Predijabetes – stanje koje se ne sme zanemariti

predijabetes je

Predijabetes je stanje povišene glikemije u krvi iznad fizioloških vrednosti, a opet ispod dijagnostičkih kriterijuma za dijabetes. Predijabetes je zapravo stanje povišenog rizika za razvoj tipa 2 dijabetesa. 374 miliona ljudi na svetu ima povišen rizik za razvoj tipa 2 dijabetesa.

Autor: Prof. dr Nebojša M. Lalić, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Srbije


Predijabetes je stanje za koje mnogo ljudi u Srbiji nije do sada čulo, zašto

Predijabetes predstavlja klinički entitet koji čine oštećenje glikemije našte (impaired fasting glucose IFG) i/ili intolerancija na glukozu (impaired glucose tolerance IGT). Predijabetes je zapravo stanje povišenog rizika za razvoj tipa 2 dijabetesa. Osobe sa poremećajem glikoregulacije u kategoriji predijabetesa nemaju nikakve kliničke simptome i znakove koji bi ukazali na ovo stanje.

Koliko ljudi u svetu ima predijabetes i kojom brzinom ovaj broj raste

Prema podacima IDF Atlasa iz 2019. godine, procene su da 374 miliona ljudi na svetu ima povišen rizik za razvoj tipa 2 dijabetesa. Čak 374 miliona odraslih u starosnoj grupi od 20-79 godina danas ima glukoznu intoleranciju, što čini 7.5% svetske populacije ove starosne grupe. Predviđa se da će ova brojka do 2030. godine iznostiti 454 miliona, odnosno 8%, a do 2045. čak 548 miliona – 8.6% populacije.

Ako dopunski analiziramo ove podatke, skoro polovina ljudi (48.1%) u starosnoj grupi 20-79 godina sa IGT mlađi su od 50 godina (180 miliona). Upravo ova starosna grupa nastaviće da beleži najveći broj slučajeva IGT u 2030. i 2045., te će te brojke iznositi 204.1 milion i 231.8 miliona, respektivno. Važno je istaći da je blizu 1/3 (28.3%) ljudi sa glukoznom intolerancijom u starosnoj grupi između 20-39 godina. Ova populacija će najduži niz godina biti pod povišenim rizikom za razvoj tipa 2 dijabetesa i neželjenih kardiovaskularnih događaja. Istovremeno, procenjeno je da 463 miliona u starosnoj grupi od 20-79 godina danas živi sa dijabetesom. Ova brojka čini 9.3% ukupne svetske populacije ove starosne grupe. Ukupni procenjeni broj ljudi sa dijabetesom u 2030. iznosiće 578 miliona (10.2%). Do 2045. procenjuje se da će ta brojka biti čak 700 miliona (10.9%).

Kako otkriti predijabetes i zašto je važno da se testiramo

Predijabetes se može ustanoviti:

IFG podrazumeva vrednosti glikemije našte 6.1-6.9 mmol/L, dok IGT podrazumeva vrednosti glikemije u 120’ 2h OGTT-a od 7.8-11.0 mmol/L.

U dosadašnjim istraživanjima je ustanovljeno da osobe sa predijabetesom imaju povišen rizik za razvoj tip 2 dijabetesa (T2D). Istovremeno, poznato je da incidencija T2D u svetu vrtoglavo raste. Osobe sa T2D imaju višestruko povećan rizik za razvoj kardiovaskularnih oboljenja, kao i hroničnih mikrovaskularnih komplikacija bolesti. Sa druge strane, važno je istaći da je predijabetes reverzibilni metabolički poremećaj. Dalja progresija u T2D može se prevenirati adekvatnom korekcijom životnog stila. To podrazumeva redovnu fizičku aktivnost, uz korekciju higijensko-dijetetskog režima i redukciju telesne težine (TT) za  5-7%. Važno je definisati populaciju u riziku za razvoj predijabetesa, radi daljeg skrininga i sprovođenja mera primarne prevencija.

