Dijabetes, svetski problem

Dijabetes, svetski problem

Dijabetes ne razlikuje pol ni godine pa obolelih ima i među decom. Nastaje kada zbog poremećeog izlučivanja i/ili delovanja insulina, šećer iz krvi ne može da uđe u ćeliju i posluži kao izvor energije. Vrednosti nivoa šećera u krvi su povećane pa je sinonim za dijabetes, šećerna bolest.

Razlikuju se dva tipa dijabetesa, dijabetes tip 1 i dijabetes tip 2. Tip 1 ili insulin zavisni dijabetes, nastaje najčešće u detinjstvu i adolescenciji, odnosno do 30. godine života. Nastaje jer, pankreas uopšte ne proizvodi insulin, ili ga proizvodi nedovoljno. Naučnici smatraju da je u u osnovi nastanka ovog tipa dijabetesa autoimuna bolest.

Autoimune bolesti nastaju kada se odbrambeni sistem organizma (imuni sistem), greškom, okrene protiv sopstvenog dela tela. Kod dijabetesa, imuni sistem napada i uništava beta ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Ovo se može desiti nakon neke virusne infekcije ili reakcije na neki sastojak hrane. Genetski faktor može uticati da pojedine osobe budu sklone razvoju autoimunih bolesti. Od ukupnog broja obolelih 10% ima ovaj tip dijabetesa.

Tip 2 dijabetes je najčešći oblik dijabetesa. Do skora se smatrao bolešću staraije populacije ali, statistike pokazuju da je sve prisutniji i kod mladih ljudi i dece. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 30 godina i sa godinama je sve zastupljeniji. Gotovo 15% ljudi starijih od 70 godina ima dijabetes tip 2.

Naziva se i insulin nezavisni dijabetes jer se proizvodi dovoljno insulina ali njegovo dejstvo izostaje (ili insulin nije dovoljno delotvoran ili su ćelije na njega neosetljive). Kao ishod imamo povišen nivo šećera u krvi. Dijabetes tip 2 se razvija postepeno. Često je potrebno 8 i više godina da se otkrije, a za to vreme nanosi štetu organizmu. Glavni faktor rizika za razvoj ovog tipa dijabetesa je prekomerna telesna težina odnosno, gojaznost. Sklonost ka razvoju ovog tipa dijabetesa imaju neke rasne i etničke grupe, kao što postoji i nasledna predispozicija u nekim porodicama.

Znaci upozorenja

Simptomi dijabetesa nisu dramatični pa često ova bolest dugo ostaje nedijagnostikovana a za svo to vreme nanosi štetu organizmu. Rano prepoznavanje simptoma i započinjanje lečenja usporavaju razvoj bolesti i nastanak komplikacija. Neki od simptoma su: često mokrenje, izražena žeđ, pojačan apetit, promene vida, neuobičajene promene telesne težine, iritabilnost, zamor, suva koža, teško zarastanje rana, učestale infekcije koje sporo prolaze. Kod tipa 1 može se javiti i mučnina, povraćanje ili bol u stomaku.

Postavljanje dijagnoze

Simptomi: žeđ, umor, nedostatak energije, često noćno mokrenje i infekcije ukazuju da treba proveriti nivo šećera u krvi. Ukoliko simptomi ne postoje, vrednosti šećera u krvi poželjno je proveravati jednom godišnje, naročito kod starije populacije. Vrednosti šećera se određuju obično ujutru našte, mada se vrednosti mogu meriti i nakon jela.

  • Normalnom se smatra vrednost glukoze našte <6.1 mmol/l
  • Povišena glikemija našte je 6.1mmol/l ili više, ali manja od 7.0 mmol/l
  • Dijabetes je vrednost glukoze našte >7.0 mmol/l ili glikemija u bilo kom slučajnom uzorku krvi (bez obzira na obroke) >11.1 mmol/l uz prisustvo tipičnih simptoma dijabetesa.

