Infekcijski artritis, od dijagnoze do lečenja

infekcijski artritis
Infekcijski artritis je najteži oblik artritisa među zapaljenskim oboljenjima zglobova.

Infekcijski artritis je zapaljenje zgloba koje je uzrokovano mikroorganizmima. Može nastati u sklopu neke sistemske infektivne bolesti kada se mikroorganizmi šire putem krvi iz primarnog žarišta u zglob a ređe, direktom povredom zgloba (traume, hirurške intervencije, punkcije zgloba itd).

autor: Mr sci. med. dr  Snežana Novković, fizijatar-reumatolog Institut za reumatologiju, Beograd


Infekcijski artritis je najteži oblik artritisa među zapaljenskim oboljenjima zglobova, kod koga se uzročnik- mikroorganizam, nalazi u samom zglobu. Ako se oboljenje brzo ne prepozna i ne leči dovodi do razaranja i trajnog oštećenja zahvaćenog zgloba.

Infekcijski artritis mogu uzrokovati bakterije, virusi, gljivice ili paraziti. Faktori rizika za nastanak infekcijskih artritisa su teške hronične infekcije, invazivne intervencije, česta primena glikokortikoida i imunosupresivne terapije kod hroničnih bolesnika, izmenjena odbrambena sposobnost organizma, prisustvo HIV infekcije, rezistentni sojevi mikroorganizma i produženi životni vek.

Infekcija zgloba najčešće nastaje širenjem mikroorganizma putem krvi iz nekog primarnog žarišta, a ređe direktnim unošenjem  u zglob prilikom traume, punkcije zgloba, hiruške intervencije ili širenjem infekcije iz susedne kosti.

 INFEKCIJSKI ARTRITIS-MANIFESTACIJE

Najčešći izazivači bakterijskih artritisa su gram pozitivne i gram negativne koke i bacili, kao i anaerobne bakterije. Među njima se izdvaja zlatni (piogeni) stafilokokus,streptokokus, pneumokokus i gonokokus.

U skoro 90% slučajeva u pitanju je monoartritis- artritis jednog zgloba.

U kliničkoj slici dominira jak bol i otok zgloba, sa lokalno povišenom temperaturom, često i crvenilom, uz poremećaj pokretljivosti zgloba. Mogu biti ispoljene i sistemske manifestacije infekcije: jeza, groznica, malaksalost, povišena temperatura.

Gonokokni artritis se po svojim karakteristikama izdvaja od ostalih bakterijskih artritisa, jer se najčešće javlja kod mladih, zdravih, seksualno aktivnih osoba, češće kod žena. U klinikoj slici pored artritisa i artralgija (bol u zglobu), dominiraju i tenosinovitis (upale tetiva), a česte su i kožne promene (dermatitis).

Virusni artritisi su benigni, prolazni infekcijski artritisi, najčešće izazvani virusom B i C hepatitisa, virusom rubeole, varičele, mononukleoze, adeno, parvo i citomegalovirusima.

Gljivični artritis ili mikotična infekcija zgloba može se javiti u sklopu sistemskih gljivičnih oboljenja. Obično je prolazni i ne dovodi do destruktivnog oštećenja zgloba.

Paraziti mogu izazvati infekciju direktnim ulaskom u zglob ili sekundarno, putem imunskuh kompleksa. Najčešće je u pitanju ehinokokoza, trihinoza ili toksoplazmoza.

INFEKCIJSKI ARTRITIS-DIJAGNOSTIKA

Infekcijski artritis se dijagnostikuje na osnovu izolovanja uzročnika iz sinovijske tečnosti samog zgloba. Ubrzana sedimentacija eritrocita, pozitivan CRP, leukocitoza, kao i ostali parametri akutne faze zapaljenja su nespecifični, ali mogu da nas upute na sumnju o infekciji.

Kod virusnog artritisa registruje se limfocitoza, a kod parazitarnog eozinofilija. Za postavljanje dijagnoze od značaja je i registrovanje primarnog infektivnog žarišta ili sistemske infekcije.

Radiološki pregled zgloba u početku je nespecifičan, ali već posle 2-3 nedelje trajanja i ne lečenja bolesti, javljaju se destruktivne promene u zglobu. Kao savremenije i preciznije tehnike u dijagnostici koriste se ultrazvuk zgloba (UZ), kompjuterizovana tomografija (CT), scintigrafija i magnetna rezonanca (MRI).

INFEKCIJSKI ARTRITIS-LEČENJE

Lečenje zavisi od izolovanog mikroorganizma.

Kod bakterijskog artritisa primenjuje se dvojna ili trojna antibiotska terapija po antibiogramu (intravenska, intramuskularna i oralna), u trajanju od najmanje mesec dana, pa do 3 meseca. Drenaža zgloba vrši se punkcijom ili u vidu hiruške drenaže, ponekad i svakodnevno.

Kod tuberkuloznog artritisa primenjuje se kombinacija tuberkulostatskih lekova u trajanju od najmanje 3, pa do 6 meseci.

Virusni artritisi su prolazni i zahtevaju samo simptomatsko lečenje- antireumatici i polivitaminska terapija.

U lečenju gljivičnih artritisa primenjuju se antimikotici, kao i lekovi protiv parazita u kombinaciji sa kortikosteroidima, u lečenju parazitarnih infekcija.