Da li je predijabetes bolest

Predijabetes sam po sebi nije bolest. To je stanje poremećaja metabolizma glukoze u opsegu koji je viši od normalnog, a manji od dijabetesa. To je reverzibilni poremećaj glikoregulacije koji podrazumeva oštećenje glikemije našte i intoleranciju na glukozu. Glavni faktori rizika za razvoj predijabetesa jesu:

  • sedentarni način života,
  • nezdrave navike u ishrani,
  • povišen indeks telesne mase.

U dosadašnjim ispitivanjima jasno je pokazano da redukcijom TT za 5-7% od ukupne TT dolazi do potpune reverzije predijabetesa u stanje normalne glikoregulacije.

Zašto je bitno da se ljudi upoznaju sa terminom predijabetesa

Dosadašnja istraživanja dokazala su da osobe sa predijabetesom imaju povišen rizik za razvoj kardiovaskularnih oboljenja, u poređenju sa osobama bez poremećaja glikoregulacije iste starosne dobi i istog pola. Istovremeno, predijabetes nosi visok rizik za dalju progresiju u T2D. Predijabetes je reverzibilno stanje, te izmenom životnog stila možemo uticati na otklanjanje rizika za razvoj T2D i svih pratećih hroničnih vaskularnih komplikacija ovog oboljenja. Važno je pravovremeno razmišljati i detektovati osobe u riziku, što bi daljim delovanjem dovelo do redukcije incidencije dijabetesa koja vrtoglavo raste.

Da li postoje posledice po zdravlje, ako nismo svesni, a živimo sa predijabetesom

Dosadašnjim istraživanjima dokazano je da stanje dugoročno povišenih glikemija u okviru predijabetesa predstavlja povišen rizik za razvoj kardiovaskularnih oboljenja (KVB). Osobe sa predijabetesom nemaju nikakve simptome, ali su u povišenom riziku za razvoj T2D, ali i KVB.

Zašto predijabetes nastaje, koji su uzroci

Predijabetes nastaje u uslovima insulinske rezistencije. Insulinskoj rezistenciji u mnogome doprinose sedentarni način života, nezdrave životne navike, prekomerna telesna težina. Ona predstavlja stanje smanjene osetljivosti tkiva na delovanje insulina. Kao kompenzatorni odgovor, dolazi do oslobađanja veće količine insulina iz pankreasa kako bi se glikemije održale u fiziološkom opsegu. Ukoliko se ovo stanje prolongira, pankreas postepeno iscrpljuje svoje rezerve. Popuštanjem kompenzatornih mehanizama dolazi do nastanka hiperglikemije, inicijalno u kategoriji predijabetesa, koja se može registrovati u laboratorijskim testovima – glikemija našte 6.1-6.9 mmol/L i/ili glikemija nakon 2hOGTT-a 7.8-11.0 mmol/L.

Da li predijabetes može da pređe u dijabetes

Smatra se da će kroz vremenski period od 3-5 godina, u proseku 25% ljudi sa predijabetesom, a bez promene životnog stila, razviti T2D. To ne znači da će svaka osoba sa predijabetesom razviti T2D.

Da li predijabetes može da se izleči

Predijabetes je reverzibilni poremećaj glikoregulacije. Pokazano je da gubitak u telesnoj težini 5-7% od ukupne TT, uz redovnu fizičku aktivnost od minimum 150 minuta nedeljno, povećavaju mogućnost reverzije i izlečenja predijabetesa.

Američka asocijacija za dijabetes ističe 5 ključnih preporuka za korekciju životnog stila koje doprinose redukciji rizika za razvoj dijabetesa i predijabetesa:

