Folna kiselina, folati ili vitamin B9, u čemu je razlika

folna kiselina folati

Folna kiselina je sintetski oblik vitamina B9 koji se nalazi u suplementima ili hrani koja je obogaćena ovim vitaminom. Prirodni oblik vitamina B9 su folati i prisutni su u hrani. I folati i folna kiselina posle unosa u organizam podležu metabolizmu, pri čemu prelaze, tj. konvertuju se u aktivnu formu.


Vitamin B9 je najpoznatiji po važnosti za pravilan razvoj ploda, ali ima i čitav niz drugih uloga u organizmu.

Adekvatan unos vitamina B9 povezan je sa pozitivnim uticajima na zdravlje, kao što je smanjeni rizik od urođenih oštećenja neuralne cevi, prevencija raka i sniženje nivoa homocisteina. Posebno je važno da vitamina B9 u organizmu ima dovoljno u periodu ubrzanog deljenja ćelija, odnosno u trudnoći i detinjstvu.

Folat je prirodni oblik vitamina B9

Naziv folat je izveden od latinske reči “folium”, što znači list. Najznačajniji prehrambeni izvori su zeleno lisnato povrće, mahunarke, integralne žitarice, meso, citrusi i kvasac. Folati su termolabilni (osetljivi na visoke temperature), pa se termičkom obradom namirnica skoro 90% ovog vitamina uništava. Zbog osetljivosti na svetlost dobar deo se gubi i tokom skladištenja namirnica u magacinima. Upravo zato deficit ovog vitamina u organizmu nije retkost, iako su dnevne potrebe male i ishranom ih je lako zadovoljiti (na primer, samo 150 g svežeg spanaća obezbeđuje dovoljno folata) i neophodna je suplementacija.

Folat je generičko ime za grupu srodnih jedinjenja sa sličnim hranljivim svojstvima. Posle unosa u organizam najveći deo folata iz hrane se pod uticajem enzima u digestivnom sistemu konvertuje u aktivni oblik, odnosno u levomefolnu kiselinu ili 5-metiltetrahidrofolat (5-MTHF) pre nego što uđe u krvotok.

Folna kiselina je sintetski oblik vitamina B9

Folna kiselina je prisutna u suplementima ili hrani koja je obogaćena ovim vitaminom. Kao i folati i folna kiselina se mora konvertovati u aktivni oblik, ali za razliku od folata celokupna količina se ne konvertuje na nivou creva, već se to dešava i u jetri i nekim drugim tkivima. Konverzija folne kiseline u aktivan oblik je kod nekih ljudi usporena (postoji smanjena ili onemogućena aktivnost enzima), pa se može desiti da se nemetabolizovana folna kiselina nađe u krvotoku, posebno ukoliko se suplementi unose istovremeno sa hranom koja je obogaćena folnom kiselinom.

Postoji zabrinutost stručne javnosti oko povezanosti viših nivoa nemetabolizovane folne kiseline i razvoja bolesti poput karcinoma i demencije. Neophodna su dodatna istraživanja kojih za sada nema, kako bi se povezanost potvrdila ili opovrgla.

Kao bolja opcija preporučuju se suplementi koji sadrže 5-metiltetrahidrofolat, odnosno aktivni oblik folne kiseline. Takva forma vitamina ne zahteva enzim za pretvaranje u biološki aktivnu formu. A genetika kaže da svaki drugi čovek ima neku genetsku varijaciju ovog enzima koja ga usporava ili onemogućava.

Folna kiselina i uticaj na zdravlje

Nedostanak vitamina B9 tokom trudnoće povezan je sa oštećenjima neuralne cevi u odojčadi, kao što su malformacije mozga, kičme i/ili kičmene moždine. Takođe, može doći do greški u formiranju srca i urinarnog trakta fetusa. Urođene srčane mane viđaju se u 1 od 100 trudnoća, a spina bifida u 1-2 od 1000.

Visoke količine folata mogu delovati preventivno na razvoj karcinoma dojke, creva, pluća i pankreasa. Smatra se da folati ovaj efekat ostvaruju kontrolišući ekspresiju gena odgovornih za razvoj ovih bolesti. Isto tako, smatra se da niski nivoi folata povećavaju rizik od pokretanja procesa u suprotnom smeru, odnosno stimuliše se deljenje ćelija i rast tumora. Niski nivoi folata povezuju se sa formiranjem nestabilne i lomljive DNK, što takođe povećava rizik od razvoja karcinoma. Sa druge strane, kod osoba kod kojih tumor ili karcinom već postoji unos visokih količina folata može da podstakne rast tumora.

Homocistein je aminokiselina koja se u organizmu normalno stvara tokom metaboličkih procesa. Dokazano je da povećan nivo homocisteina doprinosi razvoju bolesti srca i krvnih sudova. Folati učestvuju u konverziji, tj. pretvaranju homocisteina u metionin, pri čemu se nivo homocisteina smanjuje. Kada nema dovoljno folata konverzija u metionin je smanjena, pa je samim tim nivo homocisteina viši. Iako su istraživanja pokazala da svakodnevni unos folne kiseline može smanjiti nivo homocisteina do 25%, ovo smanjenje ne odgovara i nižim stopama srčanih bolesti, što sugeriše da samo smanjenje nivoa homocisteina nije dovoljno za prevenciju, već se mora delovati i na druge faktore koji doprinose razvoju bolesti.

