Zapaljene prostate, sprovedite propisanu terapiju do kraja

Upala prostate ( prostatitis) pogađa veliki deo muške populacije. Simptomi bolesti nisu specifični već se poklapaju sa simptomima drugih bolesti urogenitalnog trakta a često ih i nema. Leči se antibioticima. Terapija je dugotrajna i bez obzira na to što su simptomi nestali, mora se sprovesti do kraja kako bi došlo do izlečenja.

Kod muškaraca mlađih od 50 godina prostatitis je najčešća urološka dijagnoza dok je kod starijih na trećem mestu iza benignog uvećanja i raka prostate. Najčešći uzrok nastanka upale prostate je bakterijska infekcija i to bakterijama iz porodice Enterobacteriaceae koje potiču od normalne crevne flore. Na koji način prostata biva inficirana još uvek se pouzdano ne zna. Smatra se da mikroorganizmi do nje dolaze putem zaražene mokraće ili da potiču iz debelog creva. Upala prostate ne mora da bude isključivo infektivnog karaktera. Ona može nastati i usled nekih neuro-mišićnih i autoimunih bolesti kao i mehaničkih povreda.

Simptomi upale prostate nisu specifični. Prisutni su i u slučaju drugih bolesti urogenitalnog sistema a nekada i izostaju. S druge strane dešava se i da budu izraženi i nastupe naglo pa pacijent traži hitnu specijalističku pomoć. Javljaju se bolovi ispod i iza polnog organa, u donjem delu stomaka i leđa. Mokrenje je otežano, bolno i učestalo, posebno noću. Iz mokraćne cevi javlja se gnojan a ponekad i krvav iscedak. Pacijent je umoran i ima povišenu temperaturu.

Dijagnoza upale prostate postavlja se na osnovu razgovora sa pacijentom, fizikalnim pregledom (uključujući i pregled prostate prstom kroz završni deo debelog creva), laboratorijskim analizama urina, semene tečnosti itd. Kada se sumnja da je uzročnik upale polno prenosivi obavezno se radi i analiza brisa mokraćne cevi. U nekim slučajevima neophodna je ultrazvučna i radiološka dijagnostika.
Lečenje se sprovodi antibioticima uz strogo mirovanje kao i primenom analgetika, u slučaju da su bolovi jaki. Režim ishrane mora biti takav da obezbedi mekanu stolicu jer tvrda stolica uzrokuje jake bolove zbog pritiska na upaljenu prostatu. Savetuju se i tople sedeće kupke. Upala prostate poprima hronični tok ukoliko tegobe traju duže od tri meseca. Bolovi su umereniji a tegobe blaže u odnosu na akutni oblik. Bolovi se osećaju u predelu između čmara i mošnica, ispod pupka, u spoljnom polnom organu, preponi ili krstima. Mokrenje je otežano, mlaz isprekidan i oslabljen. Pacijent može da ima problema sa seksualnom funkcijom a kod nekih prisutan je bol tokom i nakon ejakulacije. Hronična upala prostate leči se antibioticima. Terapija obično traje 4-12 nedelja. Često se dešava da nakon što se simptomi povuku pacijenti samoinicijativno prekidaju terapiju što za posledicu ima povratak simptoma bolesti. Ukoliko je upala prostate uzrokovana polno prenosivim uzročnicima kao što su: hlamidija ili ureaplazma, dijagnostika i lečenje partnera su neophodni.

Upala prostate, ne može direktno uzrokovati karcinom prostate. Novija saznanje ukazuju da oksidativan stres koji je uzrokovan dugotrajnom upalom i posledično oštećenje genoma predstavljaju jedno od početnih događanja u nastanku raka. Samim tim mere prevencije upale kao i bezkompromisno lečenje kada upala postoji, dobijaju na važnosti.
U ranoj detekciji raka prostate koristi se krvni test PSA- prostata specifičan antigen test. Kod pacijenata koji imaju upalu prostate vrednosti PSA mogu biti lažno povećani što uzrokuje paniku. Međutim, ove vrednosti po završetku terapije i prestanku simptoma se vraćaju na normalu.

Određena stanja ali i medicinski zahvati povećavaju rizik za nastanak upale prostate: postavljanje katetera ili drugih instrumenata u mokraćnu cev, analni seks, urinarne infekcije, nekontrolisana seksualna aktivnost, fiksiran položaj tela (npr dugotrajno sedenje), prekomerno konzumiranje alkohola, dugotrajno suzdržavanje od mokrenja.

Komentari