Visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak ili hipertenzija je najčešća bolest savremenog čoveka. U Srbiji 46,8% odraslih osoba boluje od povišenog krvnog pritiska. Ranije je hipertenzija bila prevashodno bolest starijih ljudi, danas je među obolelima sve više osoba u ranim četrdesetim i pedesetim. Bolest je u najvećem broju slučajeva bez simptoma pa mali procenat ljudi prihvata da su bolesni i da moraju da redovnu piju lekove, što predstavlja dodatni problem. Tek kada nastupe komplikacije i tegobe budu izražene svest se menja.

Šta uzrokuje visok krvni pritisak?

Prema uzroku nastanka postoje dve vrste hipertenzije i to primarna ili idiopatska (95% obolelih) i sekundarna. U slučaju primarne hipertenzije tačan uzrok nastanka ne može se naći, multifaktorijalan je.

Osnovni faktori rizika su gojaznost, pušenje, uzimanje većih količina alkohola i kafe, psihička napetost, odsustvo fizičke aktivnosti, nedostatak odmora kao i genetska predispozicija.

U slučaju sekundarne hipertenzije uzrok je poznat, na primer oboljenje bubrega, nadbubrežne žlezde, dijabetes.

Šta je sistolni a šta dijastolni krvni pritisak?

Krvni pritisak predstavlja mehanički pritisak koji krv vrši na unutrašnju površinu zida arterije, izražava se u milimetrima živinog stuba (mmHg). Sistolni krvni pritisak predstavlja vrednost krvnog pritiska koji nastaje u arterijama u trenutku sistole, odnosno kontrakcije srca i odgovara brojki u mmHg stuba pri kojoj se javlja prvi ton nad brahijalnom arterijom prilikom merenja. Dijastolni krvni pritisak predstavlja krvni pritisak u trenutku dijastole i odgovara brojki u mmHg stuba pri kojoj tonovi iščezavaju. Često se kaže da je sistolni pritisak, pritisak u trenutku srčanih otkucaja a dijastolni pritisak između srčanih otkucaja.

Merenje krvnog pritiska-osnovna pravila

Vrednosti krvnog pritiska menja se u zavisnosti od emotivnog stanja, doba dana, obroka, pušenja, temperature vazduha. Rezultati su generalno niži kada se merenje vrši kod kuće u odnosu na ono u ordinacijii. Prilikom merenja pritiska ruka mora da bude na podlozi horizontalno u nivou grudi. Kada je ruka položena ispod nivoa srca vrednosti izmerenog krvnog pritiska viši su za oko 10 mmHg a kada je ruka položena iznad vrednosti su niže, od realnih.

Vrlo je važno pritisak meriti odgovarajućim aparatom sa manžetnom na nadlaktici, a ne sa „narukvicom”. Pritisak se meri tri puta sa razmakom od tri minuta, jer se već i tako mogu videti bitne oscilacije u vrednostima izmerenog krvnog pritiska. Dok se ne postavi tačna dijagnoza i individualna terapija, obavezne su kontrole na dve ili tri nedelje, a u slučajevima gde lekar nije siguran da je reč o hipertenziji, kretanje pritiska se prati u toku 24 časa, aparatima za monitoring.

Koje su vrednosti normalnog krvnog pritiska?

Normalan krvni pritisak je kada su vrednosti sistolnog pritiska manje od 120mmHg a dijastolnog niže od 80mmHg.
Stanje prehipertenzije je kada je sistolni od 120-139mmHg a dijastolni 80-89mmHg
Stadijum 1 Hipertenzije je kada je sistolni 140-159mmHg a dijastolni 90-99mmHg
Stadijum 2 Hipertenzije je kada je sistolni pritisak jednak ili viši od 160mmHg a dijastolni jednak ili viši od 100mmHg.

Koji zdravstveni problemi su povezani sa visokim krvnim pritiskom?

Ateroskleroza – Nastaje taloženjem masnih naslaga na unutrašnjim stranama zidova krvnih sudova u vidu takozvanih plakova pri čemu dolazi do suženja lumena krvnih sudova. Povišen krvni pritisak olakšava ovaj proces.