  • Redukcija viška telesne težine. Istraživanja su dokazala da čak i umereni gubitak u TT (približno 5-7% ukupne TT) doprinosi smanjenju insulinske rezistencije. Na taj način će se poboljšati vrednost glikemije u krvi.
  • Fizička aktivnost minimum 2 i po sata nedeljno. Pokazano je da fizička aktivnost poboljšava odgovor ćelija na insulin i utiče na sniženje glikemije u krvi.
  • Važan je pažljiv izbor ugljenih hidrata. Dobro uravnotežen dijetetski režim koji se zasniva na složenim ugljenim hidratima, koji uključuje voće, povrće, žitarice sa celim zrnom, leguminoze, mlečne proizvode sa sniženim sadržajem masti, zajedno sa proteinima i zdravim uljima, trebalo bi da bude terapijski izbor u borbi protiv dijabetesa, ali i kardiovaskularnih oboljenja. Treba redukovati unos koncentrovanih ugljenih hidrata, prostih šećera i namirnica sa malim nutritivnim vrednostima u cilju redukcije telesne mase.
  • Povećati unos vlakana u ishrani. Prema istraživanjima, dijetetska vlakna i žitarice sa celim zrnom povezane su sa poboljšanjem stanja insulinske rezistencije, dovodeći do boljeg tkivnog odgovora na biološko dejstvo insulina. Dok aktuelne preporuke ukazuju da je potrebno uneti 25-35 grama vlakana dnevno, u Americi, osoba prosečno unese 15g vlakana na dan. U dijeti prednost bi trebalo dati žitaricama sa celim zrnom (integralni hleb, ovsena kaša, kokice) umesto rafiniranih žitarica, a trebalo bi povećati unos svežeg voća i povrća.
  • Umerena konzumacija alkohola. Umereno konzumiranje alkohola od 1-3 pića dnevno doprinosi redukciji razvoja dijabetesa, ali istovremeno, više od tri alkoholna pića dnevno povećava ovaj rizik.

Što se tiče lekova, studije su jasno pokazale da primena metformina može značajno regulisati metabolizam glukoze u stadijumu predijabetesa i prevenirati razvoj dijabetesa. Najbolji efekti se postižu ukoliko se primena metformina kombinuje sa prethodno pomenutim izmenama životnog stila.

Da li savremen način života utiče na razvoj predijabetesa

Savremeni način života u mnogome doprinosi povećanoj incidenciji predijabetesa. Fizička neaktivnost i nepravilna ishrana, uz prekomernu uhranjenost i gojaznost, ističu se kao vodeći faktori rizika za razvoj predijabetesa. Savremeni način života smatra se jednim od glavnih uzroka, možemo reći epidemije gojaznosti, koja postoji danas u svetu. Danas je veliki broj ljudi zaposlen na radnim mestima koji podrazumevaju sedentarni način rada. Dominantan način transporta u urbanim sredinama podrazumeva automobile ili javni prevoz. Istovremeno, okruženi smo lako dostupnom i pristupačnom brzom hranom, koja je bogata prostim šećerima, trans mastima i zasićenim mastima, kao i visokim sadržajem soli. Prekomerni stres kome smo svakodnevno izloženi, pored direktnog negativnog uticaja, doprinosi i osećaju hroničnog umora i gubitku motivacije za vežbanjem.

U kom životnom dobu ljudi mogu da dobiju predijabetes

Stanje predijabetesa najčešće se javlja u srednjem životnom dobu. Epidemiološka ispitivanja pokazuju da od svih osoba sa predijabetesom, oko 50% je mladje od 50 godina! Sa druge strane, pozitivna porodična anamneza za dijabetes kod roditelja, pubertet i ekstremna gojaznost su glavni faktori rizika za razvoj predijabetesa u populaciji prekomerno uhranjene dece i adolescenata.

Da li možete da nam opišete na primeru kako živi osoba sa predijabetesom, a da toga nije svesna

Osoba koja ne vodi računa o načinu ishrane, količini i vrsti namirnica, koja je fizički neaktivna, veći deo dana provodi sedeći, pretežno koristi automobil i ne šeta. Ta osoba je u najvećem broju slučajeva prekomerno uhranjena ili gojazna. Oseća se isto kao pre i nema jasne kliničke simptome koji bi ukazali na postojanje poremećaja glikoregulacije.

