Pandemija korona virusa iz korena je uticala na sve segmente života i promenila naše navike i rutinu. O zdravlju se mnogo više razmišlja i govori, ali veliki broj pregleda, milom ili silom, stavljen je stand by. Upravo ovakva situacija je i sa odlascima na redovne stomatološke preglede. Zato je važno znati da bolest desni ide mnogo dalje od usne duplje, te je redovna poseta stomatologu neophodna ukoliko želimo da budemo zdravi.
Parodontopatija je jedna od najčešćih bolesti savremenog čoveka. Uz karijes spada u dva najozbiljnija stanja koja utiču na zdravlje zuba. I ne samo zuba. Naime, nove studije ukazuju da je bolest desni povezana sa mentalnim zdravljem, ali i sa autoimunim, kardiovaskularnim i kardiometaboličkim bolestima.
Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, skoro polovina ljudi u ovoj zemlji starijih od 30 godina ima neki oblik parodontalne bolesti. Kako smo stariji i učestalost bolesti desni se povećava, pa se tako više od 70% starijih od 65 godina suočava sa parodontopatijom ili nekom drugom bolesti desni.
Da li bolest desni može biti povezana sa razvojem drugih bolesti?
Iako se do sada nije mnogo znalo o povezanosti lošeg oralnog zdravlja i različitih hroničnih i mentalnih bolesti, obimna studija sprovedena u Velikoj Britaniji dala je odgovore na mnoga pitanja.
Prvo, studija je pokazala izraženu povezanost bolesti desni sa stanjem mentalnog zdravlja, pre svega anksioznošću i depresijom koje su se razvile kod 37% pacijenata sa oboljenjima desni. Loš zadah, klimanje zuba i njihov gubitak dovode do smanjenog samopouzdanja i (samo)isključivanja iz različitih društvenih aktivnosti.
Takođe, bolesti desni mogu dovesti i do funkcionalnih problema u ishrani i trpljenje bola.
Kada govorimo o autoimunim bolestima kao što je reumatoidni artritis, dijabetes, artritis i psorijaza, one su se razvile kod 33% osoba koje pate od bolesti desni, a koji su učestvovali u istraživanju.
Takođe, studija je pokazala da kod pacijenata koji pate od bolesti desni postoji 18% veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, 26% veći rizik od dijabetesa tipa 2 i 7% veći rizik od razvoja drugih kardiometaboličkih poremećaja.
Pušenje i alkohol kao faktori rizika
U faktore rizika bolesti desni spadaju i pušenje i konzumacija većih količina alkohola.
Ove štetne životne navike mogu imati refleksije ne samo na naše oralno zdravlje, nego i na kardiovaskularni sistem. Ipak, i cigarete i alkohol nisu samo zajednički faktor rizika, nego, pokazuju istraživanja, i više od toga.
O povezanosti bolesti desni i srčanih oboljenja još uvek se raspravlja, ali jedan broj naučnika kao vezu između ovih bolesti vidi u – upali.
Zapravo, upalni proces predstavlja odgovor organizma na neki patogen. Ako upala traje duže, može doći do oštećenja tkiva i organa. Tako je i sa upalom desni koja lančano izaziva upalu i u kardiovaskularnom sistemu.
Za bolesti desni i kardiovaskularne bolesti ”krivac” se traži i u infekciji.
Neki naučnici tvrde da bakterije iz desni mogu, putem krvi, dospeti i do udaljenih odredišta kao što je srce.
Kao dokaz ove mogućnosti, istraživači navode da je bakterija Porphyromonas gingivalis upravo ona koja se najčešće pronalazi i u koronarnoj arteriji.
Kognitivni pad i bolest desni
Do nedavno se stomatološke tegobe nikada nisu povezivale sa mozgom i neurološkim stanjima.
Međutim, jedna studija koja je, proučavajući kognitivne performanse, pratila 597 muškaraca do 32 godine starosti, došla je do zaključka da kognitivni pad raste kako se gube zubi.
S obzirom da znamo da su upravo bolesti desni i karijes glavni uzročnici gubitka zuba, može se pretpostaviti uzročno posledična veza sa neurološkim oboljenjima.
Naučnici su i Alchajmerovu bolest povezali da bolestima desni jer infekcija bakterijom Porphyromonas gingivalis podstiče proizvodnju i nakupljanje beta-amiloida u mozgu.
Eksperimenti su čak dokazali i da se jedna vrsta bakterije, koja obično izaziva parodontitis, može naći i u mozgu pacijenata sa Alchajmerom.
Svakodnevno se radi na novim studijama, te nas u budućnosti možda čeka i jedno sasvim drugačije viđenje Alchajmerove bolesti, i, nadamo se, usporavanje ili zaustavljanje neurodegeneracije kod pacijenata.
Paradontoza i kancer
Poslednjih godina se bolesti desni povezuju i sa rizikom od pojave kancera.
Iako izgleda da između ovih bolesti nema dodirnih tačaka, istraživanje objavljeno u časopisu Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention pokazalo je da žene koje pate od paradontoze imaju veći rizik od raka dojke.
U dodatno većem riziku su žene koje puše ili koje su nedavno ostavile cigarete.
Naime, žene koje konzumiraju cigarete, pa čak i one koje su cigarete ostavile pre 20 godina, i koje imaju paradontozu imale su 36% veći rizik od raka dojke. Da li su ”krivci” bakterije koje iz usne duplje stižu do drugih organa, još uvek se ne može pouzdano reći. Ali…
Jasno je da je bolest desni učestala i veoma neprijatna. Možemo li razvoj ovih bolesti prevenirati?
U velikoj meri – da.
Pre svega vođenjem zdravih stilova života i redovnom higijenom usne duplje. Naime, plak na našim zubima je lepljiv, pa se na njemu sakuplja veliki broj bakterija. Ukoliko zube ne peremo redovno, može se stvoriti otok na desnima, upalni proces, infekcija i na kraju gingivitis.
Ukoliko se nastalo stanje ne leči, ishod je kompleksnija i opasnija bolest koja slabi potporne strukture zuba – parodontitis.
Zato, volite svoje zube i negujte njihovo zdravlje. Oni vam ne omogućavaju samo da bez problema zagrizete omiljenu hranu ili da imate lep osmeh. Oni su i čuvari drugih organa.
Povezano sa ovom temom: Da li ste sigurni da pravilno perete zube?