Lečenje dijabetesa

Lečenje dijabetesa ne podrazumeva samo primenu lekova već uključuje i pažljivo planiranu dijetu, fizičku aktivnost, poznavanje bolesti. Svetske studije pokazuju da održavanjem šećera u krvi na vrednostima
što bližim normalnim, sprečava pojavu komplikacija i napredovanje bolesti. Doka­zano je da se na ovaj način rizik od bolesti očiju smanjuje za 76%, nerava za 60%, bubrega za 50% a bolesti srca i krvnih sudova za 35%.

Insulin je ključ lečenja obolelih od dijabetes tip 1. Ali, primena visokih doza može se izbeći ukoliko se oboleli pridržava preporuka u vezi sa dijetom i fizičkom aktivnošću. Na tržištu postoji više tipova insulina koji se razlikuju po vrsti, brzini delovanja, vremenu za koje dostižu maksimalan efekat kao i dužini trajanja dejstva. Takođe postoje od klasičnih, za čiju se primenu koriste špric i igla, preko savremenijih u obliku pen-ova do insulinskih pumpi. Insulinske pumpe kontinuirano pod kožu ubacuju male količine insulina dovoljne za obavljanje osnovnih životnih funkcija. Ovaj tip bolesti zahteva učestalu kontrolu vrednosti šećera u krvi, nekad i više puta dnevno.

Prvi korak u lečenju dijabetes tip 2 je promena navika u vezi sa ishranom i sniženje telesne težine. Dešava se da dijeta i fizička
aktivnost budu dovoljne da se nivo šećera u krvi drži u okviru normalnih vrednosti.

Međutim, dijabetes se ne smatra izlečenim, jer se može ponovo javiti uz bilo koji oblik stresa ili povratka loših navika ishrane.
Veliki broj obolelih, 75%, na ovaj način ne postiže adekvatnu kontrolu šećera i oralna terapija antidijabeticima postaje neophodna.

U praksi je prisutno nekoliko tipova oralnih antidijabetika, i u zavisnosti od očuvanosti funkcije beta ćelija pankreasa kombinuju se dva ili čak nekad tri različita leka da bi se ostvarila kontrola vrednosti glukoze u krvi. Insulin je poslednja i po mišljenju mnogih dijabetologa, izuzetna pomoć u lečenju dijabetesa tip 2. Za razliku od obolelih koji po pravilu odugovlače sa prelaskom na insulinsko lečenje, stručnjaci savetuju da se insulin uvede u terapiju čim se ustanovi da su druge opcje iscrpljene. Približno 40% ljudi sa dijabetesom tip 2 ima potrebu i za insulinom.

Predijabetes

Predijabetes je stanje u kome su vrednosti glukoze povišene u odnosu na normalne vrednosti, ali ne toliko da bi se postavila
dijagnoza dijabetesa. Osobe imaju predijabetes ako su vrednosti glukoze između 5.6 mmol/l i 7.0mmol/l ili ako je vrednost glukoze dva sata nakon testa na toleranciju glukoze između 7.8 mmol/l i 11.1 mmol/l. Vrlo je bitno na vreme prepoznati predijabetesno stanje zato što i ono nosi povećan rizik za nastanak dijabetesa kao i za bolesti srca i krvnih sudova. Smanjujući telesnu težinu za 5-10% dijetom i povećanom fizičkom aktivnošću može se značajno smanjiti rizik od razvoja dijabetesa.

Nivo šećera u krvi nije konstantna vrednost

Noramalno je da nivo šećera u krvi tokom dana varira. Vrednost raste nakon obroka i vraća se na normalu obično 2 sata nakon jela. Varijacije u vrednostima insulina su u uskom opsegu obično od 3.9 mmol/l do 6.1 mmol/l. Vrednost zavisi i od vrste unetog obroka pa ako se unosi veća količina ugljenih hidrata i vrednosti šećera u krvi rastu. Osobe starije od 65 godina imaju malo više vrednosti šećera u krvi, posebno nakon jela.

Trenutne tegobe

Kod obolelih koji se ne leče pravilno, šećer može naglo da skoči ili padne. Povišeni šećer se stručno zove hiperglikemija a niski hipoglikemija.
Hiperglikemija nastaje kada: jedete prevše ugljenih hidrata, niste dovoljno fizički aktivni, imate neku akutnu bolest (virusnu infekciju poput gripa, povišenu temperaturu, upalu bešike…), ne uzimate tablete ili insulin kako treba.

