Uloga i značaj elektrolita u organizmu

Generalno, elektroliti su soli koje se rastvaranjem u tečnosti pretvaraju  u pozitivne i negativne jone.  U medicini primarni elektroliti su natrijum  (Na), kalijum (K), magnezijum (Mg), hlor (Cl), kalcijum (Ca), hidrogenkarbonat (HCO3¯) i fosfati. Svi oni svojim jonskim prisustvom obezbeđuju održavanje osmotskog pritiska, pravilnu raspodelu vode, regulisanje pH vrednosti krvi kao i normalno odvijanje biohemijskih procesa u ćeliji i van nje. Organizam se njima snadbeva konzumiranjem hrane i pića bogatim elektrolitima, a unutar organizma njihov balans regulišu hormoni. Ozbiljni poremećaji u nivou elektrolita u telu vode do ozbiljnih srčanih i neuroloških komplikacija.

autor: Mr ph Ana-Marija Mastilović, spec. med. biohemije


NATRIJUM

Natrijum je element koji je na šestom mestu po zastupljenosti u prirodi. U telu čoveka oko 30%  je u kostima u tzv. neizmenjivoj frakciji, dok je  preostala količina raspoređena u različitim delovima organizma i predstavlja izmenjivu frakciju. U odnosu na taj deo najveći sadržaj mu  je u ekstracelularnoj tečnosti. Količina Na u organizmu je rezultat ravnoteže njegovog unošenja i izlučivanja. Unošenje zavisi od navika u ishrani, tj. vrste i količine hrane. Normalnom prosečnom ishranom odrasla osoba dnevno unosi od 50 – 200 mmol Na.

Iz organizma se gubi putem gastrointestinalnog  trakta (GIT), kože i urina. Gubitak putem GIT-a  postaje značajan tek u slučaju, npr. dijareje kada se mogu izgubiti velike količine ne samo Na već i vode i drugih elektrolita. Putem kože Na se normalno gubi znojem, ali tek kod opekotina i različitih lezija na koži taj gubitak može biti značajan. Glavni put eliminacije su bubrezi koji predstavljaju i mesto njegove regulacije koja je bitna za održanje stalne koncentracije. Najvažniji činioci zaduženi za njegovo zadržavanje u organizmu su renin-angiotenzin-aldosteron  i simpatički sistem, dok u njegovoj eliminaciji učestvuju atrijalni natriuretički hormon i azot monoksid.

SIMPTOMI SMANJEOG I POVEĆANOG NIVOA Na

Poremećaji u balansu natrijuma se ispoljavaju kao njegov višak ili nedostatak koji se može javiti kod teških dijarea, povraćanja, preteranog znojenja, febrilnih stanja, opekotina, hipoaldosteronizma ili kod terapije određenim lekovima npr. diureticima. Uzroci koji dovode do povećanja natrijuma u organizmu su insuficijencija srca, bolesti jetre i bubrega, hiperaldosteronizam kao i trudnoća, gde razlog ove pojave nije sasvim poznat, ali je  moguće da je posledica poremećaja u mehanizmu za održavanje koncentracije Na.

Referentne vrednosti Na u serumu se kreću od 136-149 mmol/l.

Simptomi hiponatremije su nespecifični kao npr. vrtoglavica pri ustajanju, slabost, konfuzno  stanje, konvulzije, tahikardije, suve sluzokože, osećaj žeđi. Pojava simptoma zavisi i od brzine kojom se razvija nizak nivo natrijuma. Hiponatremija je često i sporedna pojava kod drugih bolesti u kojima dolazi do nagomilavanja vode u organizmu. Hipernatremija je uvek praćena  dehidratacijom, osećajem žeđi, crvenilom kože, tahikardijom, padom pritiska. Izuzetno teška stanja dovode i do konfuznih stanja i kome na kraju.

Neke od namirnica koje su bogate Na su kuhinjska so, produkti mora, mleko, sir, jaja, povrće, ovseno brašno, pšenica i pšenične klice, šargarepa, karfiol, celer, orasi.

