Herpes infekcije

Herpes infekcije

Porodica herpesviridae broji oko 105 herpes virusa od kojih samo osam uzrokuje infekcije kod čoveka. Humani herpes virusi su: herpes simplex virusi 1 i 2 (HSV-1, HSV-2) varicella zoster virus (VZV), Epstein-Barrov virus (EBV), citomegalo virus (CMV), humani herpes virusi 6, 7 i 8 (HHV- 6, HHV-7, HHV-8).

Herpes simpleks virusi 1 i 2 uzrokuju bolesti sluznice i kože i to prvenstveno sluznice usne duplje i genitalnih organa. Dodirom, zaraženim rukama infekcija se može preneti i na oči, zanoktice, anorektalni region itd. Na predmetima za ličnu upotrebu, herpes simpleks virusi mogu da prežive vrlo kratko, par minuta do par sati pa je rizik da se osoba ovim putem zarazi relativno mali.

Primarne infekcije

Primarna infekcija HSV-1 dešava se još u detinjstvu. Najčešće se javlja kod dece starosti 2-5 godina. HSV-1 se prenosi inficiranim oralnim sekretom pa se dete najčešće zarazi poljupcem. Inkubacioni period je od 2-12 dana. Klinički se infekcija manifestuje upalom desni, pojavom ranica u usnoj duplji i na usnama, upalom tonzila, ranicama u nosu a ponekad i povišenom temperaturom. Dete oseća bol i peckanje u grlu, razdražljivo je i ne može da jede i pije. Što je dete mlađe i klinička slika je teža. Za spontano izlečenje potrebno je 10-14 dana. Dešava se i da primarna infekcija prođe totalno blago, neprimetno i bez kliničkih manifestacija. Simptomi infekcije jako podsećaju na streptokoknu anginu, herpanginu, pa se dešava da se postavi pogrešna dijagnoza i dete leči antibioticima, posle čega se stanje pogoršava.

Primarna infekcija HSV-2 se uglavnom dešava u doba seksualne zrelosti i to najčešće izmešu 15. i 29. godine. Infekcija se prenosi inficiranim genitalnim sekretom, prilikom seksualnog odnosa ali i bliskim kontaktom sa zaraženom kožom. Kod velikog broja ljudi, čak 70% prenošenje se dešava u trenutku kada inficirana osoba nema nikakvih smetnji, odnosno kada se nalazi u asimptomatskoj fazi bolesti.

U primarnoj infekciji simptomi su najuočljiviji, dok su u sekundarnim epizodama simptomi bolesti blaži, što se objašnjava razvijenim imunim odgovorom na virus. Inkubacioni period traje 2-14 dana, posle kod se javljaju prvi simptomi, vodeni mahurići na koži i sluznici genitalija. Kod muškaraca mehurići se prvenstveno javljaju na penisu i oko korena penisa a kod žena unutar i oko vagine. Kod oba pola mehurići se javljaju i unutar i oko anusa. Mehurići se posle 2-4 dana zamute (zagnoje) i pucaju. Ulceracije koje nastaju su vrlo bolne. Zarastaju uz nastanak krastica koje mogu da krvare.

Mehurići i kraste su i same zarazne i prepune su virusa. Promene kod osoba sa normalnim imunitetom nestaju spontano posle 6-15 dana. Osim lokalne bolne osetljivosti javljaju se i pojačan sekret, peckanje prilikom mokrenja kao i opšti simptomi: povišena temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja. Važno je napomenuti da iznenadna pojava herpesa kod jednog partnera koji je u dugotrajnoj vezi, ne znači obavezno da je došlo do zaraze zbog promene partnera („prevare”) već može značiti da je partner do sada bio imunokompetentan pa nije imao simptome zaraze a da već duže vreme ima virus herpesa u organizmu. Kada su simptomi infekcije prisutni korišćenje kondoma ne pruža dovoljnu zaštitu već polne odnose treba izbegavati.

Uzročnik genitalnog herpesa može da bude i HSV-1. Prenosi se oralnim seksom i simptomi su slični onima koji se javljaju usled infekcije HSV-2.

Reaktiviranje

Za herpes viruse karakteristično je da kada jednom uđu i organizam tu i ostaju i u prilikama pada imuniteta dolazi do ponovnog ispoljavanja infekcije. Najčešća ponovna HPV- 1 infekcija je herpes labialis (na usnama). Češće se nalazi na donjoj nego na gornjoj usni. Mehurići ispunjeni tečnošću obično su prisutni na površini koja je manja od 1 cm2 i prelaze u kruste posle 48 sati. Za spontano izlečenje potrebno je 7-10 dana. Vrlo retko se vezikule pojavljuju u usnoj duplji, nosu, na obrazima, konjuktivama. Neki ljudi tačno mogu da osete simptome pre izbijanja promena i upravo je to trenutak kada je najbolje otpočeti sa terapijom.

