Miokarditis, zapaljenje srčanog mišića

Miokarditis

Postoji niz simptoma koji mogu ukazati na postojanje miokarditisa, ali je dovoljan razlog za kardiološki pregled je pojava jakog zamora i nedostatak daha.

Miokarditis predstavlja zapaljenje srčanog mišića. Razni virusi poput koksakija, gripa, hepatitisa su uzročnici miokarditisa. Pored virusa miokarditis mogu uzrokovati i svi drugi mikroorganizmi (bakterije, gljivice, protozoe, rikecije).

Koji su simptomi miokarditisa?

Miokarditis je tiha bolest. Može da bude asimptomatska ali može da izazove i iznenadnu smrt. Do smrti dolazi usled poremećaja srčanog ritma. Osobe koje su obolele od miokarditisa prvo osećaju neuobičajeni i disproporcionalni zamor. Ove osobe ne mogu dugo da hodaju, moraju često da se odmaraju, brzo se zadišu i imaju kratak dah. Često zastaju prilikom penjanja uz stepenice i prave pauzu već pri penjanju na prvi ili drugi sprat. Najčešće se posle nekoliko dana osoba oporavi, ali u težim slučajevima kada virus „uđe u srce“ javlja se lupanje srca, preskakanje, malaksalost, gušenje a ponekad i nesvestica i vrtoglavica.

Kako se dijagnostikuje ova bolest?

Simptomi koje pacijent oseća uz odgovarajuće laboratorijske analize, EKG i ehokardiografiju su dovoljne za postavljanje dijagnoze.
• Na osnovu laboratorijskih analiza utvrđuje se postojanje zapaljenja (povećana sedimentacija, povećan broj leukocita, povišene vrednosti C-reaktivnog proteina…).
• Dalje, analizom titra specifičnih antitela može se odrediti tip virusa koji je zahvatio miokard.
• EKG-om se detektuju nepravilnosti srčanog ritma.
• ehokardiografijom se utvrđuje da li je virus oštetio sam srčani mišić odnosno njegovu pumpnu funkciju.
• U najtežim slučajevima neophodno je uraditi i biopsiju srčanog mišića. Biopsijom se uzorkuje tkivo srčanog mišića koje se dalje histološki analizira.

Kako se miokarditis leči?

Terapija miokarditisa zavisi od uzročnika bolesti i težine simptoma. Kao i kada su druge virusne infekcije u pitanju terapija je najčešće samo simptomatska (ublažavanje bola, snižavanje povišene telesne temperature…). Kod ozbiljnijih oblika bolesti daju se kombinacije različitih lekova (kardiotonici, ACE inhibitori, diuretici, antiaritmici, imunosupresivi, kortikosteroidi). Jedna od najznačajnijih mera je izbegavanje fizičke aktivnosti i to ne samo u aktivnoj fazi bolesti već i nekoliko meseci nakon ozdravljenja.

Komentari