Amenoreja i oligomenoreja

Amenoreja i oligomenoreja
Na izostanak menstruacije utiče niz faktora, od neprimerene fizičke aktivnsti, preterane ili premale telesne težine odnosno poremećaja hranjenja, do trudnoće, hormonskih poremećaja i stresa.

Amenoreja je stručan naziv za izostanak menstruacije. Amenoreja je normalna pojava u pubertetu, tokom trudnoće i dojenja i postmenopauzi.


Menstruacija je jedino fiziološko, normalno krvarenje iz materica a nastaje zbog cikličnih promena hormona. Nekoliko dana pre menstruacije dolazi do pada nivoa hormaona jajnika, estrogena i progesterona, što dovodi do promena u malim krvnim sudovima i stvaranja malih tkivnih hormona, prostaglandina.

Iz ćelija pod uticajem progesterona izlaze enzimi što sve zajedno doprinosi nekrozi tkiva i trombozi uz degeneraciju ćelija. Posledica ovih procesa je ljuštenje tzv. funkcionalnog sloja sluzokože materice, endometrijuma i krvarenje.

U zaustavljanju krvarenja važni su koagulacioni mehanizmi, a uz uticaj estradiola, već je četvrti dan menstruacije dve trećine šupljine materice prekriveno novim epitelnim tkivom.

Normalno menstrualno krvarenje pojavljuje se svakih 28 dana, uz odstupanje od plus/minus 7 dana i ne sme da traje duže od 7 dana, najčešće 4-5 dana. Uobičajen gubitak krvi tokom menstruacije je oko 60ml, ali se normanim smatra i gubitak do 80ml. Sve iznad te količine se smatra preobilnim i abnormalnim krvarenjem.

UZROCI IZOSTANKA MENSTRUACIJE

Izostanak menstruacije ili amenoreja, normalna je pojava u pubertetu, tokom trudnoće i dojenja i postmenopauzi. Može biti primarna i sekundarna.

PRIMARNA AMENOREJA

Primarna amenoreja je izostanak menstrualnog krvarenja do 16. godine života, do kada 95% devojaka dobije prvu menstruaciju, ili do kraja 18. godine do kada je dobije 98%. Ako devojka ima razvijene sekundarne polne osobine (dojke, dlačice ispod pazuha i na polnom organu), uzrok nepojavljivanja prve menstruacije najčešće su anomalije u građi polnih organa, kao što su neperforirani himen, septum vagine, nepostojanje vagine i/ili materice, ili predmenstrualni hormonski poremećaji.

Međutim, ako sekundarne polne osobine nisu izražene, uzrok primarne amenoreje može biti zakasneli pubertet, disgeneza gonada odnosno nepostojanje pravog tkiva jajnika uz hromosomalne nepravilnosti, nepravilan rad hipofize i drugo.

SEKUNDARNA AMENOREJA

Sekundarna amenoreja je izostanak menstruacije tokom šest meseci, kod devojke ili žene koja je ranije imala menstruacije. Ipak, kako su do tri godine nakon pojave prve menstruacije izostanci uobičajeni, u tom razdoblju sekundarno amenoreičnom se smatra ona devojka koja nema menstruaciju šest meseci tek u trećoj godini nakon pojave menarhe.

Na izostanak menstruacije utiče niz faktora, od neprimerene fizičke aktivnsti, preterane ili premale telesne težine odnosno poremećaja hranjenja, do trudnoće, hormonskih poremećaja i stresa. Budući da su uzroci izostanka brojni i raznoliki, potrebno je najpre tačno utvrditi zbog čega je menstuacija izostala pa tek onda doneti odluku o načinu lečenja. Pored laboratorijskih analiza od velike je važnosti uzeti dobru anamnezu i obaviti detaljan ultrazvučni pregled.

LEČENJE SEKUNDARNE AMENOREJE

Izbor lečenja zavisi od uzroka izostanka menstruacije. Ako se isključe poremećaji u građi polnih organa i trudnoća, ultrazvučni pregled vaginalnom sondom može ukazati o kakvom bi hormonskom poremećaju moglo da se radi.

U tom slučaju propisuje se hormon progesteron ili neki progesteronski dodatak kako bi se izazvalo krvarenje koje, ako je sluznica u materici debela barem 5mm, nastupa nekoliko dana po prestanku uzimanja leka. To se smatra pozitivnim testom koji govori da je vrednost estrogena normalna, jer u protivnom do krvarenja ne bi došlo. Ako ipak do krvarenja ne dođe, pregled se ponavlja i sledi propisivanje lekova, hormona koji nedostaje, i rade se dodatni pregledi i analize.

OLIGOMENOREJA

Produžen razmak između menstruacija, u trajanju od 6 nedelja do 6 meseci, naziva se oligomenoreja, a uzrokuju je razni poremećaji u proizvodnji hormona. Kad dođe do produženih razmaka između menstruacija, ginekološkim pregledom treba tačno utvrditi o kakvom poremećaju je reč, i ako je potrebno uraditi dodatne analize hormona iz krvi.

Oligomenoreju često imaju žene sa izostankom ovulacije odnosno plodnih dana, a izostanak ovulacije (bilo da je reč o amenoreji ili oligomenoreji), prisutan je kod žena sa sindromom policističnih jajnika, žena koje imaju poremećaje rada drugih endokrinih žlezda i kod onih kojima je poremećena proizvodnja hormona u mozgu tj. hipofizi.

POLICISTIČNI JAJNICI

Sindrom policističnih jajnika je česta bolest, a karakteriše je pojačana proizvodnja muških hormona u jajniku i nadbubrežnoj žlezdi, uz poremećen odnos hormona hipofize i mnogih drugih hormona. Osim toga, većina devojaka i žena koje imaju sindrom policističnih jajnika je gojazna, sa izraženim nakupljanjem masnog tkiva oko stomaka, a kako masno tkivo ima i ulogu endokrine žlezde koja proizvodi brojne hormone, njegova količina ima značajan uticaj na menstrualni ciklus.

