Lupus, simptomi, dijagnostika, lečenje

Lupus

Lupus je hronična bolest imunog sistema. Nastaje kada imune ćelije napadaju vlastita zdrava tkiva i organe, dovodeći do zapaljenja i oštećenja tkiva. Simptomi mogu biti ograničeni na kožu mada su česti bolovi i zakočenost u zglobovima. U težim oblicima može oštetiti srce, bubrege, pluća i ostale vitalne organe. Ne postoji specifičan, ali postoje mnogobrojni nespecifični lekovi koji mogu da olakšaju simptome i smanje oštećenja tkiva i organa.


Kako se lupus manifestuje?

Bol u zgolobovima i mišićima je najčešće prvi znak lupusa. Bol se javlja simetrično na obe strane tela najčešće na zglobovima ručja, šake, prstiju i kolena. Zglobovi mogu biti crveni i topli na dodir. Za razliku od reumatoidnog artitisa lupus uglavnom ne uzrokuje trajno oštećenje.

Najpoznatiji simptom lupusa je crvenilo kože u obliku leptira na obrazima i korenu nosa. Problemi sa kožom takođe uključuju crvenilo ili osip na drugim delovima tela (vrat i ruke najčešće). Promene mogu nastati i na sluzokožama, najčešće onoj u ustima.

Nokti postaju lomljivi ili čak otpadaju. Promenjene su boje sa crvenim ili plavim tačkicama na korenu nokta. Simptomi su posledica zapaljenja malih krvnih sudova. Javljaju se i promene na kosi. U periodima aktivne bolesti postaje tanja i lomljiva ili čak opada u pramenovima. Po smirivanju aktivnosti bolesti i kosa se oporavlja.

Osobe obolele od lupusa su izuzetno osetljive na izlaganje suncu ili drugim izvorima ultravioletnog zračenja. Izlaganje UV zracima može izazvati osip na predelima kože izloženim suncu, ali i pogoršati druge simptome lupusa. Kod većine osoba javlja se osećanje iscrpljenosti.

Kod mnogih je ono toliko izraženo da utiče na svakodnevne dnevne aktivnosti. Blago povišena telesna temperatura je takođe čest simptom i neobjašnjiva temperatura može biti i prvi znak bolesti. Može se razviti i Raynaudov sindrom. Prsti ruku i nogu postaju bolni i ukočeni, a često i poplave ili ublede prilikom izlaganja hladnoći ili emotivnom stresu.

Kako se postavlja dijagnoza?

Na samom početku bolest može da liči na reumatoidni artritis zbog bolova u zglobovima i njihove otečenosti, ili na fibromialgiju zbog iscrpljenosti i bola. Ono što uz ove simptome izdvaja lupus su karakteristične promene na koži. Od laboratorijskih testova dijagnostici najviše pomaže nivo antinuklearnih antitela (ANA). Biopsija kože ili zahvaćenog organa doprinosi sigurnosti dijagoze. Bolest počinje između 20 i 40 godine i 10 puta je češća kod žena.

Kontrola simptoma

Ne postoji specifičan lek, ali se mnogobrojna sredstva koriste u kontroli simptoma.

Za promene na koži koriste se kortikosteroidne kreme, a nesteroidni antiinflamatorni lekovi za bolove u zglobovima i povišenu temperaturu. Antimalarični lekovi pomažu kod bolova i otečenosti zgobova i kožnih promena. Kod jače izraženih simptoma koriste se kortikosteroidi ili imnosupresivna terapija. U kontroli simptoma pacijent može učestvovati i sam izbegavanjem izlaganja suncu, prestankm pušenja, redovnom fizičkom aktivnosti, tehnikama smanjenja stresa uz dovoljno dnevnog odmora i noćnog sna.

Znaci napredovanja bolesti

Kod bolesnika kod kojih se lupus ne ograniči na kožnu formu razvija se sistemski lupus i njegovim napredovanjem dolazi do oštećenja unutrašnjih organa. Kod oko tri četvrtine obolelih, bolest se manifestuje na bubrezima uzrokujući otoke nogu ili skočnih zglobova i oštećenje bubrežne funkcije. U najčešće srčane probleme spadaju zapaljenje srčanog omotača i koronarna bolest srca zbog povećane sklonosti stvaranja plakova.

Čest je i bol u grudima i otežano disanje koga kod oko jedne trećine obolelih uzrokuje zapaljenje tkiva oko pluća. Ukoliko bol u grudima nije povezan sa promenama na srcu i plućima onda dolazi od zapaljenja grudnih mišića ili rebarnih zglobova.

S napredovanjem lupusa, ali i sa lekovima koji se koriste u njegovom lečenju povezani su bolovi u stomaku, mučnina, nagon na povraćanje, otežano gutanje ili zapaljenje jetre ili pankreasa. Može doći i do gubitka telesne težine. Iz ovih razloga takođe može se razviti anemija.

Lupus može biti uzrok različith problema u centralnom nervnom sistemu. Najčešće su to glavobolja i blaži problemi sa pamćenjem. Neke osobe imaju povećan rizik za moždani udar ili epileptične napade. Kao rezutat, ali i odgovor na bolest mogu se javiti anksioznost i depresija. Većina žena koja boluje od lupusa može ostati u drugom stanju, ali sama bolest zahteva pažljivo praćenje trudnoće jer povećava rizik od komplikacija.

Kvalitet života

Osećanje iscrpljenosti i bol u zgobovima mogu značajno otežavati profesionalno funkcionisanje i ispunjenje porodičnih obaveza. Često je u aktivnim fazama bolesti neophodno smanjiti opterećenje. Ipak, većina osoba nastavlja svoje uobičajene životne aktivnosti. Zahvaljujući napretku terapije produžen je životni vek osoba oblelih od lupusa. Prognoza zavisi od ispoljenosti simptoma i zahvaćenosti vitalnih organa.

Komentari