Koksaki virus

koksaki virus

Koksaki virusi su česti uzročnici infekcija kod dece i odraslih. Infekcija ovim virusom može biti od sasvim blage do životno ugrožavajuće. Ne postoji vakcina, a ni specifičan antivirusni lek. Osnova prevencije je dobro pranje ruku i, ruka na usta kod kašljanja i kijanja.


Koksaki virusi su dobili naziv po mestu Koksaki (engl. Coxsackie) u SAD. 1948. godine tamo su izolovana dva soja ovog virusa iz stolice dva dečaka obolela od paralitičkog poliomijelitisa. Kasnije su otkriveni i drugi sojevi virusa. Koksaki virusi spadaju u familiju enterovirusa, malih virusa sastavljenih od jednog lanca ribonukleinske kiseline (RNK).

Tip A i B

Postoje 2 tipa koksaki virusa. Tip A uzrokuje herpanginu i bolest šaka, stopala i usta. Tip B uzrokuje epidemijsku pleurodiniju i zapaljenja u sredogruđu. Oba tipa virusa mogu biti uzročnici meningitisa, miokarditisa i perikarditisa. Smatra se da mogu imati ulogu u nastanku juvenilnog (tipa 1) dijabetesa.

koksaki virus

  • Prisutan je u sekretima i telesnim tečnostima

  • Želudačna kiselina ne uništava virus. Virus može preživeti na površinama i po nekoliko sati. Vreme od infekcije do ispoljavanja simptoma je najčešće dan ili dva.

  • Osobe su najzaraznije u prvoj nedelji bolesti, a virus može biti prisutan i do nedelju dana nakon povlačenja simptoma kod odraslih, a kod dece i duže.

  • Virus se prenosi od osobe na osobu. Prisutan je u sekretima i telesnim tečnostima inficiranih osoba.

Nalazi se u nosnom sekretu, ispljuvku, pljuvačci, stolici i respiratornim kapljicama u vazduhu nakon kašlja ili kihanja.

Znaci i simptomi infekcije

Većina infekcija koksaki virusom je blaga i najčešće prolazi bez simptoma. Najčešće se javljaju prehlada ili osip naročito u toplijim mesecima. Može se javiti i proliv i zapaljenje grla. Mnogo su ređe teže bolesti uzrokovane ovim virusima.

Bolesti disajnih puteva. Koksaki virus može biti uzročnik infekcija gornjih disajnih puteva praćenih temperaturom, bolom u grlu i curenjem nosa. Kašalj koji se može javiti podseća na bronhitični. Ređe se može razviti i zapaljenje pluća.

Osip. Kod nekih osoba može se pojaviti osip. To je nespecifičan, generalizovan osipa crvene boje. Osip se pojavljuje po povlačenju ostalih simptoma infekcije, podseća na blage opekotine od sunca, ali se ne ljušti. Virus tipa A uzrokuje tzv. bolest šaka, stopala i usta.

Bolest šaka, stopala i usta uglavnom se javlja kod dece mlađe od 10 godina. Pojavljuju se mali mehurići i crvene tačkice na šakama, stopalima i u ustima. U ustima se javljaju na jeziku, desnima i sluzokoži obraza. Mogu se javiti bol u grlu i povećana temperatura. Najčešće je blagog toka i prolazi spontano.

Mehurići u ustima su jedan od simptoma herpangine koju takođe uzrokuje ovaj virus. Za herpanginu je karakteristična i povišena temperatura i bol u grlu. Najčešće se javlja leti i kod dece mlađe od 10 godina.

Infekcije oka. Može se javiti akutni hemoragijski konjunktivitis praćen otokom i crvenilom beonjača. Infekcija se najčešće proširi na oba oka. Kod većine osoba prolazi bez posledica za nedelju dana.

Meningitis. Uzročnici meningitisa su najčešće virusi tipa B. Bolest počinje simptomima kao što su povišena temperatura, glavobolja i ukočenost vrata, a može se pojaviti i ospa. Kod dece su simptomi manje specifični i mogu se ispoljti kao letargija ili febrilne konvulzije. Kod male dece se često javlja u formi meningoencefalitisa.

Slabost i paraliza. Retko se mogu javiti slabost ili delimična paraliza ruke ili noge. Prolaskom infekcije prolaze i ovi simptomi.

Pleurodinija. Pleurodinija je zapaljenje mišića gudnog koša. Počinje kao oštar bol u grudima i pojačava se pri udisaju. Bol se može širiti i u abdomen. Bol dolazi i odlazi u talasima. Pleurodinija uglavnom prolazi za nekoliko dana.

Mioperikaditis. Miokarditis je zapaljenje srčanog mišića i srčanih omotača. Najčešče se javlja kod mladih, aktivnih osoba. Simptomi uključuju kratak dah, bol u grudima, osećanje iscrpljenosti i oticanje nogu. Može se komplikovati srčanom slabošću ili infarktom srca. Oštećenje srca može biti prolazno, a može i ostaviti trajne posledice.

koksaki virusPOSTAVLJANJE DIJAGNOZE

Većina infekcija koksaki virusom je blaga i prolazi sama od sebe i ne zahteva posebnu dijagnostiku kao ni lečenje. Izražen osip, povišena temperatura, febrilne konvulzije, kočenje vrata, bol u grudima i osećanje kratkog daha zahtevaju detaljniji klinički pregled i dijagnostiku.

LEČENJE VIRUSNE INFEKCIJE

Ne postoji ciljana antivirusna terapija. U velikoj većini slučajeva imuni sistem se sam izbori s virusom. Dovoljno tečnosti i odmora, kvalitetna ishrana bogata voćem i povrćem doprineće bržem oporavku. Od pomoći su nesteroidini antireumatici da smanje bol i temperaturu. U zavisnosti od simptoma korisni su i dekongestivi za nos, sirupi protiv kašlja. Kod mioperikarditisa se primenjuju suportivne mere u održavanju srčane funkcije do oporavka srčanog mišića.

PREVENTIVA JE NAJBOLJI LEK

Kao i kod svake infekcije preventiva je najbolji lek. Neophodno je redovno i temeljno pranje ruku kako obolelih tako i onih u njihovoj okolini. Dovoljan je sapun i obična voda. Osobe koje kašlju i kijaju treba da nos i usta pokriju maramicom da bi se sprečilo širenje bolesti respiratornim kapljicama. Toalete treba često dezinfikovati ukoliko obolela osoba ima dijareju. Oboleli ne treba da idu u kolektiv da bi se sprečilo dalje širenje infekcije.

Mnogo je polemike u popularnoj i stručnoj literaturi nalazi li se ovaj virus u klima uređajima i ventilacionim sistemima. U svakom slučaju, prventiva je i ovde najbolji lek. Redovno čišćenje i održavanje klima uređaja i provetravanje prostorija smanjiće rizik od infekcije, ne samo koksaki virusom, na najmanju moguću meru.

Komentari