Sportske povrede

Sadržaj teksta

Izašli ste iz „zimskog sna“ i verovatno se sa prvim sunčevim zracima u Vama javio zov divljine, trkačkih staza ili ipak dodir sprava u teretanama ali, opasnost vreba – sportske povrede. Ne postoji niko ko se makar jednom nije susreo sa bolom u mišićima, tetivama ili ligamentima, oteklim zglobovima ili uganućima i prelomima. U eri sedećih naučenjaka gde nam tempo života diktira neko drugi a ne mi sami, gde nas gojaznost vreba u ogledalu  a vrhunsku zabavu nam predstavlja sedenje pred ekranom televizora ili kompjutera, zanemarujemo činjenicu da naš organizam ne sagoreva unete kalorije a srce ne kuca dovoljno brzo. Želeći da sve ovo ispravimo bacamo se na sportske aktivnosti. Nedovoljno pripremljeni ali sa entuzijazmom, i sasvim očekivano nastaju prvi problemi, bol u mišićima i brzo zamaranje.


Uzavisnosti od sporta kojim se pojedinac bavi i delovi tela koji su pod povećanim rizikom od povrede se razlikuju. Fudbal na primer, je sport u kome najviše stradaju skočni zglob i kolena dok je rame slaba tačka ukoliko igrate rukomet ili plivate.

Sportske povrede su vrlo česte i u ukupnom broju povreda učestvuju sa 10-15%.

Povredama je najizloženiji uzrast izmedju 20 i 30 godina starosti, dok su svi ostali uzrasti prilično ravnomerno zastupljeni, što je i razumljivo s obzirom da su mlađi ljudi po prirodi aktivniji.

Lečenje povreda

Postoje mnogi pristupi lečenju sportskih povreda u zavisnosti naravno od stručnosti kadra koji pristupa povredjenom. Uglavnom su to sami povredjeni, njihovi partneri, treneri i na kraju mada najznačajniji – lekari.

Osnovni principi lečenja sportskih povreda sagledani su u RICE proceduri. Rest (mirovanje), Ice (led), Compression (kompresija) i Elevation (elevacija). Rehabilitacija u akutnoj fazi se fokusira na smanjenje inflamatornog odgovora. Slova RICE sumiraju metode korišćene u kontroli inflamacije i bola.

1. Imobilizacija (pošteda, mirovanje)

Kako bi što brže došlo do saniranja povrede preporučuje se mirovanje, u narodu obično poznato kao pošteda. Mirovanje u zavisnosti od razmera povrede može biti delimično ili potpuno. Vrlo je teško izbalansirati korist od mirovanja kao zaštitne mere, u odnosu na negativne rezultate koje može da donese. Mirovanjem se smanjuje opasnost od pojave hematoma, ili krvarenja iz povredjenih tkiva.

2.Hladjenje

primenjuje se odmah nakon povrede više puta u toku dana (preporučuje se ne više od tri puta) u intervalima od 15 minuta i ne duže od 48 sati. Ovde treba voditi računa da koža nije u direktnom dodiru sa ledom jer može doći do promrzlina, već da se izmedju nalazi barijera, tipa plastične kese ili gumene obloge. Led smanjuje lokalni metabolizam i potrebe za kiseonikom. Novija istraživanja su pokazala da led smanjuje sekundarne povrede, koje nastaju nakon mišićnoskeletnih povreda, usporavajući nastanak hipoksije i enzimske reakcije. Osim toga led kontroliše bol i lokalno štiti mišić. U cilju smanjenja zapaljenskih efekata, led je najefikasniji kada se koristi u kombinaciji sa kompresijom.

3. Kompresija

Obično se vrši elastičnim zavojem ali može i običnim, fiksacionim. Prilikom upotrebe zavoja ili drugih steznika, obratiti pažnju da se ne ugrozi krvotok povređenog dela tela. Postavljanje zavoja ne sme da pojačava bol. Ako stavljanje kompresije uzrokuje bol, znači da je suviše črvsto postavljena. Pravilno primenjena kompresija proizvodi veći pritisak distalno od mesta povrede, dok se proksimalno pritisak smanjuje.

4. Elevacija

Povređenu osobu treba postaviti u ležeći položaj kako bi se sama povreda stavila u najvišu tačku tela. Kod povrede donjih ekstremiteta povređeni deo treba da bude podignut iznad nivoa kuka, a kod povrede gornjih ekstremiteta, iznad nivoa srca.

Elevacijom se dotok krvi smanjuje a povećava venski i limfni odliv sa povređenog mesta.

U cilju ublažavanja bolova prilikom sportskih povreda mogu se koristiti lekovi koji pripadaju grupi nesteroidnih antireumatika i to oralno u obliku tableta ili, što je mnogo bolje lokalno u obliku gelova ili krema.

Sprečite obnovu povrede

Sa novim treningom treba početi tek po prestanku bola. Proverite sa svojim lekarom da li je povreda u potpunosti zacelila pre nego što ponovo krenete sa sportskim aktivnostima.

Kao osnove preventive kod sportskih povreda preporučuje se sledeće:

•          Obavezno se zagrejte pre bilo kakve sportske aktivnosti.

•          Nabavite kvalitetnu (ne obavezno i skupu!) obuću i odeću.

•          Zglobove zaštitite bandažerima

•          Budite umereni u vežbanju

•          Obavezno unosite dosta tečnosti, najbolje vode

•          Odmor između treninga trebao bi da bude najmanje 48 sati.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
Innopea_300x300px
CG-19-INSTA-696x696
Tendocilinn_baner_300x600px_ver-2