Hipoglikemija nastaje kada: premalo jedete ili ste uzeli previše insulina, jako ste fizički aktivni, imate oštećenje bubrega, preterali ste sa alkoholom.

Alarm, miris na aceton

Kod obolelih koji ne uzimaju dovoljno insulina ili imaju neku akutnu bakterijsku ili virusnu infekciju može nastati dijabetna ketoacidoza. Nastaje kada su mišići toliko gladni da koriste zalihe masnoća u energetske svrhe. Kao nus produkt, pretvaranja masti u energiju nastaju ketoni koji dahu daju miris na aceton.

Oštećenje nerava, česta komplikacija

Nakon mnogo godina bolovanja od dijabetesa neki ljudi razviju oštećenje nerava poznato kao dijabetesna neuropatija. Ovo oštećenje u velikom broju slučajeva se razvija neopaženo. Za nastanak neuropatije je potrebno oko 7 godina trajanja bolesti.

Često je prvi simptom oštećenja nerava smanjen osećaj ili trnjenje u prstima nogu ili stopalima. U početku je osećaj za bol očuvan ali on kao i osećaj za temperaturu i dodir se vremenom gube pa je obolela osoba izložena riziku stvaranja rana na stopalu. Bolesnik ne oseća kada ga žulja cipela, kamenčić ili bilo koji strani predmet. Pošto ne može da oceni temperaturu vode za kupanje, može da se opeče, a leti čak i da opeče stopala na vrelom asfaltu.

Kod mnogih ljudi koji boluju od dijabetesa takođe slabi cirkulacija što otežava borbu s infekcijama. Pacijenti sa dijabetesom bi trebali da svakodnevno vizuelno pregledaju stopala kako bi uočili eventualne naprsline, povrede, zadebljanja kože ili žuljeve. Pazite na znake kao što su bodljikava bol u stopalima, neosetljivost i čudni osećaj kao da hodate po vati ili u uskim čarapama. Uz odsustvo osećaja za bol povrede mogu proći neopaženo.

Stopla svakodnevno perite u mlakoj vodi sa blagim sapunom, nežno i potpuno sušite peškirom. Potapanje u vodi sa raznim kupkama šteti prirodnoj vlažnosti kože i doprinosi isušivanju. Obavezno stopala negujte hidratantnim kremama koje će omekšati kožu. Koristiti apsorbujuće pudere da bi se stopala održala suvim.

Uvek birajte udobnu obuću a ukoliko imate deformitete stopala raspitajte se o specijalnim vrstama obuće. Obuća treba da bude laka i zatvorena. Izbegavajte otvorenu obuću i ne hodajte bosi jer je mogućnost za povredu stopala veća. Svakodnevno menjajte čarape. Kada želite da zagrejete noge nosite tople vunene čarape, koje ne stežu, ne koristite termofore ili toplotne jastučiće. Redovno secite nokte na nogama a tretman zadebljanja i žuljeva prepustite pedikiru.

Kao posledica oštećenja nerava mogu se javiti i teškoće u varenju, neujednačeni krvni pritisak koji se manifestuje vrtoglavicama prilikom nagle promene položaja tela, problemi sa mokrenjem, potencijom. Zbog oštećenja nerava koje inervišu znojne žlezde može doći do smanjenog znojenja zbog čega koža postaje suva i lako puca.

Lečenje dijabetesa ne podrazumeva samo primenu lekova već uključuje i pažljivo planiranu dijetu, fizičku aktivnost, poznavanje bolesti. Svetske studije pokazuju da održavanjem šećera u krvi na vrednostima što bližim normalnim, se sprečava pojava komplikacija i napredovanje bolesti.

Noramalno je da nivo šećera u krvi tokom dana varira. Vrednost raste nakon obroka i vraća se na normalu obično 2 sata nakon jela. Varijacije u vrednostima insulina su u uskom opsegu obično od 3.9 mmol/l do 6.1 mmol/l.
 

Komentari