Sterilitet i mogućnost lečenja

bračni sterilitet

Bračni sterilitet (infertilitet) postoji ukoliko posle godinu dana zajedničkog života, koji podrazumeva regularne seksualne odnose, ne dođe do željene trudnoće. U prvih 12 meseci zajedničkog života zatrudni u proseku 86% žena starosti 20-24g, 78% žena starosti 25-29g, 63% žena starosti 30-34g i 52% žena starosti 35-39g. U toku naredne godine zajedničkog života svega još 10% parova realizuje trudnoću, dok kod ostalih perzistira problem infertiliteta i dalje. S toga je potrebno da se bračni par zbog problema infertiliteta obrati ginekologu, koji se posebno bavi ovom problematikom, već nakon prve godine zajedničkog života.

autor: Doc Dr Eliana Garalejic


Incidenca pojave bračnog steriliteta je različita u različitim krajevima sveta i kreće su u opsegu od 10 – 15%. 95% adekvatno lečenih parova ostvari potomstvo ali 5% parova ostaje do kraja života lišena željenog potomstva uprkos upornom i doslednom lečenju.

Bračni sterilitet je problem koji je rasprostranjen širom sveta i koji kod infertilnog para izaziva osećaj ličnog neuspeha, što u mnogim kulturama ima i karakteristično socijalno obeležje. Nameće se impresija o ”epidemiji” infertiliteta u razvijenim zemljama poslednjih godina, što je posledica:

  • promenjene uloge i statusa žene u društvu,

  • odložene starosne kategorije kada žena želi da formira porodicu i da dobije dete,

  • povećane upotrebe kontraceptivnih sredstava,

  • liberalizacije abortusa, činjenice da nefavorizujuće ekonomske prilike dovode potencijalne roditelje u dilemu o mogućnosti pružanja željenog kvaliteta života budućem detetu.

UZROCI STERILITETA

Mnogobrojni su uzroci infertiliteta i oni variraju zavisno od geografske lokacije, socijalno-ekonomske sredine i organizovanosti zdravstvene službe.

Uzroci infertiliteta se mogu podeliti na urođene (npr. poremećaji u razvoju genitalnih organa) i stečene (npr. začepljenje jajovoda, priraslice). Takođe,  uzroci infertiliteta se mogu podeliti i na funkcionalne (npr. hormonski poremećaji, izostanak ovulacije) i organske ( npr. dvoroga materica).

U zemljma  ”trećeg sveta”  najčešći uzroci infertiliteta su u vezi sa infekcijama polnih organa kao što su tuberkuloza, venerične bolesti, postabortalne i postporođajne infekcije i neuhranjenost koja dovodi do hormonskih poremećaja i učestalijih pobačaja.

U zemljama ”razvijenog sveta”  najčešći uzroci infertiliteta su: poremećaji ovulacije, muški infertilitet, bolesti jajovoda, endometrioza, imunološki infertilitet i infertilitet neobjašnjenog porekla.

Čest uzrok infertiliteta je postojanje psiholoških problema čiji je koren najčešće u samoj nemogućnosti žene da ostvari veoma željenu trudnoću. On se pojačava i potencira uticajem bliže okoline – rodbine i prijatelja.

Bračni sterilitet, put do dijagnoze

Naravno, moramo biti svesni činjenice da je infertilitet pretežno multifaktorijalne etiologije i da zbog toga, uvek treba da težimo sveobuhvatnom i kompletnom ispitivanju oba partnera. Ispitivanje kod oba partenera je potrebno isplanirati tako da omogući efikasni i najbrži uvid u sve moguće faktore infertiliteta uključujući i psihološki faktor. Najčešća greška u lečenju neplodnosti je, kada se u toku ispitivanja pronadje i izleči jedan od uzroka, da se dalja ispitivanja sa ciljem postizanja eventualne trudnoće prekidaju i ne nastavljaju do kraja, što vodi do pauze u lečenju. Tako se najčešće gubi dragoceno vreme i stoga prvo treba izvršiti  kompletno sva ispitivanja, pa tek onda započeti lečenje.

Ispitivanje infertiliteta žene započinje se opsežnim i otvorenim razgovorom. Posle osnovnog ginekološkog pregleda, potrebno je uraditi: kolposkopiju (Papanikolau bris), bakteriološka ispitivanja (na Chlamidiju trahomatis, Ureaplazmu urealitikum, Mikoplazmu hominis), virusološka ispitivanja, hormonska ispitivanja, ultrazvučni pregled, postkoitalni test i eventualno histerosalpingografiju (rendgensko snimanje unutrašnjosti materice i jajovoda), histeroskopiju (vizualizacija unutrašnjosti materice specijalnim optičkim instrumentima), laparoskopiju (vizualizacija unutrašnjih genitalnih organa žene specijalnim optičkim instrumentima), imunološka ispitivanja (antispermatozoidna antitela), genetska ispitivanja i ponekad dodatne analize.

Komentari