Cistitis predstavlja zapaljenje mokraćne bešike, čiji su osnovni simptomi čest nagon i peckanje prilikom mokrenja kao i bol u donjem delu stomaka. Prema statistikama čak 85% cistitisa uzrokovano je bakterijama koje čine uobičajenu crevnu i vaginalnu floru. U preostalih 15% upalu mogu prouzrokovati virusi, gljivice, alergijske reakcije ili neki lekovi.

Najvažije preporuke za oba pola:

Uzimajte lek prema preporuci koju ste dobili od lekara ili farmaceuta!

Čak i ako se osećate dobro nakon nekoliko dana nemojte prekidati terapiju, ispoštujte preporučenu dužinu trajanja terapije!

•        ne odlažite mokrenje

•        usvojite naviku da mokrite svaka 2 do 4h, a isto tako i neposredno nakon polnog odnosa

•        izbegavajte usko donje rublje i pantalone

•        preporučuje se nošenje pamučnog, a ne donjeg rublja od sintetike

•        nakon mokrenja ili obavljene velike nužde genitalno područje treba brisati od napred prema pozadi

•        izbegavajte prekomerne količine pića koja iritiraju mokraćnu bešiku (alkoholna, gazirana i pića s kofeinom)

Prisutnost klica u bešici predstavlja neophodni element za pojavu cistitisa, ali sama po sebi nije za to dovoljna. Neophodno je da u tome učestvuju i drugi faktori, kao što su: zastoj urina u bešici, kongestija karličnih organa kao posledica trudnoće, menstruacije, hladnoće, prolaps uterusa, ili traumatske lezije (zbog kamenaca, kateterizacije); slabi higijenski uslovi, intenzivna fizička aktivnost. Rizični faktori mogu biti i razni oblici kontracepcije – dijafragma i spermicidi, kojima su premazani kondomi, česti polni odnosi i loša navlaženost vagine. Često menjanje partnera također predstavlja faktor rizika za razvoj cistitisa.

Najčešći uzročnik upale bešike je bakterijaEscherichia coli. Ona je prirodni stanovnik creva i čini normalnu crevnu foru, što znači da je njeno prisustvo u crevima potpuno bezopasno. Problem nastaje kada izađe iz creva i mokraćnim kanalima stigne do bešike što i nije teško s obzirom na anatomsku blizinu digestivnog i polnomokraćnog sistema. Bakterije koje dospeju u bešiku obično se uklanjaju tokom mokrenja. Međutim, ako bakterije ostanu u bešici, lako i brzo se razmnožavaju što dovodi do upale.

Kada se upala razbukta javlja se stalni nagon za mokrenjem (na pola sata i češće), prilikom mokrenja postoji osećaj peckanja i žarenja. Kod većine ljudi prisutan je i bol u donjem delu stomaka. Tokom upala mokraća menja boju i miris. Osim ovih, na upalu bešike upućuju i povišena temperatura, groznica, mučnina, povraćanje, umor, bol u krstima i slabinama. Ponekad simptomi i nisu jasno izraženi pa se upala otkriva laboratorijskim analizama urina koje se rade zbog dijagnostikovanja neke druge bolesti. Upala bešike i stalni nagon za mokrenjem može da se emotivno vrlo loše doživljava, što je posebno izraženo kod starijih osoba. One u želji da ove simptome prikriju postaju smušene i nesigurne.

Problem infekcije mokraćnog trakta može se javiti bez obzira na starost, od novorođenčeta pa nadalje. Žene su sklonije razvoju cistitisa zbog svoje kraće uretre (bakterije ne moraju daleko putovati do bešike) i zbog relativno kratkog razmaka između otvora uretre i anusa. Najčešći je kod polno aktivnih žena u dobi od 20 do 50 godina, ali se može pojaviti i kod polno neaktivnih ili devojčica. Kod žena u menopauzi upala bešike može da preraste u hroničan problem. U menopauzi dolazi do hormonskih promena. Smanjuje se lučenje estrogena čija je jedna od uloga održavanje zdravlja vaginalne sluznice. U menopauzi vaginalna sluznica se menja, postaje suva, osetljivija i podložnija delovanju bakterija.