Oko 80% osoba koje su imale primarnu HSV-2 infekciju imaće bar jedan recidiv dok su kod nekih epizode genitalnog herpesa jako česte, i do 10 puta godišnje, što bitno utiče na kvalitet života i psihičko stanje inficiranog. Mnogi oboleli su u stalnom stresu, smatraju se obeleženim i žive u strahu da njihov partner ne otkrije da su inficirani, te ih ne osudi i napusti. Pojedine osobe se naviku na ove smetnje dok se druge povlače u sebe i postaju depresivne. Ove osobe ulaze u začarani krug jer dugotrajan stres, strah i teskoba utiču na češće recidiviranje.

Nije pouzdano utvrđen razlog, ali na genitalne herpes infekcije mnogo su osetljivije žene nego muškarci. Jedan od mogućih razloga jesu i polne anatomske ralike. Rizik prenosa infekcije sa muškarca na ženu je 6 puta veći nego obrnuto.

Neonatalne infekcije

Genitanle HSV infekcije su vrlo opasne ako su stečene u trudnoći. Opasnost od pobačaja je velika ukoliko se prva epizoda herpes infekcije desi tokom prvih 12 nedelja trudnoće, a ukoliko se ona desi u poslednjem tromesečju, ne stvori se dovoljna količina antitela koja bi zaštitila novorođeno dete pa takve infekcije uzrokuju infekciju novorođenčeta. Nelečena infekcija novorođenčeta ima visoku stopu smrtnosti (preko 60%), a može dovesti i do oštećenja nervnog sistema, mentalne retardacije i slepila. Ovo se srećom retko dešava, pažljivim praćenjem trudnoće, racionalnom primenom antivirotika i porođajem carskim rezom trudnoća se može sretno dovesti do kraja. Veoma je važno da ako muškarac ima genitalni herpes ili herpes na usnama, izbegava vaginalne i oralne seksualne kontakte sa trudnicom kako infekcija ne bi prešla na nju, a potom i na novorođenče.

Žene koje imaju genitalni herpes mogu da trudnoću normalno održe i porode se prirodnim putem ukoliko su prvu infekciju imale pre trudnoće. U krvi ovih žena nalazi se dovoljna količina antitela koja će tokom trudnoće i porođaja zaštiti plod, odnosno dete. Rizik od prenosa genitalnog herpesa roditelja na decu je mali, ukoliko se poštuju uobičajene higijenske navike. Roditelji koji imaju herpes na usnama moraju biti svesni da poljupcem infekciju mogu lako preneti na dete.

Kako se leče infekcije izazvane herpes simpleks virusima?

Lečenje se sprovodi kada je bolest manifestna. Ukoliko promene nisu jako izražene i bolne preporučuje se samo lokalna terapija. U tu svrhu koristi se aciklovir, antivirotka mast koja da bi bila efikasna mora da se primenjuje bar 5 puta dnevno. Ukoliko se sa primenom ove masti počne kada su se mehurići već pojavili, njenom upotrebom se neznatno skraćuje tok bolesti. Ukoliko su promene jako izražene i bolne, prepisuje se antivirusni lek u obliku tableta, čijom upotrebom se virus ne može odkloniti iz organizma već se tok bolesti skraćuje a simptomi ublažavaju. Kod genitalnog herpesa uvek se preporučuje terapija antivirotikom u tabletama kako bi se bolest skratila, simptomi ublažili i sprečilo širenje. Ukoliko se tegobe manifestuju više puta u toku godine ili ih pacijent vrlo dramatično doživljava pa to utiče na njegovu psihu, preporučuje se i profilaksa antiviroticima. Što se sa terapijom pre počne ona je efikasnija. U cilju olakšavanja tegoba mogu pomoći i tople sedeće kupke, kada su zadnjica, butine i kukovi u toploj vodi, kao i nošenje pamučnog veša.

Da li je moguće sprečiti HSV infekcije?

Jedino bi vakcinacijom bilo moguće sa sigurnošću sprečiti HSV infekcije. Vakcina protiv HSV je još uvek u fazi kliničkih ispitivanja. Za osobe koje su inficirane herpesom veoma je važna zdrava ishrana, fizička aktivnost, kako bi se imuni sistem ojačao. Što je organizam u boljoj kondiciji to će buduća javljanja herpesa biti ređa.

Naučna istraživanja su potvrdila da glicirizinska kiselina ima antiulcerozno (sprečava stvaranje rana), protivzapaljensko i antivirusno dejstvo. Inaktivacijom prostaglandina E2, glicirizinska kiselina ispoljava i antibakterijski efekat, deluje i protiv svraba (koji je čest simptom infekcije herpesom), a stimuliše i stvaranje interferona, koji sprečava ulazak virusa u neinficirane ćelije domaćina.