Tako višak, ali i manjak masnog tkiva menjaju menstrualni ciklus više nego što se obično misli, bez obzira na to radi li se o sindromu policističnih jajnika ili ne.

Dijagnoza policističnih jajnika postavlja se na osnovu pregleda, ultrazvučne analize jajnika, analize hormona i biohemijskih pokazatelja iz krvi, a izbor lečenja zavisi od želje žene za začećem. U svakom slučaju, kod gojaznih je nužno smanjenje telesne težine jer preterana telesna masa može biti prepreka u svim fazama i pri svakom načinu lečenja.

Ženama koje žele da zatrudne propisuju se lekovi kojima se podstiče ovulacija, a onima koje to ne žele najčešće se propisuju kontraceptivne tablete koje smanjuju nivo muških hormona i normalizuju odnose hormona. Pored ovih, može postojati potreba za uzimanjem i nekih drugih lekova kao i hirurške intervencije-elektrokauterizacija jajnika.

HORMONSKI POREMEĆAJI

Osim sindroma policističnih jajnika, oligomenoreja se javlja kod žena sa poremećajem hormona štitaste i nadbubrežne žlezde a lečenje zavisi od tipa poremećaja. Oligomenoreju kao i amenoreju mogu imati žene sa povećanom proizvodnjom hormona prolaktina u hipofizi, najčešće zbog nastanka dobroćudnog tumora tj. adenoma ćelija koje proizvode prolaktin.

Takve hiperprolaktinemije leče se najčešće konzervativno lekovima a moguće je i hirurško lečenje. Ali, i mnogi lekovi, prvenstveno psihofarmaci, utiču na povišenu proizvodnju prolaktina. Prolaktin je povišen i u mnogim fiziološkim stanjima, kao što su spavanje, stres, snošaj, trudnoća, porođaj, babinje i naravno dojenje.

IZOSTANAK MENSTRUACIJE KOD ŽENA KOJE SE BAVE SPORTOM

Intenzivni treninzi udruženi sa smanjenim kalorijskim unosom dovode do hormonskog poremećaja koji se manifestuje izostankom menstrualnog krvarenja odnosno amenorejom.
Dugoročno, zbog niskog novoa estrogena dolazi do smanjenja gustine kostiju i osteoporoze.

Ovaj sindrom poznat kao trijas sportiskinja može da preraste u vrlo ozbiljan poremećaj ukoliko se ne prepozna i ne leči. Najčešće se javlja kod balerina i trkačica na duge staze kao i kod drugih sportiskinja koje se bave sportovima u kojima je posebno bitna telesna kompozicija (gimnastika, umetničko klizanje, ples).

Tačan mehanizam nastanka ovog sindroma nije poznat, postoji nekoliko pretpostavki. Po nekima, za nastanak poremećaja kriv je smanjen nivo telesnih masnoća, po nekima je krivac stres, leptin itd. Najverovatnije je međutim, da su sve ove teorije donekle tačne i međusobno povezane.

Važno je da se ovo stanje na vreme prepozna, shvati ozbiljno i leči kako bi se izbegle ozbiljne posledice po zdravlje.

Lečenje „atletske” amenoreje zasniva se na primeni preparata progesterona u trajanju od pet dana. Po prestanku uzimanja leka javlja se krvarenje. Preporučuje se smanjenje intenziteta i učestalosti treninga (za 5-10%), blago povećanje telesne težine, posvećivanje veće pažnje ishrani, stresu, spavanju… Kod sportiskinja koje su amenoreične a zbog povrede ili iz drugih razloga su prekinule sa treninzima, menstrualno krvarenje pojavljuje se nakon dva meseca.

Ciklus se najčešće ponovo spontano uspostavlja ali ako do toga ne dođe, započinje se terapija hormonima. Kod mladih žena koje su seksualno aktivne, konvencionalne metode oralne kontracepcije su sigurne. Količine hormona u ovim preparatima su niske i značajno ne utiču na sportske performanse pa se bez bojazni mogu koristiti. Žene sa sekundarnom amenorejom koje žele da ostvare trudnoću, a ne reaguju na intervencije u načinu ishrane, redukciju treninga i smanjenje stresa, mogu zahtevati i određene lekove za stimulaciju ovulacije.

Redovno vežbanje ima mnoge zdravstvene dobrobiti i daleko nadmašuje potencijalne rizike. Rano prepoznavanje problema i odgovarajuća reakcija su od suštinskog značaja.

AMENOREJA, RAZLOG ZA BRIGU

Amenoreja i drugi oblici menstrualnih disfunkcija, su povezani sa nedostatkom estrogena. Gubitak estrogena teoretski može povećati nivo lipida u krvi i dovesti do prevremene ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, može postojati veća učestalost raka reproduktivnih organa. Nedostatak zaštitnog efekta estrogena na kosti izaziva demineralizaciju ili prevremenu osteoporozu, što dovodi do povećanog rizika od skolioze, stres frakture, i drugih ozbiljnih preloma.

Čak i sa obnavljenjem normalne menstruacije, neke od tih promena mogu biti nepovratne. Posebno u adolescenciji kada je svega 60-80% skeleta razvijeno i konsolidovano. Hipoestrogenizam i loša ishrana tokom ovih godina može dovesti do niže količine koštane mase. Žene sa amenorejom bi trebalo da unose ekvivalentno 1500 mg elementarnog kalcijuma kako bi zaštitile gustinu svojih kostiju.

Komentari