Herpes infekcije – izazivači, simptomi, lečenje

herpes infekcije, herpes na usnama

Herpes infekcije kod čoveka izaziva osam herpes vrsta, od ukupno 105 koliko ih broji porodica herpesviridae. Humani herpes virusi su: herpes simplex virusi 1 i 2 (HSV-1, HSV-2), varicella zoster virus (VZV), Epstein-Barrov virus (EBV), citomegalo virus (CMV), humani herpes virusi 6, 7 i 8 (HHV-6, HHV-7, HHV-8).


Herpes simpleks virusi 1 i 2 uzrokuju bolesti sluznice i kože i to prvenstveno sluznice usne duplje i genitalnih organa. Dodirom, zaraženim rukama infekcija se može preneti i na oči, zanoktice, anorektalni region, itd. Na predmetima za ličnu upotrebu, herpes simpleks virusi mogu da prežive vrlo kratko, par minuta do par sati, pa je rizik da se osoba ovim putem zarazi relativno mali.

Kako se osoba zarazi herpes simpleks virusom

Primarna infekcija HSV-1 dešava se još u detinjstvu. Najčešće se javlja kod dece starosti 2-5 godina. HSV-1 se prenosi inficiranim oralnim sekretom, pa se dete najčešće zarazi poljupcem. Inkubacioni period je od 2-12 dana. Klinički se infekcija manifestuje upalom desni, pojavom ranica u usnoj duplji i na usnama, upalom tonzila, ranicama u nosu, a ponekad i povišenom temperaturom. Dete oseća bol i peckanje u grlu, razdražljivo je i ne može da jede i pije. Što je dete mlađe i klinička slika je teža. Za spontano izlečenje potrebno je 10-14 dana. Dešava se i da primarna infekcija prođe totalno blago, neprimetno i bez kliničkih manifestacija. Simptomi infekcije jako podsećaju na streptokoknu anginu, herpanginu, pa se dešava da se postavi pogrešna dijagnoza i dete leči antibioticima, posle čega se stanje pogoršava.

Primarna infekcija HSV-2 se uglavnom dešava u doba seksualne zrelosti i to najčešće izmešu 15. i 29. godine. Infekcija se prenosi inficiranim genitalnim sekretom, prilikom seksualnog odnosa, ali i bliskim kontaktom sa zaraženom kožom. Kod velikog broja ljudi, čak 70% prenošenje se dešava u trenutku kada inficirana osoba nema nikakvih smetnji, odnosno kada se nalazi u asimptomatskoj fazi bolesti.

Koji su simptomi genitalnog herpesa

U primarnoj infekciji simptomi su najuočljiviji, dok su u sekundarnim epizodama simptomi bolesti blaži. To se objašnjava razvijenim imunim odgovorom na virus. Inkubacioni period traje 2-14 dana, posle kog se javljaju prvi simptomi, vodeni mahurići na koži i sluznici genitalija. Kod muškaraca mehurići se prvenstveno javljaju na penisu i oko korena penisa, a kod žena unutar i oko vagine. Kod oba pola mehurići se javljaju i unutar i oko anusa. Mehurići se posle 2-4 dana zamute (zagnoje) i pucaju. Ulceracije koje nastaju su vrlo bolne. Zarastaju uz nastanak krastica koje mogu da krvare. Mehurići i kraste su i same zarazne i prepune su virusa. Promene kod osoba sa normalnim imunitetom nestaju spontano posle 6-15 dana. Osim lokalne bolne osetljivosti javljaju se i pojačan sekret, peckanje prilikom mokrenja, kao i opšti simptomi: povišena temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja.

Važno je napomenuti da iznenadna pojava herpesa kod jednog partnera koji je u dugotrajnoj vezi, ne znači obavezno da je došlo do zaraze zbog promene partnera („prevare”). Ona može značiti da je partner do sada bio imunokompetentan, pa nije imao simptome zaraze, a da već duže vreme ima virus herpesa u organizmu. Kada su simptomi infekcije prisutni korišćenje kondoma ne pruža dovoljnu zaštitu, već polne odnose treba izbegavati.

Uzročnik genitalnog herpesa može da bude i HSV-1. Prenosi se oralnim seksom i simptomi su slični onima koji se javljaju usled infekcije HSV-2.

Zašto se herpes infekcije ponavljaju

Za herpes viruse karakteristično je da kada jednom uđu u organizam tu i ostaju i u prilikama pada imuniteta dolazi do ponovnog ispoljavanja infekcije. Najčešća ponovna HPV- 1 infekcija je herpes labialis (na usnama). Češće se nalazi na donjoj nego na gornjoj usni. Mehurići ispunjeni tečnošću obično su prisutni na površini koja je manja od 1 cm2 i prelaze u kruste posle 48 sati. Za spontano izlečenje potrebno je 7-10 dana. Vrlo retko se vezikule pojavljuju u usnoj duplji, nosu, na obrazima, konjuktivama. Neki ljudi tačno mogu da osete simptome pre izbijanja promena i upravo je to trenutak kada je najbolje otpočeti sa terapijom.

Oko 80% osoba koje su imale primarnu HSV-2 infekciju imaće bar jedan recidiv. Kod nekih su epizode genitalnog herpesa jako česte, i do 10 puta godišnje, što bitno utiče na kvalitet života i psihičko stanje inficiranog. Mnogi oboleli su u stalnom stresu, smatraju se obeleženim i žive u strahu da njihov partner ne otkrije da su inficirani, te ih ne osudi i napusti. Pojedine osobe se naviku na ove smetnje, dok se druge povlače u sebe i postaju depresivne. Ove osobe ulaze u začarani krug, jer dugotrajan stres, strah i teskoba utiču na češće recidiviranje.