Veza folna kiselina – vitamin B12

Nedostatak folata i vitamina B12 vodi ka smanjenoj sintezi molekula DNK i prvenstveno je pogođena funkcija tkiva čije se ćelije intenzivno dele.

Anemija koja se javlja zbog njihovog nedostatka je megaloblastna anemija, eritrociti su krupni (makrociti) i vrlo često izmenjenog oblika. Pošto je pogođena sinteza molekula DNK, uz anemiju, javlja se dodatno leukopenija i trombocitopenija.

Pored svega navedenog, deficit folata i vitamina B12 dovodi do pojave simptoma na nivou epitelnog tkiva, a dominantno je pogođen epitel gastrointestinalnog trakta, pa dolazi do zapaljenja jezika (crven, bolan, otečen jezik), dijareje, gubitka apetita.

Deficit vitamina B12 vodi ka pojavi neuroloških simptoma: javlja se periferna neuropatija (poremećen osećaj za dodir, toplotu, bol), često i parestezije (,,mravinjanje“), smanjene su kognitivne funkcije, a dolazi i do depresije i iritabilnosti. Neurološki simptomi mogu biti ireverzibilni ako se na vreme ne preduzmu odgovarajuće mere.

Deficit folata se javlja brže od deficita vitamina B12, iako se u slučaju deficita folata ne javljaju neurološki simptomi. Izuzetno je važno utvrditi da li je anemija nastala zbog deficita folata ili vitamina B12, jer bi primena folne kiseline, u slučaju da postoji  nedostatak vitamina B12, delimično popravila anemiju, ali bi neurološki simptomi napredovali.

Zašto dolazi do manjka vitamina B9 u organizmu

Smanjen nivo u organizmu može nastati usled:

  • neodgovarajuće ishrane koja je siromašna svežim povrćem,
  • postojanja nekih bolesti koje utiču na iskoristljivost ovog vitamina (malapsorpcija kod celijakije ili inflamatorne bolesti creva),
  • povećanih potreba (trudnoća, maligne bolesti, starije osobe),
  • povećanih gubitaka,
  • alkoholizma (zbog smanjenog unosa, ali i zbog smanjene apsorpcije),
  • terapije antibioticima (zbog uticaja na crevnu floru).

Znaci i simptomi nedostatka

  • Povišen nivo homocisteina u krvi
  • Megaloblastna anemija
  • Umor
  • Slabost
  • Razdražljivost
  • Kratak dah

Folna kiselina: preporučene dnevne doze, dijetarni izvori i preporuke u vezi sa suplementacijom

Preporučeni unos folne kiseline je 200 µg dnevno, kod zdravih odraslih osoba. U hrani je najviše ima u džigerici i zelenom lisnatom povrću.

Za terapiju megaloblastne anemije, kao posledice deficita folata, preporučuje se primena folne kiseline 5 mg dnevno, tokom 4 meseca.

Profilaktička primena se savetuje trudnicama, kao i u svim onim slučajevima kada nije moguće otkloniti uzrok deficita (malapsorpcija, kod hemodijalize).

Trudnicama se preporučuje unos 0,4 mg dnevno, 12 nedelja pre začeća, kao i u prvih 12 nedelja trudnoće.

Što se tiče vitamina B12 dnevne potrebe su 2-3 µg, a njime je bogato meso (džigerica), jaja, mleko i mlečni proizvodi. Obično se u razvijenim zemljama unosi dovoljna količina ovog vitamina na dnevnom nivou uobičajenom ishranom. Za njegovu apsorpciju je neophodno prisustvo unutrašnjeg faktora, koji se stvara u želucu.

Pošto je glavni izvor vitamina B12 hrana životinjskog porekla suplementacija se savetuje svima koji te namirnice ne unose (vegetarijanci, vegani).

Mogući sporedni efekti folne kiseline i mere opreza

Uzeta oralno u adekvatnoj dozi folna kiselina je bezbedna, ali kod nekih osoba može da izazove:

  • Neprijatan ukus u ustima
  • Mučninu
  • Gubitak apetika
  • Konfuziju
  • Iritabilnost
  • Poremećaj spavanja

Osobe sa alergijama bi mogle da imaju reakciju na suplemente folne kiseline, pa treba obratiti pažnju na znake alergijske reakcije, kao što su: osip po koži, svrab, crvenilo, otežano disanje.

Folna kiselina može uticati na smanjenje koncentracije u plazmi i smanjenje efikasnosti lekova, kao što su: antikonvulzivi, barbiturati, metotreksat, pirimetamin. Zbog toga se ovim pacijentima ne savetuje uzimanje folne kiseline bez prethodne konsultacije sa lekarom.

 

Tekst objavljen: 24.11.2019.

Update PharmaMedica tim: 11.12.2020.

Komentari