detinjstva decu treba učiti pravilnom držanju tela, a ako do krivljenja kičme ipak dođe različitim vežbama može se ovaj problem u potpunosti ili bar delimično rešiti. Umerena i redovna fizička aktivnost će pomoći da se ojačaju trbušni i leđni mišići koji kičmu drže.
  • Na radnom mestu treba izbegavati položaje kojima se kičma opterećuje. Takođe se trudite da izbegavate dugotrajno sedenje i vrlo težak fizički rad.
  • Vodite računa o telesnoj težini i nosite kvalitetnu obuću.

Kako se postavlja dijagnoza

Prilikom postavljanja dijagnoze, pored kliničkog pregleda, jako su važni i podaci o tegobama koje pacijent kaže lekaru. Ukoliko simptomi koje pacijent opisuje ukazuju na mogućnost da je bol nastala kao posledica karcinoma, infekcije ili preloma pristupa se rendgenskom snimanju kako bi se ove bolesti isključile.

Rendgenska dijagnostika se ne radi rutinski, jer nije korisna za sve pacijente. Njom se na primer, ne može dijagnostikovati hernija diska ili spinalna stenoza.

Kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonanca su visokosofisticirani slikovni testovi kojima se strukture leđa mogu videti sa velikom preciznošću. Ne rade se rutinski, već kada se planira hiruški zahvat ili kada se sumnja na neuobičajen, ozbiljan uzrok bola.

Kod sumnje na oštećenje živca koji omogućava stajanje na prstima i peti, radi se elektromioneurografija (ispitivanje funkcije pritisnutog živca).

Kako se leči bol u donjem delu leđa

Kod najvećeg broja pacijenata oporavak je brz. Pacijent sam, kod kuće može preduzeti brojne mere kako bi tegobe olakšao.

Jedna od mera je i pronalaženje položaja u kojem je bol najmanje izražena. Za neke osobe je to ležeći položaj na tvrdoj podlozi, ne retko sa savijenim kolenima. Ukoliko je posao koji pacijent obavlja takav da ne dozvoljava odmaranje leđa i ostajanje u udobnom položaju savetuje se ostajanje kod kuće. Dokle god bol postoji treba izbegavati podizanje tereta, kao i iznenadne pokrete.

Ukoliko je potrebno mogu se koristiti i lekovi protiv bolova. U ovu svrhu koriste se lekovi iz grupe nesteroidnih antireumatika, koji pored toga što imaju analgetsko dejstvo deluju i protivupalno. Ukoliko je lekar ove lekove ordinirao treba ih uzimati redovno, a ne sporadično kada bol postane vrlo jaka.

deep relief

 

 

Lekovi iz grupe narkotika, koji također deluju analgetski vrlo retko su potrebni. Kod većine osoba lekovi kojima se opuštaju mišići leđa (miorelaksansi) ne daju očekivane rezultate. Ukoliko potreba za uzimanjem lekova ovog tipa postoji, oni se koriste zajedno sa lekovima protiv bola i to najčešće ne duže od nedelju dana.

U cilju lečenja i prevencije sprovodi se i fizikalna terapija. Od fizikalne terapije koriste se hidroterapija (bazen), krioterapija (lečenje ledom) i elektroterapija (lečenje strujom). Često se primenjuje i masaža, jer poboljšava metabolizam i deluje protiv bola i grča mišića.

Za brzo ublažavanje bola od pomoći može biti i primena Deep Relief gela. Ovaj gel sadrži ibuprofen koji umiruje bol i smanjuje zapaljenje i mentol zahvaljujući kome se postiže efekat hlađanja. Deep Relief se nanosi nekoliko puta u toku dana na bolno mesto i blago umasira.

Da li se preporučuje ležanje

Pacijent ne bi trebalo da leži duže od dva do tri dana.

Kretanje može da bude jako neugodno, ali je korisno. Istraživanja su pokazala da se pacijenti koji se kreću brže oporavljaju od onih koji leže.