KALIJUM

Organizam odraslog čoveka sadrži oko 50 mmol K/kg telesne težine i od te količine najveći deo je u ćeliji gde je održavanje njegove konstantne koncentracije esencijalno za održavanje života ćelije. Sadržaj u organizmu zavisi od starosti,  pola, mišićne mase (jer je najveći deo K lokalizovan u mišićima), odnosno od unošenja i njegovog izlučivanja. Kod zdravih osoba ta ravnoteža se postiže tako što je količina K koja se izluči jednaka onoj koja se unosi. Kao i kod Na glavni put izlučivanja i regulacije su bubrezi,  ali odgovor  bubrega na promene u količini K koji se unosi hranom nije trenutan već je potrebno i do nekoliko dana da se izlučivanje uravnoteži sa unošenjem. Izlučivanje K je regulisano i njegovom koncentracijom u plazmi, hormonom aldosteronom i brzinom protoka tečnosti kroz bubreg.

Poput natrijuma i kod kalijuma može da bude povećana ili smanjena ukupna količina u organizmu koja može, a i ne mora, biti praćena promenama njegove koncencije u plazmi. Promene koncentracije K u plazmi definišu se kao  hipo tj. hiperkalemija gde je K niži od 3.5 mmol/l, tj. viši od 5 mmol/l.

02 Elektroliti (1)

SIMPTOMI HIPER I HIPOKALEMIJE

Prolazna hipokalemija može biti posledica stresa, obroka bogatog ugljenim hidratima ili posle fizičkog napora. Hipokalemija je praćena  mišićnom slabošću i srčanim smetnjama. Simptomi koji se mogu javiti kod hiperkalemije  su mučnina, usporen, slab ili nepravilan puls, nagla nesvestica. U hranu bogatu kalijumom spada nemasno meso, cerealije, povrće, mahunarke, semenke suncokreta, voće (pogotovo  sušeno), urma, smokva, breskva, banana, voćni sokovi (oko 50% od svih minerala čini K), plodovi mora.

HLORIDI

Kod zdravih osoba prosečan sadržaj hlorida je 33 mmol/lkg telesne težine od čega se najveća količina nalazi van ćelija. Metabolizam hlorida je usko povezan sa metabolizmom Na, a sam sadržaj hlorida u organizmu je rezultat ravnoteže između unete i izlučene količine. Glavni put eliminacije su bubrezi dok se manje količine eliminišu i gastrointestinalnim traktom i putem  kože. Povišene vrednosti u serumu (hiperhloremija) javljaju se kod dehidratacije, metaboličke acidoze, akutnih i hroničnih oboljenja bubrega, hiperaldosteronizma. Snižene vrednosti (hipohloremija) postoje u svim stanjima zadržavanja vode u organizmu i kod bolesti kod kojih se pojačano gube hloridi kao što su npr. dugotrajno povraćanje, dijareja.

Koncentracija hlorida se u laboratoriji određuje  u krvi, urinu i znoju dok se natrijum i kalijum određuju u krvi i urinu.


Kalijum

Smanjen nivo: kod prekomere diureze (mokrenja), povraćanja, dijareje, pankreasne fistule, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, nedovoljne ishrane, dijabetične acidoze.

Povećane koncetracije: kod terapije kalijumom, hronične bubrežne insuficijencije i hiperfunkcije nadbubrežne žlezde.

Natrijum

Povišen: kod dehidracije, traume ili bolesti centralnog nervnog sistema.

Smanjen: kod insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, kod neadekvatnog unosa i preteranog gubitka.

Hlor

Kod gubitka dolazi do alkaloze, kao u slučajevima povraćanja, dijareje, insuficijencije bubrega, hroničnog plućnog emfizema, šećerne bolesti, prekomernog znojenja, bolesti nadbubrežnih žlezda, metaboličke alkaloze.

Kod preteranog konzumiranja ili zadržavanja u organizmu dolazi do acidoze, i to kod bubrežnih bolesti i dehidracije.