Nedoumice o hrani

Da li su hleb, šećer, mast, jaja, margarin, krompir dozvoljeni u svakodnevnoj ishrani? Kako otkriti istinu i izbeći zamke? Gotovo svakodnevno svedoci smo medijskih objava o novim istraživanjima uticaja ishrane na zdravlje čoveka. Kako je to pitanje od izuzetne važnosti za sve nas, interes široke javnosti je razumljiv. 

 
 
 
S obzirom da je istovremeno reč o izuzetno složenoj temi, rezultati su ponekad zbunjujući. Kada tome dodamo sklonost ka zauzimanju isključivih stavova u korist ili na štetu određene vrste hrane, ne čudi sve raširenije uverenje da su istraživanja toliko kontradiktorna, da su gotovo beskorisna. To je, naravno, daleko od istine, jer trenutno stanje istraživanja, uprkos svim kontradikcijama, daje dobre osnove za razbijanje mnogih mitova o hrani.
 
Razgovarali smo sa Asist. mr sc. med dr Tatjanom Mraović, dijetologom, o samo nekim mitovima i istinama o hrani.
 
 
 
MIT: Jaja su loša za srce jer su puna holesterola.
 
ISTINA: Ne, nisu. Iako jaja sadrže značajne količine holesterola, od 200 do 250 milligrama u žumancu, to nikako ne znači da ih u potpunosti treba eliminisati iz ishrane, posebno ne preventivno, kod osoba koje nemaju povišen holesterol. Oko 30% holesterola u krvi dolazi iz hrane, a 70% proizvodi jetra, pretvarajući zasićene masti iz hrane u holesterol.
 
Zato zasićene masti i trans masti znatno više utiču na visinu holesterola u krvi. Veliko jaje sadrži dva grama zasićenih masti (10% preporučene dnevne količine), a trans masti uopšte nema. Uz to, jaja su vrlo „sita“ hrana, s visoko vrednim belančevinama, a žumanci sadrže lutein i zeaksantin, materije koje smanjuju rizik od staračke makularne degeneracije, vodećeg uzroka slepila kod osoba starijih od 50 godina. Za preporuku su kuvana jaja ili kao sastavni deo raznih salata s povrćem.
 
 
MIT: Margarin je nezdrav hemijski proizvod pun opasnih trans masnih kiselina.
 
ISTINA: Jedan od sastojaka u proizvodnji margarina se ranije dobijao procesom hidrogenizacije i sadržao je trans masne kiseline. Međutim, već godinama se koriste prirodnije, inovativne i manje procesuirane sirovine u njegovoj proizvodnji, zbog čega margarini danas ne sadrže trans masti, a bogati su nezasićenim masnim kiselinama koje imaju niz pozitivnih učinaka na zdravlje i smatraju se „dobrim“ mastima. Takođe, obogaćeni su vitaminima A, D i E i ne sadrže holesterol.
 
Margarini u proseku imaju 7-10 svima poznatih sastojaka, koji se u različitim kombinacijama pojavljuju i u mnoštvu drugih vrsta hrane. Kada je u pitanju zdravlje srca, margarin ima prednost nad maslacem jer se sastoji od biljnih ulja i ne sadrži holesterol. Margarin takođe ima veći udeo „dobrih“ masnoća, kao što su polinezasićene i mononezasićene u odnosu na maslac. Ove vrste masti pomažu u smanjenju „lošeg“ holesterola.
 
 
MIT: Ugljeni hidrati goje, posebno krompir i hleb.
 
ISTINA: Ugljeni hidrati sami po sebi nemaju nikakve direktne veze s prekomernom težinom. Gojimo se kada unosimo više kalorija nego što trošimo. Konzumacija velikih količina hrane, koja sadrži rafinirane ugljene hidrate, kao što su beli hleb, testenine ili krofne, svakako može povećati telesnu masu i rizik od infarkta.
 
Ali „dobri ugljeni hidrati”, poput integralnih žitarica, naročito zobi, ječma, heljde i sl. ili mahunarki, glavni su izvor energije i preko potrebnih nutrijenata. Hleb od integralnog brašna kojem se dodaju semenke i maslinovo ulje, sadrži vrlo korisna vlakna i vitamine.
 
Krompir je izuzetan izvor vitamina C i B6, vlakana i mangana, a posebno kalijuma. Sastavni je deo kulture ishrane našim krajevima i nikako ga ne treba izbegavati.
 
 
Šta drugi čitaju?
 

Komentari