Odmaranje u krevetu duže vreme potrebno je jedino pacijentima koji osećaju jaku bol, kao i onima sa simptomima uklještenja živca. Ovim pacijentima se fizička aktivnost dozira tako da trećeg dana pacijent mora da malo stoji i hoda.

Sedenje treba izbegavati, jer se stvara još veći pritisak na donji deo leđa.

Posle 7-10 dana ležanja, već se preporučuje hodanje i to po 20 minuta na svaka 3 sata ležanja u krevetu. Sa smanjenjem osećaja bola periode aktivnosti treba produžavati.

Nakon smirivanja bola preporučuje se u cilju terapije ali i prevencije, ciljana medicinska gimnastika. U programu medicinske gimnastike vodeće mesto zauzimaju izometričke vežbe, kao i vežbe istezanja. Program vežbanja je individualan. Prilagođava se svakom pacijentu ponaosob i ima za cilj povećanje funkcije i pokretljivosti bolnog dela kičme.

Da li je sport preporučljiv osobama koje su imale bol u leđima

Sport je jako koristan u preventivne svrhe.

Najčešće je bol u leđima povezana sa nepravilnim držanjem tela, a između dobrog držanja i jakih mišića leđa i stomaka postoji obostrana veza.

Ispravno držanje podrazumeva praćenje prirodne zakrivljenosti kičme u obliku slova „S”. Rigidno ravna kičma ne treba da bude i nije cilj. Ukoliko se loše držanje ispravi, posledično se ublažavaju ili uklanjaju bolovi. Međutim, ako se pogrbljeno držanje nastavi dolazi do promena na samoj strukturi zglobova koji se preterano troše i prerano stare.

Sport je jako koristan i zato što utiče na smanjenje i eliminaciju gojaznosti. Gojaznost naročito u predelu trbuha dodatno opterećuje mišiće leđa koji drže kičmeni stub.

Od sportskih aktivnosti preporučuje se plivanje i to leđna tehnika ili plivanje slobodnim stilom. Prsna tehnika se ne preporučuje. Osim plivanja preporučuje se i hodanje, kao i vožnja bicikla.

Kako sačuvati kičmu s obzirom na posao kojim se bavite

Rad na poslovima koji podrazumevaju podizanje tereta, dohvatanje predmeta sa visine, ali isto tako i dugotrajno sedenje ili stajanje predstavlja faktor rizika za pojavu bola u donjem delu leđa.

Ukoliko posao podrazumeva podizanje tereta neophodno je naučiti tehnike kojima se leđa štede. Prilikom podizanja predmeta ne treba se savijati u struku, ispruženih nogu. Umesto toga, treba saviti kolena, napeti trbušne mišiće i ravno spustiti leđa do nivoa predmeta koji treba podići. Važno je izbegavati nagle pokrete i cimanja.

Ukoliko radno mesto zahteva dugotrajan boravak u stojećem ili sedećem položaju sam položaj je potrebno što češće menjati kao i izvoditi vežbe istezanja. Osobe koje radno vreme provode u kancelarijskoj stolici trebalo bi da koriste svaki slobodan trenutak kako bi ustale i prošetale. Stolicu bi u toku dana trebalo različito podešavati kako bi se izbeglo provođenje dužeg vremena u istom položaju. Oni koji posao obavljaju u sagnutom položaju, potrebno je da se što češće odmaraju i položaj promene.

Kada se bol u leđima rešava operacijom

Operativno lečenje ima smisla jedino ako je to jedini način da se uzrok bola ukloni (tumor, uklještenje živca, itd). Posle hiruškog zahvata pacijent se može vratiti na posao koji podrazumeva dugotrajan sedeći položaj, posle 3-6 nedelje. Komplikacije su retke i uključuju: krvarenja, infekcije, povrede nervnog tkiva. Operacijom se često problem ne može zauvek rešiti. Čak 5-7% osoba koje se operišu zbog hernije diska kasnije opet razviju iste simptome.

 

Tekst objavljen: 11.07.2011.

Update PharmaMedica tim: 09.12.2020.

Komentari