Cistitis je redak kod muškaraca s anatomski normalnim urinarnim traktom. Stariji muškarci su skloniji upalama bešike. Najčešće su ove upale kod njih posledica uvećane prostate koja stvara pritisak pa prilikom mokrenja deo mokraće zaostaje u bešici što pogoduje razvoju bakterija.

Kod nepokretnih ili slabo pokretnih bolesnika upale bešike su uobičajena stvar. One obično nastaju kao posledica nošenja katetera. Zbog čestog menjanja katetera ili njegovog nepravilnog postavljanja mokraćna cev se oštećuje i biva podložna infekciji.

Dijagnoza cistitisa

Lekar obično samo na osnovu simptoma može postaviti dijagnozu cistitisa ali tek laboratorijskom analizom urina može se utvrditi uzročnik, što je najbitnije za terapiju. U urogenitalnom traktu čoveka kao normalan stanovnik mikroflore nalazi se manji ili veći broj E. coli pa samo detektovanje njenog prisustva ne potvrđuje dijagnozu. Infekcija postoji ako se u mokraći nalazi veliki broj bakterija (100.000 ili više u 1 ml mokraće) iste vrste, ili čak i manji broj, ali vrlo patogenih bakterija.

Prilikom analize urina da bi rezultati bili merodavni treba pravilno uzeti uzorak. Uzorak se uzima nakon što pacijent tri sata nije mokrio, ali najbolje je prvi jutarnji urin. Najčešće se koristi metoda čistog srednjeg mlaza. S prvim mlazom isperu se bakterije koje su prisutne u vagini ili vrhu penisa. Ove bakterije obično nisu uzročnici upale ali njihovo prisustvo u urinu može da zbuni i odvede doktora prilikom određivanja terapije na pogrešan put. Važno je uzeti drugi mlaz. Urinokulturom se određuje vrsta bakterije koja je prisutna u urinu (antibiogram).

Lečenje

Blagi slučajevi akutnog cistitisa mogu nestati spontano bez lečenja. Međutim, zbog opasnosti od širenja infekcije na bubrege, obično se preporučuje lečenje. Takođe, zbog visoke smrtnosti u starijoj populaciji, preporučuje se brzo započinjanje lečenja. Cistitis se leči antibioticima koje lekar propisuje na osnovu rezultata antibiograma. Najčešće se koriste: trimetoprim – sulfametoksazol (ili kotrimoksazol), nitro-furantoin, amoksicilin (sam ili u kombinaciji s klavulanskom kiselinom), cefalo-sporini, fluorohinoloni.

Preventivne mere mogu smanjiti simptome i sprečiti vraćanje infekcije. Kojih saveta se treba pridržavati?

Za sprečavanje i lečenje upale bešike potrebno je da se pije dosta tečnosti, uključujući i vodu. Dosta tečnosti smanjuje koncentraciju bakterija u mokraći i dovodi do češćeg mokrenja čime se bakterije ispiraju iz bešike. Sve bakterije izazivači upala se brzo razmnožavaju. Ako se unosi manje tečnosti, mokraća se duže zadržava u bešici, bakterija ima više pa su i simptomi izraženiji. Svaka tečnost podstiče mokrenje, tako da ne morate da pijete samo urološki čaj, preporučuju se sokovi od brusnice i borovnice. Žene bi trebale da održavaju higijenu intimnog dela tela upotrebljavajući blagi sapun neutralnog pH, izbegavaju upotrebu drugih sapuna, penušavih kupki, pudera i spreja za održavanje intimne higijene, jer deluju nadražujuće i time podstiču upalu i infekciju. Muškarci treba da izbegavaju sve ono što može iritirati prostatu i to: hladnoću, sedenje na hladnom, alkohol i gazirana pića, jače začine, ljutu hranu,vožnju biciklom.

napisala: mr ph. spec. Daliborka Tišić