Osteoporoza

Osteoporoza je bolest krhkih kostiju zbog koje svaka druga žena iznad 50.godine doživi u toku života bar jedan lom. Osteoporoza se ne može lečiti. Stvaranje nove kosti se ne može izazvati upotrebom lekova ali adekvatnom terapijom može se sprečiti njeno dalje napredovanje.


Dokazano je da samo nekoliko promena u načinu života smanjuju rizik od nastanka osteoporoze to su: redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, izbegavanje preteranog unosa alkohola kao i unos dovoljnih količina kalcijuma.

Osteoporoza predstavlja stanje koje odlikuje smanjena gustina kostiju, usled čega one postaju krte i sklone lomljenju čak i pri minimalnom opterećenju.

Kako nastaje osteoporoza?

Kosti su metabolički vrlo aktivan organ u kome postoji ravnoteža izmedju procesa degeneracije i procesa izgradnje nove kosti tj remodeliranja. U osnovi osteoporoze je ova ravnoteža poremećena i to u korist procesa razgradnje.

Da li je gubitak koštane mase „normalan“ proces?

Koštana masa se sa rastom povećava i finalna veličina skeleta je genetski determinisana. Koštana masa najveću čvrstinu dostiže oko 17-te godine kod devojčica i 20-te kod dečaka. Koštana masa ostaje nepromenjena tokom reproduktivnog perioda žene i muškarca nakon kog se smanjuje i to za 0.3-0.5% godišnje. Kod žena neposredno pre i u toku menopauze ovo smanjenje je veće i iznosi od 2-3% godišnje. Desetak godina nakon nastanka menopauze brzina gubitka koštane mase se vraća na nivo gubitka kod muškaraca.

Da li to znači da je osteoporoza bolest žena?

Osteoporoza je načešća kod žena u menopauzi što je povezano sa sniženjem nivoa estrogena ali ona nije isključivo vezana za žene već mogu da obole i muškarci u andropauzi i alkoholičari. Poseban oblik osteoporoze je senilna osteoporoza koja se podjednako javlja kod oba pola. Javlja se kod osoba posle sedamdesete godine starosti i to kao posledica neodgovarajućeg metabolizma kalcijuma. Jačini bolesti doprinose još i pušenje, anoreksija, sedalni način života, konzumiranje većih količina kafe (više od 5 kafa dnevno), ishrana bogata proteinima, unos velikih količina soli, smanjen unos kalcijuma itd.

Koji su simptomi bolesti tj stanja?

Sam gubitak koštane mase najčešće ne uzrokuje simptome sve do trenutka preloma. Dešava se da pacijenti čak ni tada nemaju simptome, samo je kod jednog dela pacijenata fraktura je praćena bolom. Bolovi mogu biti akutni ili hronični i obično zrače ka okolnim strukturama.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnozu osteoporoze postavlja lekar posle osteodenzitometrije. Osteo-denzitometrija je dijagnostički metod kojim se meri gustina kostiju koja se izražava T scorom. Na osnovu vrednosti T scor-a lekar propisuje odgovarajuću terapiju. Terapija može da bude hormonska ili bifosfanatima.

Koja su neželjeni efekti hormonske terapije?

Prilikom korišćenja hormonske terapije kao i prilikom upotrebe lekova uopšte, mogu se javiti i neželjeni efekti. Važno je napomenuti da se neželjena dejstva mogu javiti a nisu obavezni pratilac terapije. Najčešća neželjena dejstva koja se povezuju sa hormonskom terapijom jesu napetost u grudima i nadimanje stomaka kao i povećan rizik od duboke venske tromboze. Podaci kojima se karcinom dojke dovodi u vezu sa hormonskom terapijom su kontraverzni. Značajnog povećanja rizika bar u prvih 5 godina lečenja nema.

Šta su to bifosfonati i koja su neželjena dejstva ovih lekova?

Bifosfonati su lekovi koji smanjuju nivo razlaganja tj gubitka kostiju. Neželjena dejstva su retka i pravilnom upotrebom leka ona se mogu izbeći. Najčešća neželjena dejstva uključuju gastrointerstinalne poremećaje i to iritaciju jednjaka, bolove u stomaku i mišićima, mučninu. Bifosfonati se jako loše resorbuju pa se pacijentima preporučuje uzimanje ovih lekova ujutru na prazan stomak sa čašom vode. Kako bi se neželjeni gastrointerstinalni efekti izbegli preporučuje se da osoba lek uzima u stojećem položaju i da 30 minuta po uzimanju leka šeta i ne uzima hranu i piće.
Kako smanjiti rizik od nastanka osteoporoze?
Dokazano je da samo nekoliko promena u načinu života smanjuju rizik od nastanka osteoporoze to su: redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, izbegavanje preteranog unosa alkohola kao i unos dovoljnih količina kalcijuma.

Koje su to „prave’’ doze kalcijuma?

Jedinstvena prava doza kalcijuma ne postoji. Ona zavisi od starosti čoveka kao i njegovog sve ukupnog zdravstvenog stanja, pola itd. Preporučene dnevne doze su: za bebe od 400-600mg dnevno, za decu starosti od 4-8 godina, 800mg, za adolescente ( 9-18 godina) 1300mg, za osobe starosti od 19-50 godina 1000mg a za osobe starosti od 51-70 godina 1200mg. Da bi resorpcija tj iskoristljivost kalcijuma bila adekvatna potrebno je unositi i odredjene količine vitamina D. Preporučene dnevne doza vitamina D su 400-800 I.U a kod starijih 600-800 I.U.

Koji su prirodni izvori kalcijuma?

Ukoliko na svom jelovniku redovno imate namirnice koje sadrže kalcijum nije neophodno uzimati preparate kalcijuma u preventivne svrhe. Preparate kalcijuma treba uzimati ukoliko imate povećan rizik od nastanka osteoporoze ili već imate osteoporozu. Najbolji izvor kalcijuma je mleko. U 100ml mleka ima oko 120 mg kalcijuma. Bogati kalcijumom su i mlečni proizvodi, kelj, tofu, riba, orah, karfiol, semenke suncokreta, soja. Biološka raspoloživost kalcijuma iz mleka je veća nego iz biljnih namirnica. Neke biljke poput spanaća sarže velike količine kalcijuma ali zbog prisustva oksalne kiseline grade se kompleksi koji onemogućavaju njegovu resorbciju.

napisala: mr ph. spec Jasmina Jović Novaković

Komentari