Bakterijska vaginoza, kako je prepoznati i lečiti

bakterijska vaginoza

Bakterijska vaginoza označava poremećaj u sastavu vaginalne flore. Najčešće se javlja u reproduktivnom periodu žene. Ne spada u polno prenosive bolesti i mogu je imati i devojke koje nikada nisu imale polne odnose. Poznato je da su neke žene sklonije ovoj pojavi. Posebna pažnja obraća se na trudnice i žene u klimakterijumu.

autor: Mr sc. med. Tatjana Jovanovic, ginekolog


Razlog nastanka bakterijske vaginoze leži u poremećaju balansa bakterijske vaginalne flore. Bakterije iz roda Lactobacillus čine 60-90% flore i odgovorne su za metabolizam glikogena i mlečne kiseline, održavajući na taj način vaginalni pH na normalom nivou (kisela sredina).

Kada se iz nekog razloga pH vrednost promeni, narušava se i odnos normalno prisutnih bakterija, pa dolazi do nastanka vaginoze. Broj bakterija iz roda Lactobacillus se smanjuje, stvaraju se pogodni uslovi za rast i razvoj anaerobnih bakterija i njihov broj se višestruko povećava.

Koji faktori pogodaju razvoju bakterijske vaginoze

Brojni su faktori koji utiču na pojavu bakterijske vaginoze:

  • hormonski status,
  • seksualna aktivnost,
  • broj seksualnih partnera,
  • prisustvo spirale u materici,
  • upotreba antibiotika,
  • upotreba tampona,
  • upotreba mirišljavih (alkalnih) sapuna.

Zašto imam bakterijsku vaginozu

Vodeći uzročnici bakterijske vaginoze su Gardnerella vaginalis i Prevotella spp., a u ostalim slučajevima uglavnom se radi o mešanoj bakterijskoj flori (ne retko udružena sa genitalnim mikoplazmama). To su uslovno patogene bakterije, jer su inače prisutne u našem organizmu i dovode do razvoja infekcije samo ukoliko se za to steknu pogodni uslovi.

Bakterijska vaginoza, simptomi i dijagnoza

Najupečatljiviji simptom bakterijskog vaginitisa je neprijatan miris vaginalnog sekreta („na ribu”) koji se pojačava nakon polnog odnosa i tokom menstrualnog krvarenja. Mogu ga pratiti redak belo-sivkasti iscedak, svrab, peckanje u toku i posle mokrenja.

Bakterijske vaginoze često ostaju nedijagnostikovane, jer mnoge žene misle da imaju gljivičnu infekciju pa simptome leče lekovima koji se u ovom slučaju primenjuju. Zato postavljanje dijagnoze treba ostaviti lekaru, ginekologu. U toku ginekološkog pregleda kod sumnje na bakterijsku vaginozu za potvrdu ovog stanja uzima se u obzir: prisutan sekret, povećana vrednost pH vagine utvrđena lakmus papirom, prisustvo amina i „clue “ ćelija u direktnom mikroskopskom preparatu.

Kako razlikovati bakterijsku vaginozu od gljivične infekcije

Bakterijska vaginoza (BV) i vaginalna gljivična infekcija su najčešći ginekološki problemi kod žena. Ponekad je teško reći da li osoba ima BV ili gljivičnu infekciju. Imaju slične simptome, ali se uzroci nastanka i terapija razlikuju.

Gljivičnu infekciju karakteriše gust vaginalni iscedak, bele boje, siraste konzistencije, bez mirisa. Mogu se javiti bol ili osećaj neprijatnosti, peckanje tokom uriniranja ili seksualnog odnosa, svrab, crvenilo i upala na vulvi.

Uzročnik vaginalne gljivične infekcije je najčešće Candida. Ona je prirodno prisutna u vagini, ali joj Lactobacillus ne dozvoljava da se prekomerno razmnožava. U nekim situacijama kandida može početi nekontrolisano da se razmnožava, što dovodi do gljivične infekcije. Faktori rizika su: upotreba kontraceptiva, trudnoća, skorašnja upotreba antibiotika, oslabljen imuni sistem.

U terapiji gljivične infekcije sa blagim do umerenim simptomima terapija je kratkotrajna i najčešće se koriste sledeći antigljivični lekovi:

  • mikonazol, u obliku tableta, kremova, masti ili vagitorija
  • flukonazol, u obliku tableta koje se mogu dobiti samo na lekarski recept

U slučaju ozbiljnijih simptoma infekcije koristi se takođe antigljivična terapija, ali je ona dugotrajnija.

Da li bakterijska vaginoza treba da se leči

Bakterijsku vaginozu treba lečiti, jer dugotrajna i nelečena dovodi do slabljenja lokalnog imuniteta i posledično većeg rizika dobijanja polno prenosivih bolesti. Posebna pažnja se obraća na trudnice i žene koje treba da se podvrgnu operativnom lečenju (ginekološko-urološke), kako bi se izbegao ili smanjio rizik postoperativnih komplikacija.

Kako se bakterijska vaginoza leči

U lečenju bakterijske vaginoze koriste se oralne tablete, vaginalete, vaginalni gelovi… Osnova terapija jeste upotreba antibiotika. Najčešće se koristi metronidazol u obliku tableta ili gelova, zatim klindamicin i tinidazol. Veoma je važno da se terapija sprovede do kraja (najčešće 5-7 dana), tačno po uputstvima ginekologa i da se ne prekida kada dođe do prvog smirivanja tegoba. Tokom terapije se ne preporučuju polni odnosi kao ni korišćenje tampona. S obzirom na postojanje velike verovatnoće da se bakterijska vaginoza ponovi neophodno je primenjivati i sredstva za obnavljanje vaginalne flore i probiotike. Od pomoći mogu biti i proizvodi za vaginalnu primenu koji u osnovi imaju bornu kiselinu, ulje čajevca, jabukovo sirće…

Bakterijska vaginoza, mere prevencije

  • Tampone koristite što je manje moguće.
  • Izbegavajte nošenje uskog veša i odeće.
  • Nosite udoban pamučni veš koji upija vlagu i omogućava cirkulaciju vazduha.
  • Nemojte koristiti parfimisani toaletni papir i parfimisana sredstva za higijenu intimnih delova tela, kao ni jake sapune i deterdžente koji nadražuju.

Bakterijska vaginoza se ne ubraja u polne bolesti, ali za sprečavanje sekundarnih vaginalnih infekcija i polno prenosivih bolesti koristite kondome.
Za prevenciju svake bolesti, kao i bakterijske vaginoze, zdrava ishrana i zdrav stil života su važni.

Tekst prvi put objavljen: 17.5.2012.

Update Pharma Medica tim: 4.12.2020.

Komentari