Da li možete da nam opišete tri tipična primera profila osoba sa predijabetesom

Primera je mnogo, incidencija predijabetesa danas izuzetno je visoka. Tako se zapaža sve veći porast incidencije dijabetesa i u mlađoj populaciji, između 20-40. godine života. Primeri bi mogli da budu:

  1. gojazna žena, bankarski službenik, starosne dobi 46 godina, koja je u toku druge trudnoće imala gestacijski dijabetes,
  2. prekomerno uhranjeni muškarac starosne dobi oko 50 godina, biznismen, koji se leči od hipertenzije već 5 godina unazad, hrani se neredovno i nezdravo, jede masnu hranu i dosta slatkiša,
  3. mlada osoba, nastavnik engleskog, starosne dobi  30 godina koja je od puberteta ekstremno gojazna i čija je majka imala T2D.

Šta možemo da uradimo ako mislimo da smo u riziku, kom lekaru da se obratimo

Savetuje se da se osobe jave svom izabranom lekaru, kao i da urade test procene rizika za razvoj tipa 2 dijabetesa, koji je danas lako dostupan. Izabrani lekar će proceniti potrebu za sprovođenjem skrininga u vidu 2hOGTT-a, u osoba sa prisutnim faktorima rizika za razvoj predijabetesa. Prema aktuelnim preporukama Američke asocijacije za dijabetes, rutinski skrining u vidu 2hOGTT-a trebalo bi sprovesti kod osoba starosne dobi ≥ 45 godina. U slučaju urednog testa, savetovano je ponavljanje nakon vremenskog perioda od minimum 3 godine, naravno i ranije u slučaju procenjene potrebe.

Da li mislite da je potrebno da se cela porodica testira

U najvećem broju slučajeva ne, ali se procena vrši individualno u svakom slučaju. U slučaju velikog porodičnog opterećenja i gojaznosti kod dece u periodu puberteta ili ranije, savetovano je uraditi skrining na predijabetes. Inicijalno se može uraditi procena rizika za pojedinca pomoću nekih od validiranih alata, kao što su upitnici za procenu rizika.

Koji se testovi rade za utvrđivanje predijabetesa

U proceni rizika za budući razvoj dijabetesa danas se koristi vrlo jednostavan test, koji se sastoji od 8 pitanja. U zavisnosti od odgovora na ta pitanja dobija se skor rizika za razvoj dijabetesa. Ukoliko je navedeni skor (zbir odgovora) povišen, savetuje se dalje laboratorijsko ispitivanje nivoa šećera u krvi, na tašte ili se sprovodi 2h OGTT test. Na taj način se može jasno odrediti da li kod ispitivane osobe postoji nivo šećera u krvi koji pripada kategoriji predijabetesa ili ne. Poslednjih godina koristi se još jedna laboratorijska analiza, glikozilirani hemoglobin (HbA1c), koji takodje može ukazati na prisustvo predijabetesa.

Da li ste znali…

  • Predijabetes je reverzibilni metabolički poremećaj.
  • Pokazano je da gubitak u telesnoj težini 5-7% od ukupne telesne mase, uz redovnu fizičku aktivnost od minimum 150 minuta nedeljno, povećavaju mogućnost da se predijabetes koriguje.
  • Predijabetes je asimptomatsko stanje. To znači da osoba dugi niz godina može živeti sa predijabetesom, a da toga nije svesna, odnosno da nema nikakve simptome.
  • Danas predijabetes ima oko 374 miliona ljudi. Čak 1/3 od njih su mlađe osobe, koje imaju 20-39 godina.
  • 15-30% osoba sa predijabetesom će ispoljiti dijabetes tipa 2 u narednih 3-5 godina.
  • Danas je na mobilnim uređajima dostupna aplikacija “Predijabetes test”. Ona omogućava da se odgovorima na mali broj pitanja proveri da li smo pod povišenim rizikom za razvoj dijabetesa tipa 2.
  • Od novembra meseca dostupna je i srpska verzija globalnog vebsajta yourprediabetes.info/rs, koja pruža važne informacije o predijabetesu.

IDF Atlas 2019; ADA 2015

Komentari