Nije pouzdano utvrđen razlog, ali na genitalne herpes infekcije mnogo su osetljivije žene nego muškarci. Jedan od mogućih razloga jesu i polne anatomske ralike. Rizik prenosa infekcije sa muškarca na ženu je 6 puta veći nego obrnuto.

Herpes infekcije u trudnoći

Genitalne herpes simpleks virus infekcije su vrlo opasne ako su stečene u trudnoći. Opasnost od pobačaja je velika ukoliko se prva epizoda herpes infekcije desi tokom prvih 12 nedelja trudnoće. Ukoliko se ona desi u poslednjem tromesečju, ne stvori se dovoljna količina antitela koja bi zaštitila novorođeno dete, pa takve infekcije uzrokuju infekciju novorođenčeta. Nelečena infekcija novorođenčeta ima visoku stopu smrtnosti (preko 60%), a može dovesti i do oštećenja nervnog sistema, mentalne retardacije i slepila. Ovo se srećom retko dešava. Pažljivim praćenjem trudnoće, racionalnom primenom antivirotika i porođajem carskim rezom trudnoća se može uspešno dovesti do kraja.

Veoma je važno da ako muškarac ima genitalni herpes ili herpes na usnama, izbegava vaginalne i oralne seksualne kontakte sa trudnicom kako infekcija ne bi prešla na nju, a potom i na novorođenče.

Žene koje imaju genitalni herpes mogu da trudnoću normalno održe i porode se prirodnim putem ukoliko su prvu infekciju imale pre trudnoće. U krvi ovih žena nalazi se dovoljna količina antitela koja će tokom trudnoće i porođaja zaštiti plod, odnosno dete. Rizik od prenosa genitalnog herpesa roditelja na decu je mali, ukoliko se poštuju uobičajene higijenske navike. Roditelji koji imaju herpes na usnama moraju biti svesni da poljupcem infekciju mogu lako preneti na dete.

Kako se leče herpes infekcije 

Lečenje herpes infekcije se sprovodi kada je bolest manifestna. Ukoliko promene nisu jako izražene i bolne preporučuje se samo lokalna terapija. U tu svrhu koristi se mast koja sadrži antivirotik, koja da bi bila efikasna mora da se primenjuje bar 5 puta dnevno. Ukoliko se sa primenom ove masti počne kada su se mehurići već pojavili, njenom upotrebom se neznatno skraćuje tok bolesti. Ukoliko su promene jako izražene i bolne, prepisuje se antivirusni lek u obliku tableta. Njegovom upotrebom se virus ne može odkloniti iz organizma, već se tok bolesti skraćuje, a simptomi ublažavaju.

Kod genitalnog herpesa uvek se preporučuje terapija antivirotikom u tabletama kako bi se bolest skratila, simptomi ublažili i sprečilo širenje. Ukoliko se tegobe manifestuju više puta u toku godine ili ih pacijent vrlo dramatično doživljava, pa to utiče na njegovu psihu, preporučuje se i profilaksa antiviroticima. Što se sa terapijom pre počne ona je efikasnija. U cilju olakšavanja tegoba mogu pomoći i tople sedeće kupke, kada su zadnjica, butine i kukovi u toploj vodi, kao i nošenje pamučnog veša.

Šta je herpes zoster

Herpes zoster je virusna infekcija koju uzrokuje varicella zoster virus, isti virus koji uzrokuje ovčije boginje. Kao i svi herpes virusi i ovaj kada jednom uđe u organizam tu se zadržava, odnosno ima sposobnost da se pritaji i miruje, dok se usled dejstva nekog provocirajućeg faktora ponovo ne aktivira (bolest, trauma, stres, imunosupresivna terapija). Prvi simptomi su žarenje, peckanje, svrab jednog dela kože. Dalje se javljaju mehurići ispunjeni vodenim sadržajem i ospe koje su grupisane na jednoj strani tela. Promene na koži praćene su jakim bolom koji je stalan, oštar, osoba ima osećaj pečenja, stezanja i štipanja. Analgetici ne pomažu. Vremenom ove promene se suše i prelaze u kraste, koje se suše i otpadaju. Ožiljci ostaju retko, jedino u slučaju sekundarnog inficiranja, usled češanja. Herpes zoster se najčešće javlja na trupu pacijenta i zadnjici, a retko na licu, rukama i nogama.

Promene na koži obično prolaze za desetak dana, ali bol može da traje i više meseci. Osoba obolela od herpes zostera je zarazna u periodu od pojave promena na koži do sedam dana posle toga, odnosno dok se promene ne sasuše i postanu kruste.

Herpes zoster najčešće spontano prolazi tokom par nedelja. Terapija je lokalna i ima za cilj olakšavanje simptoma. Ukoliko se oboljenje dijagnostikuje u ranoj fazi lekar može da ordinira antivirusni lek za oralnu primenu koji će sprečiti dalje razmnožavanje i širenje virusa.

Da li se herpes infekcije mogu sprečiti

Kako bi se organizam zaštitio od izbijanja herpesa neophodno je ojačati imunitet. To se najbolje postiže zdravim načinom života koji podrazumeva uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost i dovoljno sna. Što je organizam u boljoj kondiciji to će buduća javljanja herpesa biti ređa.

Tekst objavljen: 04.07.2011.

Update PharmaMedica tim: 28.01.2021.

Komentari