Srčana oboljenja – Srčana insuficijencija (srce više nije dovoljnio snažno da pumpa dovoljnu količinu krvi), ishemijska bolest srca (srčani mišić ne dobija dovoljno krvi), hipertrofija leve komore, odnosno uvećano srce.

Bolesti bubrega – Hipertenzija može da ošteti krvne sudove bubrega i onemogući njihovo dalje funkcionisanje.

Moždani udar – Hipertenzija je glavni faktor rizika za nastnak moždanog udara.

Bolesti oka – Visok krvni pritisak uzrokuje oštećenje malih krvnih sudova u retini i tako oštećuje vid.

Kako da prepoznate visok krvni pritisak?

Tegobe poput vrtoglavice, zujanja u ušima, potiljačne slepoočne ili čeone glavobolje, bolovi u sredogruđu, nekada nejasan vid ili osećaj pritiska u grudima mogu da budu znaci da sa pritiskom nešto nije u redu. Međutim, najčešće visok krvni pritisak nema nikakve simptome i prvi put se dijagnoza postavi na rutinskim pregledima. Vrlo je bitno da znate vrednosti svog pritiska, naročito ukoliko imate bliže rođake koji boluju od hipertenzije ili ukoliko imate neke od faktora rizika za nastanak.

Kako regulisati povišen krvni pritisak?

Lečenje hipertenzije obuhvata nefarmakološko lečenje odnosno promenu načina života i terapiju lekovima. Promena načina života podrazumeva: promenu načina ishrane u smislu smanjenja loših masti u ishrani, redukciju telesne težine, prestanak pušenja, restrikciju soli u ishrani, izbegavanje alkohola, povećanu fizička aktivnost.
Sve veći je broj ljudi kod kojih je visok pritisak usko povezan sa profesijom kojom se bave i takva hipertezija naziva se radno zavisnom. Kod ovih pacijenata u toku dana postoje velike varijacije u pritisku, od normalnih do vrlo visokih. Stresna situacija dovodi do skoka pritiska i posledice mogu biti vrlo ozbiljne (srčani ili moždani udar). Kako bi se ovo sprečilo osobe moraju da budu pod terapijom u sklopu koje se obično propisuju i lekovi za umirenje.

Lekovi koji se najčešće koriste u terapiji hipertenzije su: ACE inhibitori (Zorkaptil, Enalapril, Monopril, Hemokvin..), beta blokatori (Prinorm, Presosol, Inderal..), diuretici ( Lasix, Hemopres, Lometazid..), antagonisti kalcijuma ( Nifelat, Cortiazem, Norvasc..).

Koji su sporedni efekti lekova za lečenje hipertenzije?

Diuretici ili lekovi za izmokravanje mogu izazvati glavobolje, bolove u mišićima i zglobovima, malaksalost, snižene vrednosti kalijuma. ACE inhibitori mogu izazvati suv i uporan kašalj, glavobolju, dijareju, povišene vrednosti kalijuma. Beta blokatori – vrtoglavice, smanjenje seksualne želje, pospanost.

Kako osobe sa hipetenzijom treba da se hrane?

Neophodna je raznovrsna, izbalansirana ishrana. Jedite više voća i povrća i hranu sa manjom količinom masti. Izbegavajte hranu sa zasićenim mastima i holesterolom i prženu hranu. Trudite se da jelovnik bude bogat ribom, piletinom, hranom bogatom kalcijumom, kalijumom, magnezijumom. Izbacite slatkiše ili bar smanjite kao i crveno meso.

Kada se obratiti lekaru?

Ukoliko je postavljena dijagnoza hipertenzije, neophodno je da odlazite na redovne lekarske kontrole i slušate savete lekara. Ali, bitno je i da se javite svom lekaru ukoliko propisane lekove redovno uzimate a ne dolazi do sniženja krvnog pritiska, ili ako ste primetili neke od sporednih, neželjenih efekata.

Da li lekovi mogu da uzrokuju hipertenziju?

Postoje lekovi koji se koriste u lečenju određenih bolesti a mogu izazvati hipertenziju.To su kortikosteroidi, amfetamini, hormoni, ciklosporin, lekovi protiv migrene, eritropoetin.

napisala: Dr Slavica Milovanović – Đorović

Komentari