Da li COVID-19 ostavlja dugoročne posledice na srce

COVID-19 ostavlja posledice

Da li COVID-19 ostavlja dugoročne posledice na srce još uvek je rano govoriti. Neosporno je međutim, da pored respiratirnih simptoma COVID-19 izaziva i ozbiljne problema na nivou kardiovaskularnog sistema.


Iako se u početku mislilo da se radi o čistoj respiratornoj infekciji, danas znamo da novi koronavirus izaziva i ozbiljne srčane probleme.

Oštećenje miokarda je zabeleženo kod skoro četvrtine hospitalizovanih pacijenata, dok su se kod velikog broja razvili aritmija ili tromboembolijska bolest.

Utvrđeno je i da su osobe sa hroničnim stanjima poput hipertenzije, dijabetesa, gojaznosti i povišenog holesterola u većem riziku da im se tok bolesti COVID-19 iskomplikuje.

“Kako pandemija napreduje, sve je više naučnih i stručnih dokaza o uticaju novog koronavirusa na brojne organe uključujući i srce,” kaže dr Ešita Dvivedi, kardiolog iz bolnice Lenox Hill u Njujorku.

Obzirom na značajna oštećenja koje COVID-19 može da ostavi na srce, opšta preporuka  ljudima koji već imaju neko srčano oboljenje jeste da uvedu drastične promene u svoj životni stil kako bi smanjili rizik od komplikacija ukoliko dođu u kontakt sa virusom.

Kako COVID-19 utiče na kardiovaskularni sistem?

Smatra se da COVID-19 dovodi do oštećenja srca na dva načina.

Prvi način je da dolazi do pojave zapaljenskih procesa u celom organizmu, što može oštetiti srčanu funkciju.

“COVID-19 infekcija okida inflamaciju u ljudskom telu koja može da izazove slabljenje srčanog mišića, poremećaj srčanog ritma i čak stvaranje ugruška u krvnim sudovima,” kaže dr Dvivedi.

Drugi način je da virus može direktno da napadne ACE2 receptore na ćelijama srčanog tkiva i direktno ga ošteti.

“Novi koronavirus može da utiče na srčani mišić kroz inflamaciju ili direktnu invaziju na ćelije srčanog mišića i dovede do značajne srčane slabosti,” kaže dr Bendžamin Hirš, direktor preventivne kardiologije u bolnici Health’s Sandra Atlas Bass Heart.

Prema istraživačima, stepen oštećenja zavisi od količine virusa ili infektivne doze virusa, imunog odgovora pojedinca i prisutnih komorbiditeta. Iako je rizik veći kod ljudi sa već postojećim srčanim problemima, čak i kod zdravih pojedinaca je prijavljeno oštećenje srca nakon borbe sa COVID-19.

Postojanje kardiovaskularnog oboljenja povećava rizik

Prema objavljenim istraživanjima glavni faktori rizika za pojavu teže kliničke slike jesu hipertenzija, povišen šećer i gojaznost. Hipertenzija se smatra najvećim faktorom rizika. Prema jednoj studiji hipertenzija je povezana sa 2,5 puta većim rizikom od komplikacija COVID-19 i mortaliteta, posebno kod osoba starijih od 60 godina.

Dr Hiung Čun, kardiolog sa Jejla, kaže da je sve izvesnije da endotelne ćelije zidova krvnih sudova, kod ljudi sa već postojećim srčanim  problemima, reaguju drugačije. One mogu da oslobađaju proinflamatorne citokine, molekule koji dalje pokreću zapaljenski odgovor i dovode do formiranja ugrušaka.

“Zapaljeni endotel doprinosi ne samo pogoršanju ishoda kod COVID-19, već se smatra i važnim faktorom koji doprinosi riziku od pojave srčanog udara i šloga,” kaže Čun.

Da li COVID-19 ostavlja dugoročne posledice na srce ?

Naučnici još uvek otkrivaju da COVID-19 ostavlja dugoročne posledice na srce, ali je već sada izvesno da bi neke osobe koje su se oporavile od virusa mogle da imaju komplikacije koje traju mesecima, pa čak i godinama.

Iako COVID-19 poznajemo kraće od godinu dana, dokazi potvrđuju da se neki simptomi zadržavaju mesecima.

Jedno istraživanje koje je pratilo pacijente nakon ozdravljenja je pokazalo da je čak 87% pacijenata imalo bar jedan uporan simptom – umor, bol u grudima i bol u zglobovima i nekoliko meseci nakon oporavka.

O zapaljenju srčanog mišića možete pročitati: Miokarditis, zapaljenje srčanog mišića

Drugo istraživanje objavljeno u JAMA pokazalo je da je 78% oporavljenih pacijenata imalo abnormalnosti na srcu, a 60%  perzistentno zapaljenje miokarda.

“Mnogo češće nego što bismo očekivali viđamo dugoročne implikacije komplikacija bolesti i zbog toga je važno da se one prepoznaju na vreme i spreče,” kaže dr Dvivedi.

“Mnoge druge bolesti, od prehlade do SARS-a, izazivaju srčanu disfunkciju, ali izgleda da COVID-19 izaziva ozbiljnije endotelne i vaskularne ozlede,” kaže dr Čun.

Kako možemo pomoći sebi?

Važnost održavanja zdravog životnog stila dolazi do izražaja u ovoj situaciji. Preporuka je da se pripremaju zdravi obroci kod kuće, redovno vežba i obezbedi dovoljno sna. Unos alkohola i nikotina treba smanjiti na najmanju moguću meru.

Osobe koje dođu u kontakt sa virusom bi trebalo da potraže pomoć lekara i redovno uzimaju propisanu terapiju, prateći sva uputstva i savete.

Komentari