Imate li bakterijsku vaginozu ?

Imate li bakterijsku vaginozu ?

Bakterijska vaginoza označava poremećaj u sastavu vaginalne flore. Sam naziv vaginoza, a ne vaginitis – ukazuje na izostanak znakova zapaljenja sluzokože vagine.
Najčešće se javlja u reproduktivnom periodu žene. Ne spada u polno prenosive bolesti i mogu je imati i devojke koje nikada nisu imale polne odnose. Poznato je da su neke žene sklonije ovoj pojavi. Posebna pažnja obraća se na trudnice i žene u klimakterijumu.

autor: Mr sc. med. Tatjana Jovanovic, ginekolog


Brojni su faktori koji utiču na pojavu bakterijske vaginoze: hormonski status, seksualna aktivnost, broj seksualnih partnera, prisustvo spirale u materici, upotreba antibiotika, tampona, mirišljavih (alkalnih) sapuna. Razlog nastanka bakterijske vaginoze leži u poremećaju balansa bakterijske vaginalne flore. Bakterije iz roda Lactobacillus čine 60-90% flore i odgovorne su za metabolizam glikogena i mlečne kiseline, održavajući na taj način vaginalni pH na normalom nivou (kisela sredina).

Kada se iz nekog razloga pH vrednost promeni, na primer usled upotrebe alkalnih sapuna za intimnu higijenu ili parfimisanih uložaka, narušava se i odnos normalno prisutnih bakterija pa dolazi do nastanka vaginoze. Broj bakterija iz roda Lactobacillus se smanjuje, stvaraju se pogodni uslovi za rast i razvoj anaerobnih bakterija, i njihov broj se višestruko povećava.

Vodeći uzročnici bakterijske vaginoze su Gardnerella vaginalis i Prevotella spp., a u ostalim slučajevima uglavnom se radi o mešanoj bakterijskoj flori (ne retko udružena sa genitalnim mikoplazmama). To su uslovno patogene bakterije jer su inače prisutne u našem organizmu i dovode do razvoja infekcije samo ukoliko se za to steknu pogodni uslovi.

Najupečatljiviji simptom bakterijskog vaginitisa je neprijatan miris vaginalnog sekreta („na ribu”) koji se pojačava nakon polnog odnosa i tokom menstrualnog krvarenja. Mogu ga pratiti redak belo-sivkasti iscedak, svrab, peckanje u toku i posle mokrenja. Bakterijske vaginoze često ostaju nedijagnostikovane jer mnoge žene misle da imaju gljivičnu infekciju pa simptome leče lekovima koji se u ovom slučaju primenjuju. Zato, postavljanje dijagnoze treba ostaviti lekaru, ginekologu.
U toku ginekološkog pregleda kod sumnje na bakterijsku vaginozu za potvrdu ovog stanja uzima se u obzir: prisutan sekret, povećana vrednost pH vagine utvrđena lakmus papirom, prisustvo amina i „clue “ ćelija u direktnom mikroskopskom preparatu.

Bakterijsku vaginozu treba lečiti jer dugotrajna i nelečena dovodi do slabljenja lokalnog imuniteta i posledično većeg rizika dobijanja polno prenosivih bolesti. Posebna pažnja se obraća na trudnice i žene koje trebaju da se podvrgnu operativnom lečenju (ginekološko-urološke), kako bi se izbegao ili smanjio rizik postoperativnih kompliklacija.
Lečenje se bazira na primeni antibiotika (tablete i lokalna sredstva). S obzirom na postojanje velike verovatnoće da se bakterijska vaginoza ponovi i da bakterije postanu otporne na primenjene antibiotike neophodno je uz antibiotsku terapiju primenjivati sredstva za obnavljanje vaginalne flore i probiotike. Tokom terapije se ne preporučuju polni odnosi kao ni korišćenje tampona.

Kako sprečiti bakterijsku vaginozu?

• Tampone koristite što je manje moguće.
• Izbegavajte nošenje uskog veša i odeće. Nosite udoban pamučni veš koji upija vlagu i omogućava cirkulaciju vazduha.
• Nemojte koristiti parfimisani toaletni papir i parfimisana sredstva za higijenu intimnih delova tela, kao ni jake sapune i deterdžente koji nadražuju.
Bakterijska vaginoza se ne ubraja u polne bolesti, ali za sprečavanje sekundarnih vaginalnih infekcija i polno prenosivih bolesti koristite kondome.
• Za prevenciju svake bolesti, kao i bakterijske vaginoze, zdrava ishrana i zdrav stil života su važni.

Komentari